Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Tacno je da postoji i komercijalna verzija, sto i nije tako lose.
Tacno je i da samo komercijalna verzija podrzava ipsec.
Smoothwall i ne pretenduje da bude gateway nekog ultra ozbiljnog sistema, nego male firme sa recimo 20 racunara.
Ono sto je stvarno lepo je to da je fenomenalno lak za administraciju, da je mali i da se lako i brzo instalira.
Znam da to moze da se uradi i telnetom i nekom od drugih linux distribucija, ali zaista ne vidim da za time ima portebe, kad postoji integrisano resenje.
Nisam nasao na netu slicno resenje za gateway za male korisnike, ako neko zna za bolje, neka kaze.
Na kraju.. sto se tice net filteringa, ja stvarno mislim da je net filtering lame stvar koja vise steti nego sto koristi. Prvo, za rast interneta mozemo da zahvalimo i pr0n-u, a kad hoces da pogledas maddox-ovu stranu on krene da ti pravi probleme. U redu je to kad imas firmu sa 2000 racunara koja ima zagusenja zbog silnog pr0n-a koje skidaju sluzbenici, ali u firmi koja ima 20 racunara stvarno ne vidim nikakvu potrebu za bilo cime osim za pristojnim firewall-om.
Sto se mene tice najjednostavnije resenje za Win za kreiranje movix .iso file-i je movix iso creator, koji se moze naci na adresi:
http://diablo.ict.pwr.wroc.pl/~kangur/movix/download/Movix083-setup.exe
Download je malo veci, 30 MB, ali se isplati.
Ima podrsku za srpski!Probao sam sa 4front OSS-om, ali je driver stvarno sugav.
Sistemski mixer u GNOME-u je prestao da radi posle instalacije (doduse nije radio ni pre nje, ali makar nije padao), ali je kmix proradio… bedno. Na nekoj masini na poslu na kojoj je integrisan zvuk obilje slider-a za ulaze i izlaze i slicno…
Mozda je to samo do mene, ja sam ipak navikao da vidim slider-e za svaki par zvucnika posebno, crossover frekvencije, posebne slider-e za input… ipak to je 7.1 karta sa vrlo niskom ASIO latencijom i kvalitetnim DAC-ovima.
Probao sam i to, ali je lista bila suvise dugacka za post. 🙂
Uspeo sam iz package managementa da instaliram vecinu paketa, ali sada padaju gnome bar-ovi, tj. valjda appleti. Verovatno sam nesto propustio…
Mozda je bolje da sacekam novu verziju mandrake-a
Sto se alsa-e tice probao sam da instaliram novu verziju, ali je instalacija alsa-utils-a pukla ko zvecka.
Stvarno nemam pojma sta da radim sa tom zvucnom, a jako sam zadovoljan zvukom pod pendzerima. I driveri su pravi audiofilski, sa trimovanjem crossovera za svaki zvucnik posebno. 🙂
Sto je najgore m-audio podrzava sve verzije win-a i sve verzije mac os-a samo linux nista.
Ljudima ipak treba odati priznanje, tehnicka podrska odgovara na pitanja (za razliku od creative-a), i posteno su mi rekli da oni nemaju pojma sa linux-om.
Inace, off topic, ako neko nije probao kx project drivere za pendzere za creative live u audigy kartice neka ih obavezno isproba, ako mu EAX nije bitan. Driveri su naravno ruski, kao i moj drugi omiljeni win freeware, ac3filter. Adresa je http://www.kxproject.com
V
Probao sam ali kaze “no package named gnome-2.6”
[v@localhost v]$ su
Password:
[root@localhost v]# urpmi –update gnome-2.6
no package named gnome-2.6
[root@localhost v]# urpmi.addmedia gnome-2.6 file://home/v/Desktop/gnome26 with synthesis.hdlist.cz
medium “gnome-2.6” already exists
Meni je vecina bluetooth servisa (obex, itd..) proradilo kada sam instalirao bluez pakete. Pretpostavljam da si to vec uradio.
Nisam jos probao grps vezu…
Uprkos tome sto jeste treci, mac je ipak igrac na sceni.
SkyOS, BeOS i ostale ne vredi racunati, njihov deo je ispod 1%.Dalje mac je standard u pripremi za stampu, dizajnu i video editingu, od cega vecina velikih firmi ne odustaje.
Koliko ja znam, mac-ov deo trzista je polovinom 2003 skocio sa 2 na 3 procenta. Naravno to je diskutabilno. Pitanje je ko je radio to istrazivanje.
Probao sam adobe-ov creative suite za os x i nisam primetio da se u pozadini dize 9-ka, sto je (bilo) uobicajeno za programe koji podrzavaju samo stare verzije mas os-a. Takodje nisam primetio da CS je bitno sporiji od istog na PC platformi slicne brzine.
Ono sto mac-a trenutno gura je ipak Ipod.
Vise o tome:
http://hbswk.hbs.edu/item.jhtml?id=3877&t=strategyOK, zvuk je lagano proradio, doduse 4front oss, ali sta ces, bluetooth radi, stampac radi, modem jos pravi probleme, pa cu probati sa usr-om, uspeo sam cak i novi drajver za graficku da instaliram.
Jos ne radi: mixer u gnome-u pada, modem nece da se poveze, iako bira.
Moracu opet ja da reinstaliram mandrake…
Jel prica neko nesto o free conexant driverima za 2.6?
