Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
[b]civan:[/b]
Entuzijazam je, nazalost, nesto sto vrlo brzo izgori kad se jednom zapali, a ne urodi brzo plodom…Pogledaj http://linux-abi.sourceforge.net/
Ja sam imao slicnih problema i to prelaskom sa 2.2 (ibcs) na 2.4 (abi), jer ABI projekat je u pocetku (moguce da je i sad tako) sporo izdavao zakrpe i morao sam rucno da portujem zakrpu na tada poslednju verziju kernela.
U svakom slucaju, uzmi vanila kernel i zakrpu sa pomenute adrese pa javi.
ext3 je u principu ext2 sistem kome je dodat dnevnik (journal file). Kao takav, sistem ga moze montirati i kao ext3 i kao ext2, a da ti to i ne primetis.
Proveri da li je u /etc/fstab datoteci koriscen ext3 sistem i da li se stvarno koristi prilikom podizanja sistema.
Moj licni izbor je reiserfs, koji koristim vec 2 godine bez ikakvih problema.
Ispravi me ako gresim, ali linux.co.yu se sveo na objavljivanje kratkih vesti. Posle pocetnih clanaka u delu o administraciji sve vec godinama stoji.
Pa u delu za uputstva imaju clanak o instalaciji Red Hat 6.2 sistema?!
Ono sto tamo nema, a ovde bi smo imali:
– prikazi softvera
– testovi hardvera
– skola Linuxa
– skola programskih jezika
– razgovori sa poznatim licima i predstavnicima firmi
– licni stavoviSve pobrojano bi bilo sortirano po mesenim izdanjima, sto znaci da ne moze da se desi da na naslovnoj strani cuci isti clanak mesecima.
Mislim da razlika postoji, a pitanje je da li mozemo sve to da napravimo.
Elektronsko (on-line) izdanje bi jedine prihode ostvarivalo preko reklama (banera) i bilo bi potpuno otvoreno za sve posetioce.
Ukoliko se stvore uslovi (o cemu sam govorio vec X puta) preslo bi se na papirno izdanje. Tu po meni nista nije sporno i projekat bi se mogao relativno brzo pokrenuti.
Evo vam konkretan predlog.
Napravite elektronsku verziju nek recimo bude dvomesecno izdanje da imate dovoljno vremena da pripremite sve tj. da pripremimo sve ako se svi odavde ukljucimo u rad.
Onda pozovite sve ljude koje poznajete a zanima ih Linux da pogledaju casopis i postavite preko sajta pretplatu za pocetak recimo pretplata za 6 meseci.
To bi bio jedan deo sredstava potrebnih za stampanu verziju koju bi direktno zainteresovani kupci sponzorisali.O tome i govorim.
Drugi deo sredstava vam jasno treba od reklama, a to zahteva dobru pripremu, ozbiljan marketing plan i odredjivanje segmenata trzista koji bi bili zainteresovani da se reklamiraju u takvom casopisu. Tj. jednostavnije receno treba naci poslovne ljude koji imaju neke veze s Linuxom i ubediti ih da ce imati koristi od reklama u casopisu.
Sto zavisi od ciljne grupe kojoj se obracamo. Jos uvek su retke firme koje prodaju Linux kompatibilni hardver (neko je pomenuo testove hardvera), a zvanicnih predstavnistva SuSe ili Red Hat distribucija nema (ili jos gore – ima, ali koliko rade na promociji…). Najzainteresovaniji za reklamu bi bili provajderi i zastupnici stranih kompanija (HP, IBM).
Mi sve ovo radimo zbog Linuxa i Free Software ideje. Znam ja da od idealizma i teorije nema love, a od necega mora da se zivi. Ali, ako krenemo u diskusiju kao free, onda tako treba da ostane od prvog do poslednjeg broja.
Sta bi drugo promovisao Linux casopis?
Sto se tice slobodne ili besplatne (“free”) verzije casopisa mislim da treba shvatiti razliku izmedju elektronske i papirne forme. U elektronskoj formi sve moze da prodje sa malim troskovima, koji se mogu pokriti sa par reklama. Papirna ima i vece troskove i vecu obavezu autora.
Sto me dovodi do drugog pitanja, a to je rad autora. Razvoj GPL softvera se zasniva na objavljivanju koda izradjenog za sopstvene potrebe koji se kao takav daje drugima na koriscenje i dalje poboljsavanje. Autori tekstova, a posebno urednici bi imali obavezu da trose svoje slobodno vreme na izradi tekstova koji njima samima nisu neophodni.
