- This topic has 50 одговора, 20 гласова, and was last updated 20 years, 7 months раније by
.
-
Чланци
-
O ovome je manje više bilo reči u drugim temama. Ali, ajde da pokušamo da prikupimo ideje na jednom mestu.
Na primer:
1. Bezbednost i “otpornost” na viruse i slične “živuljke”
2. Besplatan
3. Stabilan
4. Po meni, lak za korišćenje na korisničkom nivou (office, multimedia)…Besplatan na kraju, da bi se zapusila usta svima koji se prvo hvataju za to u smislu da je sve sto je dz lose. Jos jedna bitna stvar, nema niceg tajnog i napravljen na zdravoj osnovi
Od svih koje znam jedini ja koristim linux.
Svi mi kazu da sam lud al neka.
Polako al sigurno jednog sam naveo da proba kako je raditi u linux-u.
Bice ih jos!!!!!!! 😛Mislim da “navlacenje” ljudi nabrajanjem dobrih strana Linuxa slabo pomaze. Uvek ce biti radoznalih ljudi, avanturisticki raspolozenih, koji ce Linux hteti da probaju (otuda valjda i tih fenomenalnih 70 ljudi u Apatinu), ali da bi ovaj OS zaista moga da se _siri u narodne mase_, mislim da je neophodno da dostigne ovaj stepen:
1. Da vise nista (ali _zaista nista_) ne mora da se kuca u shell-u. (U bukvalnom i prenesenom smislu.)
Anticipiram primedbe koje ce mi iskusni linuxovci uputiti: ako hoces da budes glupi korisnik, drzi se Windowsa, a ostavi Linux onima koji hoce da uce. Ili: Linux je mnogo komplikovaniji sistem od Windowsa i nudi neizmerno vise mogucnosti, pa je rad u shell-u neminovan. Moj odgovor je sledeci:
2. Siroke narodne mase po definiciji su glupi korisnici.
Primetio sam, na raznim mestima u forumima ovde (sad mi je zao sto nisam belezio) da se sa prezirom govori, recimo, o “setup.exe” proceduri. Mislim da je to sasvim neosnovano. Svako zna da klikne na ikonicu ispod koje pise “Setup” ili “Install”. To je lako, a lako je dobro. Neko ko prelazi sa Windowsa na LInux i suoci se sa situacijom u kojoj umesto kliktanja na “Install” ikonu treba da otvori shell i kuca nekakvu kobasicu, tri puta ce se zapitati da li mu je sve to zaista neophodno u zivotu. Uporedite bilo sta sasvim banalno, recimo proceduru instaliranja novih fontova u jednom i u drugom OS-u, i ovo sto govorim postace ocigledno.
Lakoca koriscenja Office-a i multimedijalnih zezalica je sjajna stvar, ali zar nije ponizavajuce da ljudi na masinama drze Windows i Linux, pa u Linuxu pustaju muziku i surfuju, a kad treba nesto ozbiljno da rade dignu Windows? Recimo, znam da je Scribus mnogo slabiji od novih verzija Quarka i InDesigna, ili da je Gimp mnogo slabiji od Photoshopa, ali kad bi lakoca instaliranja i konfigurisanja, te kompatibilnost gotovih proizvoda sa stamparskim standardima bili reseni na lak i sveobuhvatan nacin, siguran sam da bi mnogi ljudi koji se ozbiljno bave DTP-om presli na Linux kao legalno i besplatno resenje, pa makar i nemali sve mogucnosti u radu koje trenutno nude komercijalni programi za Windows. Ovo je samo jedan primer iz oblasti koju relativno dobro poznajem, sigurno ce se svako setiti slicnih primera iz drugih oblasti.
Razume se, Linux je u poslednjih nekoliko godina presao ogroman put u pravcu lakoce koriscenja, ali jos je vrlo daleko do cilja. Dok ne dostigne ono sto navodim u propoziciji 1, mislim da prosto nema sanse da se zaista rasiri. Dakle, za sirenje Linuxa u narodne mase potrebno je, nazalost, jos sacekati, a u medjuvremenu, koliko je god to moguce, uticati na ljude koji razvijaju Linux da stvari svode na nivo setup, install i slicno. Pretpostavljam da to nije lako, ali mislim da je to jedini logican put ako sirenje Linuxa zaista jeste cilj.
Pa nazalost moram da se slozim sa arslanom.
Dakle za obicne korisnike konzola i bilo kakvo kucanje komandi pa makar to bilo i #mkdir pera predstavlja problem, a da ne pricamo o nekim komplikovanijim komandama ili skriptama.
