Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
U direktorijum kome želiš podesiti prava pristupa preko Apache servera postavljaš .htaccess. Datoteke .forward i .procmailrc postavljaš u matični direktorijum korisnika čiju poštu želiš da preusmeriš, odnosno na koju želiš da automatski odgovoriš.
Imaš dosta priručnika koji će ti objasniti kako da putem njih (.htaccess, .forward i .procmailrc) ostvariš ono što želiš. Ne znam napamet adrese, ali unesi u Google polje za pretragu .htaccess howto ili procmail howto i naći ćeš dovoljno materijala. U datoteku .forward unesi adrese na koje prosleđuješ poštu (jedna adresa po liniji).
Probaj na http://www.cet.co.yu
Ako postoje 2 (ili vise) identicne teme u vise foruma, koje je postavio isti korisnik, treba obrisati:
1. temu koja je jos uvek bez odgovora (ako je na pogresnom forumu, tim bolje)
ili
2. Ako je tema sa odgovorima na pogresnom forumu, a prazna na ispravnom, izbrisati praznu i premestiti onu sa odgovorima u pravi forum3. Kad se dvoumis, uvek mozes ostaviti link na odgovarajucu temu i zakljucati dvojnika.
Milsim,jeste linux kernel daleko bolje uradjen nego MS-ov,i sigurno je bolji sto se tice sigurnosti
Zapravo, teorijski je upravo suprotno. XP ima hibridno, a Linux je monolitno jezgro, ali pričao sam o tome dosta puta na ovom forumu.
Gnome okruženje koristi acme (sada i zvanično deo okruženja), nisam skoro podešavao u KDE-u, ali možeš sve podesiti i preko xmodmap, što je onda nezavisno od okruženja koje koristiš.
Čini mi se da pričaš o arhivama sa izvornim kodom, kada pominješ tgz. Ovde govorimo o binarnim paketima za Slackware distribuciju, koje takođe imaju taj nastavak – .tgz.
Jovir je naveo dobar razlog kada treba koristiti izvorni kod, odnosno potencijalne nedostatke binarnih paketa.
Oko odgovaranja na pitanja si verovatno u pravu – tačno je da čitam samo teme koje me zainteresuju iz bilo kog razloga, makar i uvrnutog kao što je slučaj sa ovom temom.
Ako sam kriv što me smara ili nemam vremena da odgovaram na pitanja koja se manje/više ponavljaju, nisam jedini. Niko ovde nije u obavezi da rešava tvoje ili bilo čije probleme, da bi sada mogao da nekog kriviš. Imamo slobodu da ne odgovorimo.
Veruj mi da moj ton nije arogantan, već se sve vreme dobro zabavljam odgovarajući u ovoj temi. Ako si znao razliku između tgz i rpm paketa, ja to nisam zaključio na osnovu tvojih izjava, a rekao bih i da svako ko ih pročita dođe do istog zaključka.
Prevođenje koda i njegov uspeh ne zavisi od distribucije, evo obećavam da ću ti demonstrirati ako se budemo videli. 🙂
Previše lično shvataš sve ovo. 🙂
Vidi, Seleuk, majstore, da probam da ti pojednostavljeno objasnim, možda shvatiš.
Ta rpm datoteka je samo puka arhiva, poput tgz ili zipa. RPM sistem koristi podatke iz te arhive. Prepakivanjem iz jedne arhive u drugu, _ne_menjaš_ sadržaj iste, kao što dokument zapakovan u zip ili rar ostaje isti, bez obzira u kojoj arhivi se nalazio.
Instalacija .tgz paketa naredbom installpkg je suštinski _identična_ instalaciji rpm paketa naredbom rpm -i –force –nodeps. Obe naredbe otpakuju arhivu i upišu (rpm u bazu, installpkg u /var/log/packages) podatke o paketu i datotekama. To što si ti prebacio iz zipa u rar, pa otpakovao – mačku o rep. 😛
Brže pokretanje istog rpm paketa instaliranog na Slekveru nego na SUSE distribuciji, nema blage veze sa konverzijom u tgz.
Uh, kompajliranja, arhitektura i ostalih trica se ne dotiči, mollim te. Dosta smeha za jedan dan. 😉
okoreli korisnici rpm distro poput tebe
Pročit`o si me iz prve. 😉
Istina, kruže priče da, na primer, studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gde sam 4 godine radio kao sistem administrator, još uvek rabe Slackware Linux na serverima. Slackware koji sam ja instalirao pre više od 6 godina. Ali ti ne veruj pričama. 😉
U ukupnom broju servera koji sam održavao, sistemi sa rpm paketima su na 3. ili 4. mestu (nisam brojao, pa nisam najsigurniji da li je Gentoo ispred ili iza njih). Lave, svejedno je meni šta koristim…
