Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Zaboravio si jednu sitnicu – ovo ce proci samo ako si root.
Šta će mu root prava za brisanje sopstvenog direktorijuma? 😉
Linux ACL model jeste skucen i (zasto ne reci) zastareo, ali direktive u smb.conf “prosiruju” ova svojstva. Znas i sam – admin users, force user, force group, guest ok…..sa malo iskustva brzo se dolazi do zadovoljavajuceg resenja (osim u extremnim situacijama koje sam nazvao domenom muzickih zelja).
Force user i group poništavaju svrhu postojanja više korisnika ili grupa na deljenom resursu – gubim brz uvid u to šta je čije i dajem prava onima koji to ne trebaju imati. Umesto njih koristim podrazumevane ACL za direktorijume, no nedostaju mi gore pomenute opcije, što krpim sa dodavanjem append i immutable EA koji su ružni i glupi.
ili sto necemu ne zatreba pa to sam odradi.
E, to ti pričam – loop modul za montiranje ISO datoteke se automatski učitava pri montiranju (osim ako nije isključen autoloader u jezgru). 🙂
Poz popaje, dugo se nismo prepirali po forumima, vreme je da se vratimo staroj dobroj tradiciji 🙂
Dobrodošao. 🙂
Elem, nezamenljivost AD-a i Exchange-a? Sta bi sa novellovim eDirectory i IBM-ovim Dominom?
Hm, stavljaš me u poziciju da branim Exchange, čudno, ali ajde. 😉
Nisam razmišljao u tom pravcu – komentar se odnosi na zamene u oviru Linuxa/OSS-a. NDS sam koristio na fakultetu i ima par stvari koje su mi se svidele (centralno upravljanje kvotama npr.), dok sa Dominom nisam radio.
Ne znam na sta si tacno ciljao kad kazes da je Exchange nezamenljiv? Integracija sa outlookom? Postoje besplatna resenja (recimo openXchange) koja sasvim korektno mogu da odrade posao – jeste, u pitanju je web app resenje ali koliko sam ja primetio ne fali nista od funkcionalnosti.
Radi se o zaokruženosti ponude za poslovnu upotrebu (naročito grupni/projektni rad i upravljanje dokumentima). Sama integracija sa Outlookom je jedan deo, sa stanovišta korisnika veoma bitan jer neposredno obezbeđuje integrisan adresar i planer u kome može da vidi slobodne termine svih saradnika, zakaže sastanak, dobije potvrdu, podsetnik i slično.
Sam Exchange nije samo email server, jer pored kolaborativnog dela omogućava integraciju u AD, te automatski prenos prikačenih dokumenata u sistem za upravljanje (SharedPoint), čime su svi podaci/dokumenta za rad dostupni članovima tima i van email komunikacije. Taj nivo integracije se ne postiže kada se uzimaju raznorodna rešenja.
Ili mozda volis laganica setovanje nekih stvari u AD-u kao sto su recimo neke od opcija windows klijenata?
Na to pitanje bi bolje odgovorio moj Windows sistem administrator, ja se retko bavim time.
Btw bas sada instaliram sambu koja ce ici u RATEL (rep. agencija za telekomunikacije)
Hehe, šta je koincidencija da ti to da radiš, trebalo je neko drugi, ali nema veze, nije za forum da nastavljam. 🙂
uvek ce se naci neki pametnjakovic koji ce da trazi da bas ti i ti smeju ovo a ovi i oni mogu samo ovo a ne i ono i blablablablabla…
Pa sad, sa tačke pametnjakovića, zahtev je na mestu (i stvarno jeste). Linux ACL model je i dalje ograničen na 3 svojstva: čitanje, pisanje i izvršavanje. Nedostaju (ovako iz glave) dopisivanje datoteka, brisanje, dodavanje datoteka u direktorijum, menjanje dozvola i preuzimanje vlasništva.
Ako pricamo o standardima Unix ih ima mnogo pre Widnowsa, a i taj ACL koji se pominje je Linux uveo po uzoru na svog brata po tetki UNIX-a kod koga to odavno postoji.
Unix je nastao pre Windowsa i to prevashodno kao operativni sistem namenjen višekorisničkom radu na univerzitetima i normalno da je prvi uveo ACL. Govorim o tome da je na Windowsu to temeljnije i bogatije odrađeno, a da Unix sistemi moraju proširivati POSIX jer je siromašan.
Sam ACL je nebitan ako radiš na svom kućnom računaru, jer na značaju dobija u višekorisničkom i mrežnom radu. Sa nedostacima Linux implementacije ACL-a se najlakše uveriš u radu sa Samba serverom na primer, kada ga porediš sa lakoćom (još bitnije, preciznošću) podešavanja Windows servera. Ili pri administraciji Linux servera sa više (shell ili X) korisnika i deljenim resursima.
Zapravo, u normalnim okolnostima postoji samo jedna podrazumevana ruta (odredište 0.0.0.0), osim ako nemaš više izlaza napolje sa različitim troškovima (polje metric). Možda misliš na dodatne rute koje se odnose na multicast, mrežne interfejse, opseg lokalne mreže?
Zbog ispoliranog interfejsa, kada sam ga koristio isključivo kao kućni računar ili radnu stanicu, nisam ni imao potrebe da uopšte upoznajem šta je “ispod haube” Windowsa (>NT4). Tek na serverima sam uvideo koliko je robustan i kompleksan sistem.
Neke od stvari koje Windows poodavno ima, Linux (i Unix generalno) zaostaje. ACL je Linux dobio relativno skoro (sa 2.6 jezgrom), dok je sam POSIX standard za ACL šupalj u odnosu na Windows implementaciju, pa ga razni UNIX sistemi dopunjuju svojim proširenjima (svako na svoju ruku i stranu), što je loše. Kao primer se treba setiti kuda je takav razvoj vodio u domenu web čitača, kada su IE i Netscape lansirali svaki svoja, potpuno nekompatibilna proširenja – i nijedna nisu mogla da zažive – samo su pravili probleme u razvoju sajtova.
A za Domen, AD i, dodao bih, Exchange si u pravu. Oni su nezamenljivi u svojoj oblasti.
super, jako korisne skriptice, nego, za montiranje iso fajla… ponegde je zaista neophodno ucitati loop modul prvo, nije svuda u kernelu, a ne ucitava ga svaki distro “za svaki slucaj”.
Samo ako je isključen autoloader za module, onda se mora raditi ručno. Koji distro to ima isključeno podrazumevano? (Ne mislim na ručno prevođena jezgra, na svašta čovek tu naleti)