Kao lik koji se bavio marketingom, ajd da napravim jednu swot analizu.
(SWOT = strenghts, weaknesses, opportunities, threats)
Necete se iznenanditi ako se pojedine stvari nadju u dve kategorijeDa krenem od Microsofta
S:
1) Monopol. Imajuci u vidu osatle operativne sistme, win koriste, statisticki gledano SVI. Posto ga svi koriste, ljudi misle da svi i TREBA da ga koriste.
2) Kolicina podrzanog softvera. Znam ja da svi (ili skoro svi) win programi imaju lin zamenu, ali je softver za win standardizovan za odredjene svrhe
3) Standardizacija. U danasnje vreme vecina drivera i programa radi na svim verzijama win-a od 98-mice pa do xp-a.
4) Navika. Ljudi se lako navikavaju a tesko odvikavaju i od tako trivijalnih stvari kao sto je pasta za zube. Ako je u pitanju alat (za sta vecina ljudi koristi racunar, zar ne :)) to je posebno izrazeno.W:
1) Cena. Microsoft-ov softver i ostali softver za windoows platformu, kao sto su adobe i macromedia suite-ovi su zaista skupi. Ovo nije nepromenjivo. Microsoft je u skorije vreme upakovao win xp, word excel, powerpoint i outlook u jedan paket za tajlandsko trziste, po za njihove standarde smesnoj ceni od 70$.
2) Nefleksibilnost velikog sistema na promene na trzistu. Vecinu odluka u microsoftu donosi mala grupa ljudi, sto znaci da oni nikako nisu u mogucnosti da sagledau “bigger picture” i na vreme se prilagode izazovu.
3) Tvrdoglavost, mislim da ovo ne treba dalje komentaristi.
4) Monopol.O:
Ovde je microsoft u buli. Citiracu http://www.theonion.com “New Pepsi 100 million $ campaign raises brand awareness by 0.00009 percent.” Jednostavno Microsoft je pokrio svojim proizvodima toliki deo perspektivnog trzista da jednostavno ne zna sta da radi. To objasnjava zasto im se ne zuri sa longhorn-om i zasto se petljau ra riaa-om i drm-om.T:
1) Samouverenost. Misle da im se moze, ali ja mislim da im se stolica polako rasklimava.
2) Linux 🙂
3) Mac OS X, verovali vi u to ili ne :). Za njega postoje adobe i macromedia paketi.
4) Nedostatak brige o potrebama korisnika.
5) Zasicenje trzista.A sad Lin
S:
1) Open source.
2) Cena
3) Trenutna otpornost na viruse. Ja zaista verujem da ce se jednog dana pojaviti i virusi za linux. Za sada ih jednostavno mrzi da pisu viruse za sistem koji JESTE bezbedniji, a pokriva daleko manje trzista. Ovo je lin strana do sada jako dobro iskoristila. Drugi igrac na ovom polju je Mac.W:
1) Nedostatak standardizacije. Linux je ovde krenuo dobrim smerom, ali ima jos mnogo posla. Treba odrediti koje aplikacije spadaju u svaku distribuciju do detalja, da ne pricamo o tome da treba usvojiti jedan sistem pakovanja aplikacija i drajvera, tako da ne moras da znas nista osim verzije kernela da bi nesto instalirao.
2) Dosad je vecina distibucija upadljivo bilo usmereno na ljude koji su vec koristili racunare.
3) Hardverska podrska. To sto neko prica da hardverski modemi nisu modemi ne pali. Da bi instalirao drajvere za hardver ne bi trebalo da znas nesto vise od verzije kernela i onoga sto pise na nalepnici pakovanja ili u nekoj sys info aplikaciji. Teza stvar je dobiti podrsku proizvodjaca hardvera. Primetno je da bolje rade drajveri za hardver koji je namenjen osnovnoj trenutnoj upotrebi lin-a, sto je, kao sto svi znamo, apache, php i slicni serveri. Dakle, oni koji razvijaju lin i aplikacije treba da smisle nacin da uklope sto vise hardvera u tu kategoriju, cak i onog koji nije direktno namenjen slicnoj svrsi.van teme:
Licno mislim da ce se dalje razvijati trend “seljenja” lokalih na web servise. Google-ova najnovija ponuda od 1TB (a ne GB kao ranije) jasno ukazuje na porast trzista. Predvidjam da ce se trend nastaviti sve dok se svi moguce servisi isele iz stana i kancelarije na zakupljene remote servere. Fakticki povratak terminala, iznajmljivanje MFLOPS-a ili neke slicne jedinice i byte-aO:
1) Dalji razvoj serverskog trzista.
2) Igra na poznate slabosti microsofta i macaT:
1) Microsoft, koji je, uprkos slabostima, dobro organizovana, jaka korporacija u koju je ulozeno puno truda, znanja i sredstava.
2) Mac, je uvek u necemu bio prvi, procenat trzista koji drzi skace, Ipod ide ko alva, OS X radi dobro, a mac barem nema problema sa hardverom, svi znamo zasto.
3) Nedostatak brige o potrebama korisnika?!
4) “Podrzavam entuzijazam, ali od njega se ne zivi.” je citat koji mi pada na um. Znam da nije prijatno, ali je delom istinito.Trudio sam se da budem profi objektivan.
Ja uostalom ne spadam u “ljubitelja” bilo kog operativnog sistema.