Naveo sam da to moze da funkcionise u prvo vreme, dok su sami autori fascinirani idejom ucestvovanja u radu casopisa, a vremenom bi jednostavno druge obaveze (studije, posao, porodica) prevagnule. Kako bi neko objasnio zeni da dnevno radi po par sati (pred izlazak broja i celu noc) na izradi necega sto mu se ne placa? Ostali bi oni koji ionako nemaju obaveza, ali je problem sto bi mnogi dobri autori odustali (ili pisali tekst jednom u pola godine). Da ne pominjem prelaske autora u druge casopise.
[b]civan:[/b]
Nego da li postoji prevod reci gnu na naski (da li mi imamo neki drugi naziv za gnue)?GNU na engleskom znaci “GNU is Not Unix”, tako da bi nas prevod bio
1. “ГНЈ Није Јуникс” ili
2. “ГНУ Није Уникс”.Ako pisemo kao sto govorimo (po Vuku), pravilno je GNJ.
[b]Markominus:[/b]
Cao ljudi,
dobra ideja, ali ja mislim da nema smisla elektronski casopis.
Zasto?
Zato sto, ko sto je neko vec rekao, postoje sajtovi za Linux koji sadrze sve sto bi se naslo i u tom casopisu tako da se time ne bi nista postiglo osim sto bi se neko polomio od rada na sajtu casopisa koji na kraju mozda i ne bi bio posecen jer ljudi vec imaju naviku da posecuju odredjene postojece Linux sajtove.Pogledaj Ivanovu racunicu i videces da samo stamparija uzima 26.000 dinara. Elektronska verzija je mnogo jeftinija i predstavlja probni balon za stampanu. Sto se tice navika ljudi da posecuju odredjene sajtove, to nije problem sa kojim se suocavaju samo svi novi sajtovi, vec jedan od problema sa kojim se suocava svako preduzece pri ulasku na novo trziste ili lansiranju novog proizvoda. Svedoci smo da je to prebrodiva prepreka ako je proizvod dovoljno kvalitetan (ili dovoljno reklamiran :).
[b]IvanJelicKV[/b]
Ajd videcemo sta Vujaklija kaze za GNU-a. Ako fanzine smatras stampanjem tekstova i deljenje istih prijateljima onda ne znas sta su fanzini. A ako hocemo lep dizajn, zasto fanzin ne moze da bude lepo izdizajniran. Hoces daPosalji.
[b]IvanJelicKV[/b]
nesto sto jeftinije. Mislim da ovo ne treba nazivati “ozbiljnim projektom” jer se ozbiljni projekti rade sa gomilom para i gomilom placenih ljudi i treba da donesu gomilu para, sto se (koliko sam ja skapirao svrhu svega ovoga) ne uklapa bas u celu pricu. Ili se varam? Naravno, treba ovo da bude ozbiljnoPoznajes li nekog ko je voljan da da 26.000 za svaki broj? Casopis se mora izdrzavati prodajom i reklamama, ako mislis da potraje. Inace nece doziveti ni 3. broj.
Ocigledno je razlika u vidjenju kakav je casopis potreban.
Na sta skrecem paznju je da nema svrhe pokretati nesto sto ce se ugasiti za mesec-dva. Srbiji (i Crnoj Gori) je potreban casopis poput Linux Formata ili Linux Journala. Postoji vise nacina da se to izvede, ali je potrebno ici pametno i bez zaletanja.
Fanzine nisam razmatrao jer mislim da nije resenje za ozbiljan projekat.
Ako zelimo da eventualni casopis ima svrhu, ne mozemo stampati tekstove i deliti prijateljima. Stojim kod stava da treba pridobiti citaoce kvalitetnom (tekstovima i dizajnom) elektronskom verzijom koja bi bila uvod za papirnu verziju.
Pinacle PCTV Studio Pro je na spisku podrzanih kartica.
U principu sve kartice sa BT878 cipsetom rade bez problema.Mozes podesiti i preko mandrake control centra.
Inace, ukoliko ti je u /etc/fstab vec bio podesen prethodni CD citac, nadji unos za /dev/hdb (primarni slave) i prepravi u /dev/hdd (sekundarni slave).
Ili unesi rucno (svaki unos je jedna linija, ovde na forumu se lomi jer ne moze da stane):
Za supermount (automatski montira uredjaj):
[code]
none /mnt/cdrom supermount dev=/dev/hdd,fs=iso9660,ro,–,iocharset=iso8859-1,codepage=437 0 0
[/code]Ili bez supermounta (montiras rucno, klikom na ikonu cdroma u KDE okruzenju ili desnim klikom na radnoj povrsini u Gnomu):
[code]/dev/hdd /mnt/cdrom iso9660 ro,noauto,user 0 0
[/code]
