Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Xvid je super kodek, pouzdan, najbolji u svojoj klasi po mnogim testovima i “ima ga svuda”. Da li je došlo vreme reći mu doviđenja?
Pa ne baš. Njegova “klasa” je MPEG4 part2, i postoji još čitav niz implementacija, tog standarda kao što su: 3ivx, libavcodec, DivX, QuickTime, NeroDigital. Možda bi tvrdnja da je najbolja implementacija ovog standarda otvorenog koda prošla, ali i to je diskutabilno (vidi libavcodec).
x264, kodek nove generacije, verovatno najbolji koji trenutno imamo. Bolji kvalitet, sporija kompresija. Takođe, kod mene MPlayer troši mnogo više procesora za otvaranje x264 kodeka, što upravo pokušavam da ispravim.
Miješaš pojmove. x264 jeste kodek (tačnije enkoder) novije generacije, ali Mplayer ne otvara “x264 kodek” nego H.264 kompatibilan stream (sa proizvoljnim dekoderom, bitno je samo da je kompatibilan sa datim standardom). Tj. x264 je je slobodna implementacija MPEG4 part10 standarda. Ovaj standard je “izmišljen” prvenstveno sa HD televizijom u vidu. Tek tu se vide primjetne razlike, prvenstveno u uštedi bitrate-a potrebnog da se postigne zadovoljavajući kvalitet. Čime se štedi i prostor (na satelitu, na optičkom mediju, ili čemu već), samim time i novac. No za sada, većina uređaja nije u stanju da dekodira softverski ovaj standard, a hardverska implementacija je djelomična. Zadnje generacije grafičkih kartica je imaju. Doduše, ne radi na Linuxu, a tako će vjerovatno ida ostane u narednom periodu (jer treba platiti platiti odgovarajuću cifru proizvođačima, i napisati dekoder koji će koristiti njihovu tehnologiju).
Ukoliko zaboravimo na činjenicu da je jedini pravi, slobodni video kodek ovde Theora doći ćemo do zaključka da isti i nije najbolji za upotrebu.
Mogu postojati slobodni kodeci, ali standardi nisu u većini slučajeva. XviD, libavcodec, x264 su slobodni enkoderi, ali MPEG4 standard to nije. Ali ne postoji ni jedinstveni vlasnik patenta po ovom pitanju, pa je prektično nemoguće da bilo ko tuži bilo koga po ovom pitanju.
Theora je sa druge stane nešto drugo. Zasnovana je na VP3 (koji je prije par godina postao open source i firma koja je držala prava na patente, se odrekla istih) codecu koji nije ni blizu po kvalitetu pomenutih. Ali pretenduje da to bude. No, proteće još godine dok bude spreman za ozbiljniju upotrebu, a kvalitetom teško da će ikad uspjeti da se približi vlasničkim rješenjima. Jedino ako ukinu softverske patente u potpunosti, od čega nema ništa. 😛
To [b]zavisi[/b] od provajdera.
Eh… to i jeste problem. Ima tu još mnogo faktora. Klimatskih i geografskih, između ostalih. 😛
Ako imas dobru antenu i AP nema problema.
Onda komšija nabavi još veću antenu i još bolji AP, a radi se o javnom opsegu, pa dođe do problema. Još ako neki drugi provajder odluči da postavi svoj AP da radi na istom kanalu kao konkurentski, veselju nikad kraja. Moje “eksperimentisanje” sa bežičnim netom se završilo sa 250€ potrošenih na opremu, i nemogućnosti da pročitam mail kad mi treba. Drago mi je da je kod tebe drugačije, ali ne bi htjeli da čovjeka tek tako navučemo na “zlo”. U svakom slučaju, trebao bi da prvo ima nekakav testni period, pa ako sve bude radilo ok, potpiše ugovor. Inače bi se mogao gorko pokajati.
