Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Nije jednostavno dati odgovor na takva pitanja. Što se memorije tiče, swappiness omogućava biranje ponašanja jezgra, što se razlikuje i po distribucijama. Evo, pomenuta Fedora verovatno nasleđuje staru politiku Red Hat-a da se manje kešira kako bi ostalo što više “prazne” memorije u slučaju da iznenada zatreba.
Kako se to odražava na performanse kod tebe, zavisi od namene. Desktop sistemima odgovara preemptivno jezgro, serverima ne.Laptopu odgovara maksimalno moguće keširanje (naročito ako isključuju hard radi štednje energije), desktop računarima ne, odnosno ne u tolikoj meri.
Što se prevođenja koda tiče, dobici u brzini mogu dosta varirati. Stalno navodiš 6% razlike, koja se odnosi na brzinu pokretanja programa.
Ako se baviš npr. matematičkim proračunima ili 3D grafikom (teoretski primer, jer su programi te namene uglavnom vlasnički i prevođenje koda nije opcija), a prevođenjem dobiješ i 10% ubrzanja, to je dobro. Prijatelj koji se bavi 3D animacijama u Mayi neke scene renda i po nedelju dana. Dan uštede može da znači.
Sa druge strane, za klasičan rad na kućnom računaru, ne vidim neku drastičnu korist od toga, da ćeš baš da primetiš i kažeš “auuu…”, a problemi koje možeš sebi natovariti nestručnim podešavanjima i/ili održavanjem sistema mogu (i obično se i desi) da stvore više glavobolje (skuplja dara nego mera).
Eto, raspisah se da bi završio kako se sve svodi na lične potrebe i ukuse. Ja za kućnu distribuciju biram nešto što – brzo instaliram, vrlo malo podešavam (svaku mogu podesiti da radi, pitanje je gubljenja vremena) i da imam dosta softvera na instalacionom disku. Trenutno je to Ubuntu sa DVD-a.
Na poslu, za radnu stanicu su slični zahtevi (brza instalacija i podešavanje) sa izuzetkom potrebe za softverom na diskovima. Za servere, vodim se namenom – da li ću morati da prevodim kod ili ne, da li se ostvaruje (primetan) dobitak na performansama prevođenjem, lakoćom održavanja i dužinom podrške (minimum 3 godine), kvalitetom ažuriranja, količinom softvera u riznicama, da li je softver koji koristim testiran na određenoj distribuciji itd.
Previše je kompleksno pitanje da bih mogao dati preporuku “koristi to za sve i nema glava da te boli!”. Nije to aspirin. 😉
Marselov “kulinarski” rečnik mi je oduvek smetao. Priznajem da povremeno, kao štos,može da lepo prođe, ali je u tom fazonu otkako znam za njega.
Ako ti je toliko memorije zauzeto (ne računajući keširanje), onda je moguće da nekom od programa koji su pokrenuti curi memorija. Koji program zauzima najviše memorije? Možeš utvrditi naredbom top i sortiranje po zauzeću memorije (pritisneš slovo “m”).
Periodično pretresanje prazne slame opet stiglo. 😉
Ajde da se upecam, možda će nekom koristiti. Upravljanje memorijom kod Linuxa (a i drugih sistema) nastoji da pronađe idealan odnos između keširanja najtraženijih resursa i slanja u swap slabo korišćenih aplikacija. Podrazumevano podešavanje jezgra je da favorizuje keširanje, što će brzo rezultovati famoznim “popunjavanjem” memorije. Evo kod mene, na Ubuntu 6.06:
[code]popeye@Zverko:~$ free
total used free shared buffers cached
Mem: 1036096 879044 157052 0 139156 459428
-/+ buffers/cache: 280460 755636
Swap: 1068280 0 1068280
popeye@Zverko:~$[/code]Pravo zauzeće memorije iznosi 280MB, ostatak služi za privremeno smeštanje podataka i keširanje. Zlatno pravilo je da ako se ne koristi swap, memorija nije uzrok loših performansi. Sklonost ka keširanju, odnosno smeštanju u swap, se od 2.6 jezgra može podešavati preko proc sistema swappines promenljivom, koja uzima vrednost od 0 – 100.
[code]$ cat /proc/sys/vm/swappiness
60[/code]Podrazumevano je 60. Kako je danas najuže grlo sistema hard disk, keširanje je svakako preporučljivo. Viša vrednost znači više neaktivnih aplikacija u swapu, niža ostanak aplikacija u memoriji i smanjivanje dela za keš.
Najveća verovatnoća je da ustvari memorija nema nikakve veze sa lošim performansama, već da se radi o loše podešenom hard disku (najžešće utiče na rad) ili o procesima poput onih koje je pomenuo jboban (ažuriranje baze sistema za pretragu).
Za
Od kad to? Ja nikada nisam imao problema sa menjanjem skripti.
Zavisi od implementacije cron servisa.
Sobu mogu da opišem?
Jedan zid sa 7 akvarijuma, terarijum sa bubama, kavez za zeca, na jednu stranu, papagaj na drugu, krevet i radni sto za kompijuter sa gramofonom koj mi služi kao pojačalo… Zelena boja, sobe, sveže lakiran brodski pod i mali tepih na sredini + totalni haos na tom radnom stolu.Ovo mi baš i nije trebalo kao slika u glavi, al’ aj’ sad… 😛
Da se ponovim za svaki slučaj, meni je bitno ubrzanje je u radu (onih 20% kod Gimpa), a brzina podizanja programa mi je nebitna.
Plastični primeri gde je brzina podizanja potpuno nebitna:
1: Brzina podizanja MySQL servera / Brzina operacija nad podacima.
2: Brzina podizanja Maye / Vreme potrebno za renderovanje scene.
3: Brzina podizanja igre / Broj slika (frejmova) u sekundi.Naravno, dodatno ubrzanje se može postići nabavkom boljeg hardvera, ako vam nije do smaranja sa Gentoo instalacijom, odnosno sinhronizovanjem (koje bogami zna da traje i traje) i stalnim prevođenjem koda kod ažuriranja sistema (ponekad bi čovek pomislio da je gcc jedina namena tog računara).
[b]Da li negde postoji analiza dobitka direktnim kompajliranjem u odnosu na korišćenje binarnih paketa?[/b]
http://www.linuxo.net/index.php?option=com_smf&Itemid=41&topic=6146.0
Marel je poredio Gentoo i Slackware, pa pogledaj njegove rezultate.
Sumarno: oko podizanja/gašenja programa ubrzanje je minimalno u korist Gentoo-a, dok je u radu sa filterima Gimpa Gentoo brži oko 20%. Što se OO tiče, binarni paket OO tima radi brže od koda dobijenog prevođenjem na Gentoo sistemu, ali se sporije podiže.
Upišite deder i mene tu. Koristim ga čak i na Windowsu kući. 🙂
Nemam, ama baš nikakve, potrebe za Photoshop. Nisam fotograf, dizajner ili slično, već samo obrađujem lične slike (sa digitalca) i slike za sajt. Za to mi je Photoshop spor i glomazan, na stranu što sam se navikao na Gimp interfejs, pa gubim vreme tražeći opcije (tipa, u Gimpu je to tu, a ovde je… hm… ne, nije tu… ma bilo je tamo… ili… AHA!). Zato i čuči na windozi. 🙂