Ljudi zele da koriste kompjutere sto jednostavnije, bar ona vecina kojima kompjuter treba ali nije glavni ili jedini alat za rad i posao.Linux je odlican ali je jos daleko od toga da bude zanimljiv obicnim korisnicima jer znate kako, ljudi koji se ne razumeju u kompjutere plase se istih. Pa vecina me pita da li sme da klikne na famozni setup ili install u win-u, tj.: “a da li ako pokrenem ja to mogu nesto da pokvarim?” Koliko bi se onda njih usudilo da kopa po linuxu i proucava OS i neke shell komande?
Vrlo bitna stvar koja bi olaksala instalaciju programa na Linux distribucijama je i prekidanje zacaranog kruga od dve verzije godisnje. Zbog ovog brzog menjanja tekucih verzija tesko je (i neisplativo) kompanijama da drze korak i obezbedjuju binarne instalacije.
Meni bi recimo odgovarala nova (decimalna, znaci sa 10.0 na 10.1) verzija svakih 18-24 meseci, ali da ne menja seriju kernela (skok sa 2.4.24 na 2.4.25, nikako 2.6) i osnovne biblioteke (glibc, qt, gtk…). Podrska bi bila minimum 5 godina, sto bi i bio period nakon koga izlazi nova distribucija koja donosi velike promene (10.1 na 11.0). Vremena je dovoljno da se svaka distribucija temeljno pripremi i istestira, kao i da se konacno portuju neophodni komercijalni paketi poput proizvoda firmi Macromedia i Adobe.
Onda bi se sve instalacije programa svele na rpm (ili neke druge) pakete za vasu distribuciju, jer bi se broj razlicitih verzija koje treba podrzavati drasticno smanjio. Kao sto na Windowsu postoji instalacija programa za Win9x, Me, NT4 i 2000/XP, slicno bi bilo i kod nas.
Da ne zaboravim, sto se tice prednosti koje treba isticati:
Kucnim korisnicima: otpornost na viruse.
Poslovnim korisnicima: besplatnost i otpornost na viruse.“ Kao kad učiš da voziš biciklu, prvo se iskršiš … .”
Predpostavljm da je većina korinika Linuxa samouka i da iskustva stiče nesistematski iz oskudnih članaka u novinama ili iz neproverenih izvora sa neta. Retko postoji autoritet koji će vas uputiti u neke osnovne tajne funkcionisanja sistema .Literatura koja prati nove distroe je takodje oskudna , relativno skupa i dolazi sa zakašnjenjem.
Samouki početnik vodjen radoznalošću upućen na sopstvene snage ne može da odoli sopstvenoj radoznalosti i kreće u akciju.Sto se stabilnosti tiče moje skromno iskustvo kaže da novi korisnik može da sruši linux bez po muke.Kao novi korisnik Linux – a ( Mdk 9.0 ; 9.1 pa i 10CE ) rušio sam ga dok trepnes.Uglavnom iz dva razloga .Operativni sistemi nisu savršeni i nepoznavanje mogućnosti i pravila za ispravno funkcionisanje .
Ovo je naročito bilo zastupljeno pri konfigurisanju i korišćenju grafičkog servera i zvučnog servera.
To je i normalno jer novi korisnik odmah krene da podešava multimediju po principu bezuspešnih pokušaja zbog gore navedenih razloga . Ako mu ne dosadi gomila bezuspešnih pokušaja , najzad na svoje zaprepaštenje i ogromno zadovoljstvo , naravno , stvar stavi na noge.Usput nauči MORE stvari o operativnom sistemu i ko zna jos čemu. Da ne pričam koliko u medjuvremenu napravi reinstalacija i prekonfiguracija ( puta vreme za to, normalno ).
Ekonomska opravdanost ovakvih akcija nam je jasna. Lično zadovoljstvo se plaća.Moje je uverenje da pri tome Nema Većeg Uzbudjenja od izlaska iz X-a i nemogućnosti da se kasnije vratite u njih. Sve dok vam to ne podje za rukom .
Kernel panic … je prirodna lepota za sebe.
Normalno, usput otkrije po neki bug u korisničkom programu i popravite ga svojim ličnim angažovanjem i invencijom ,na sopstvenu radost i zadovoljstvo.
Naravoučenije: « Kog ujede zmija, taj se i od glistu plaši «.
Šta mislite da li će ovakav korisnik u daljem radu srušiti sistem ?
Da li će u kasnijem radu sistem stabilan ?Sto se sigurnosti tiče verovatno sve zavisi od toga šta osiguravate.
Figurativno , ako imate prazan novčanik koristite jedne bezbedonosno-sigurnosne aktivnosti a ako imate na raspolaganju oveći sef prepun ovoga i onoga… ( bez brige sa mnom a i sa vama to nije slučaj ) sasvim druge .
Nobody’ s perfekt.
Srdačan pozdrav
—
u tekstu korišćeni navodi iz moje zasada neobjavljene knjige « Leskovački bez muku «
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.