PS:
Ako se radi o malom lokalnom provajderu sa linkom od nekih 512Kbps, može odmah da odustane i sačuva živce. U suprotnom bi mogao da ima probleme sa probavom, počne da ćelavi od muke, zapostavi seksualni život, postane razdražljiv… i šta sve ne. 😛Uh bre ljudi kakvi ste… samo kritikujete. 😛
Ja boljeg magazina posvećenog isključivo slobodnom softveru ne vidim nigdje u svijetu. Što me i ne iznenađuje imajući u vidu činjenicu da baš ljudi i nisu nešto silno motivisani da svoje vrijeme i znanje potroše uludo (čitaj: ne dobiju ni prebijene pare za svoj trud). Eto, na početnoj strani je vijest da više Tux magazin ne postoji, a sigurno je imao veće potencijale da postane ozbiljan časopis. U neku ruku, Gnuzilla je čudo i kuriozitet sama po sebi, i svi ljudi bi trebali da daju svoj doprinos da časopis opstane. Inače, nema sumnje da će završiti kako Tux. A to ne bi htjeli da se dogodi, zar ne?Ovom prilikom bi želio da čestitam redakciji, u neku ruku jubilarni 25. broj, i poželim im bar još ovoliko. Pa makar se samo pisali hvalospjevi o Ubuntu distribuciji. 😛
edit: Evo procitao sam temu skroz i hteo sam da probam VDR instaliro sam neki sto je dosao u Suse-u pa sam kucao u konzolu vdr (valjda se tako pokrece) i ovo sam dobio
Citat
export LANG=”en_us.iso8859-0″
U kaffeinu rade Viaces kanali bez problema ide lepo al problem je u tome sto nece ostale sisteme kidiranja kao npr. biss cryptwork neki kazu da je to zbog SoftCam.Key da ima posebno kako treba da se zapise al neznam stvarno kako…
Format SoftCam.Key-a je sljedeći:
; Viaccess
V XXXXXX YY
; Seca
S XXXXXX YY
; Irdeto
I XXXXXX YY
;
; where
; XXXX = provider (hex)
; YY = key number (hex)
;
;
; Constant CW
X AAAA BBBB CCCC
;
; where
; AAAA = CA system id (hex)
; BBBB = transpont stream ID (decimal)
; CCCC = service ID (decimal)
;
;
Nagra1
N XXX YY
E1 XXX
N1 XXX
N2 XXX
;
; where
; XXX = provider (hex)
; YY = key number (hex)
;
;
; Nagra2
N XXX YY
M1 XXX
;
; where
; XXXX = provider (hex)
; YY = key number (hex)
;
;
; Cryptoworks
; W XXXX YY ZZ VV ; opkey
; W XXXX YY ZZ VV ; RSA key (normaly ZZ=10)
; W XXXX YY CC ; cardkey (literal ‘CC’)
;
; where
; XXXX – caid
; YY – provider ident
; ZZ – keytype (20/31/10 derived from cardfiles EF20/EF31/EF10)
; VV – keyid (00/01)Valjda ćeš se snaći. 😉
Uzmi nekakav AP (možeš naći polovan DWL-900AP+ D-LINK Wireless Access Point za manje od 40€) i spoji ga na mrežnu karticu i nećeš imati nikakvih problema. Uslovno rečeno, jer wireless (barem 802.11b standard) sam po sebi nije predviđen da se koristi na nekom velikim udaljenostima, i ne gine ti ispuštanje paketa, velik ping i zagušenje kada se malo veći broj korisnika nakači na isti AP. Ako mežeš uzmi ADSL, a avanturu zavanu wireless, zaboravi. Barem dok se na pojavi WiMAX.
Uopšte nije problem. Skini drajver i kompaliraj modul prema uputstvu (na Knoppix-u, naravno).
Onda napravi skriptu:#!/bin/bash
insmod -f ./Intel536.*o
rm /dev/536ep
mknod /dev/536ep c 240 1
ln -s /dev/536ep /dev/modemstavi da je izvršna i kopiraj zajedno sa modulom na flopi disk ili usb memoriju. Onda ti samo preostaje da klikneš na tu skriptu, i modem će da proradi.
Ma kad kupuje tast i to jos mogu da biram,cini mi se da malo bolju ima plocu celeron a i ram je malo brzi a neznam koliko mi to daje na brzini
Auuu, čovječe… je l’ to miraz? U svakom slučaju ti si se dobro snašao udajom… kah kah…. ovaj, ženidbom. Jebeš kompjuter, nek ti uzme auto. 😆
Šta tebi treba: asembler ili simulator nekog mikroprocesora (vjerovatno 8085) ili mikrokontrolera (vjerovatno 8051). Za rješavanje i vježbanje zadataka, čini mi se da ti treba ovo drugo. Za asembler imaš nasm, a i sa svakom distribucijom dolazi kolekcija Linux howto dokumenata, i čini mi se da je pokriven i asembler. Ustvari siguran sam, pa pogledaj malo dokumentaciju. Ako ti treba simulator, reci za šta ti treba, pa da nastavimo. 😉
@Daniloc, velial, LinuxGlupak
Hehehe… Je li bre ljudi, što pijete a vidite da vam škodi? 😆
