Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Bitno je da smo tu, javljali se na forumu ili ne. Ako nadjem vremena, izvućiću iz baze koliko različitih ljudi koristi svoj nalog u toku meseca. Ali i tu cifru treba uzeti sa rezervom jer dosta ljudi posećuje sajt bez prijave na isti – tačnije u proseku uvek ima više gostiju na sajtu od prijavljenih članova.
Uostalom, broj članova nikad nije bio zacrtani cilj (tipa ove godine idemo na xxxx članova), što se, nadam se, vidi po uređivačkoj politici. Rasprave i tekstovi su slobodni, bez ograničavanja, lupanja pravilnikom, isticanja “kvaliteta diskusije i uticaja istog na popularnost”.
Više sam sklon da posmatram na to kao da je Toma podigao sajt poput Kostnera u filmu “Polje snova”: “Ako ga sagradim, ljudi će doći”. 😉
Prednost IEs4Linux je što omogućava posedovanje sve tri verzije IE istovremeno, pa možete videti kako izgleda sajt na svima (ko se bavi web dizajnom, zna da postoje značajne razlike, pogotovo u CSS delu).
Možda to i winetools omogućava, ne znam.
Korisna adresa za sve koji se bave web dizajnom i/ili developmentom pod Linuxom:
Skripta za instalaciju i podešavanje više verzija (5, 5.5, 6) Internet Explorera pod Linuxom. Veoma korisno kod štimovanja za IE – ne morate maltretirati kolege koje rade pod Windowsom.
Velika greška je koristiti latinicu pri prevođenju, kao što su urke i milošk naveli. Ne znam da li se rečnik koji će se koristiti u prevodu poklapa sa izrazima korišćenim u prevodu Openoffice-a (koji je koristio rečnik za Gnom), ukoliko to nije slučaj – dodatni problem za korisnike.
Kako god, neka momci urade kako misle da je najbolje. Ukoliko se pokaže dobro – odlično. Ako nije, uvek se može prizvati moba za novi prevod koji će na osnovama ovog to odraditi na proveren način (ćirilica->latinica) i u skladu sa rečnikom korišćenim za OO, KDE i Gnom.
RMS a i neki ovde zaboravljaju da je sloboda da ja biram izmedju proprietary i oss softvera, da je sloboda da ja maksimalno iskoristim svoj hardver sa fenomenalnim ali proprietary drajverima umesto polovicno. Zaboravljaju da je sloboda da ja kvalitetno zavrsim svoj posao..itd, itd
Interesantno, u izlaganju samog Ričarda Stolmana mi je uhvatila pažnju baš izjava da mu nije bitan kvalitet softvera, već priroda, odnosno licenca.
Ako se dobro sećam, rekao je da je prilično glupo propagirati slobodan softver kao neophodno kvalitetniji, samim tim što je otvorenog koda i da to nanosi više štete nego koristi. Nekada jeste, nekada nije, što ne zavisi od otvorenosti koda već od kvaliteta programera. U principu to što je neki softver zatvorenog koda ne znači da loše radi posao, jer ipak te firme angažuju prilično stručne kadrove.
Isto tako, reče i da mu nije stalo da ubedi sve ljude u ispravnost svoga mišljenja. Valjda samo kritičnu masu koja bi osigurala da on (i istomišljenici) ne izgube pravo na svoj izbor. U prevodu, ako misliš da je vlasnički softver u redu, koristi ga. On to ne misli, a ti imaš slobodu izbora. 🙂
Treba znati da se GNU GPL poslovni model znatno razlikuje od klasičnog poslovnog modela softverske industrije. U tržišnoj privredi, cena robe koja se može neograničeno umnožavati i slobodno distribuirati teži nuli, odnosno troškovima same reprodukcije, koji ovde predstavljaju zanemarljivo mali deo cene razvoja konačnog proizvoda.
Međutim, kao komplement (added value, engl.) proizvodima klasičnog poslovnog modela, bilo softverske, hardverske ili uslužne prirode, svakako nalazi svoje mesto na tržištu. Upravo kao dodatna vrednost, specifična po tome što su troškovi razvoja i održavanja iste znatno niži jer se slobodno preuzima rad drugih i samo prilagođava sopstvenom proizvodu ili tržištu, GPL softver dobija na ceni (govorimo o novčanim jedinicama) koju samostalno ne bi imao.
Razvoj GPL softvera kao samostalnog proizvoda koji bi se prodavao na tržištu po određenoj ceni nije dugoročno ostvarljiv, odnosno ne može finansirati sopstveni razvoj. Zarada se može tražiti u uslužnoj delatnosti (obuka, podrška), u kom slučaju je sam softver besplatni dodatak. Dugoročno, ovo rešenje samo uz postojanje komparativne prednosti (nešto što konkurencija ne može da ponudi) može biti dugoročni izvor zarade u odgovarajućim uslovima.
Povecaj timeout za rsync # echo “PORTAGE_RSYNC_OPTS=–timeout=360” i gledaj da li pravi konekciju (netstat) ….
Valjda export, a ne echo? 🙂
Prosek zavisi od učestalosti prikupljanja podataka. Obično se radi na 5 minuta, ali ako nekom baš znači, može češće.
Smatram da pravljenje kasti (majstor, velemajstor i slicno) na forumu ne vodi ničemu. Broj poruka ne znači, realno, ništa – ni u kom pogledu ne odslikava znanje autora, već njegovo interesovanje i prisutnost na forumu.
Sam broj treba ostaviti kao čisto statističku kategoriju (poput datuma prijave), bez titula. Za one koji to shvataju kao nadmetanje, postoje moderatori koji bi trebalo da uvedu red brisanjem poruka uz objašnjenje na pp.
