Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Dalje bi (recimo) bilo poželjno da instaliraš (ako već nije) alsu i alsa-util. Kada to uradiš sa alsaconfig (ili tako nešto) je potrebno da iskonfigurišeš alsu i onda da u /etc/rc.conf među daemone ubaciš istu da se diže zajedno sa sistemom. I to bi trebalo da bude to…
[quote=”crveni1″]CentOS (koji uglavnom i ja teram na svojim serverima) jeste “savršeno” server rešenje., ali dekstop usera to baš ni najmanje ne zanima.
Ne znam da li si pratio moje ranije postove, ali ja sam uspeo da na CentOS (sa CentOS Plus kernelom) nabacam brdo aplikacije (od kojih neke kao Skype 2.1.0.81 beta rpm nema niko osim mene). Da imam viska vremena, popularisao bih moj CentOS Desktop repozitorijum na http://rpms.plnet.rs, kao i malo ga sredio i dopunio sa MythTV i jos par meni nedostajucih paketa.
[/quote]Pratim tvoje postove od samog starta i znam šta si ti uradio, na kraju krajeva, nešto slično sam i ja furao do pre 2 godine, dok nisam shvatio da je jednostavno mnogo lakše ponuditi krajnjem korisniku neko gotovo rešenje, jer zahteva mnogo manje ulaganja mog vremena (koga skoro da nemam nimalo). Bio sam na granici ili da pravim svoj distro koji bi bio remasterovan u mom slučaju Ubuntu, ali jednostavno to bi zahtevalo svo moje vreme ili da uključim inertnu linux javnost Srbije u to. Onda sam otkrio Linux Mint koji je bio nešto poput toga što sam ja imao… Samo ništa od toga ne bi pomoglo pokretaču teme, zar ne…
Koliiko sam ja skontao pokretača ove teme reč je o desktop rešenju. Kako da preporuči linux ovim korisnicima. CentOS (koji uglavnom i ja teram na svojim serverima) jeste “savršeno” server rešenje., ali dekstop usera to baš ni najmanje ne zanima. Zanima ga koliko je lagan za podešavanje/instaliranje , koliko je jednostavan za kasnije održavanje i kako da dođe do programa za njega. Ovaj prvi deo zadovoljava većina modernih distroa ali za većinu ja uvek izvučem PCLOS, Mint, *Ubuntu i eventualno OpenSuSE. Kao prednosti (neke su već navedene) navedem brzinu, stabilnost, lagano pronalaženje i kasnije održavanje najsvežijim aplikacijama, podržanost većine hardwera odmah po instalaciji (ne moraju se tražiti driveri satima, a ponekad danima da bi nešto proradilo) i naravno nedostatak virusa.
Mlađoj populaciji pokažem i kako da dođu do igrica (gotovo uvek je tu nezmanjivi Urban terror) odnosno, kako da poteraju da li pod Wine ili pod VirtualBoxom (ne zaboravite da ovaj ima podršku za DirektX 9c što i ako nije preporučljivo, ipak daje mogućnost za teranje nekih igrica, pogotovu ako imate dobar hardware). U prevodu moguće je sve 😉 ali ne baš 100%. Ako baš treba postoji i mogućnost dual boota gde preporučujem Windows isključivo za igrice, a za sve ostalo linux.
Stariijoj populaciji je uglavnom dovoljno namestiti mail, firefox, openoffice, skype i recimo kopete, mplayer za divx-ove i xine-ui za dvd-ove i većinu njihovih prohteva si već zadovoljio. Da li zbog slabijeg znanja ili zbog nezainteresovanosti, ako ti dozvole da instaliraš linux (i nisu baš zadrti windowsaši) uglavnom ostaje “večno”. Ovi koji su imali windows su uglavnom inertni, ali ako uspeš da im objasinš gore navedene prednosti i oni to prihvate, dokle god imaju nekoga na koga se mogu osloniti – čitaj mene, nije problem.Generalno se slažem sa DrLove-om73 do jedne tačke. Pomenuti *Ubuntu uopšte nije loš kao sistem pod uslovom da ideš sa podržanim hardwareom. Problemi su onda svedeni na minimum, a nešto se ne sećam da sam naletao na probleme sada radi pa ne radi. Ono što je dobro kod Ubuntua jeste da imaš “najsvežije” pakete, sa eventualnim problemom da nešto u novom paketu nije dobro urađeno, ali uglavnom ispravke brzo stignu. Druga dobra stvar jeste dobro odrađeni upgrade samog os-a, gde ti po pojavljivanju nove verzije ponudi da se upgradeuješ na istu. U svakom slučaju na Ubuntu-u postoje i tkz LTS verzije (evo upravo ova što je danas izašla je LTS) što generalno podrazumeva kontinualnu podršku do 3 godine – što bi u prevodu trebalo da znači da držiš bez reinstalacije 3 godine jedan sistem 😉
Upravo je se ovde priča o problemu na koji i ja ukazujem. Ne možeš ti sa lokala da utičeš na više, tačnije ti možeš u lokalu samo da pomogneš pojedinim preduzetnicima da pređu na linux, ali da bi taj prelazak bio 100%, mora postojati sve, tako da on skoro bez bilo kakve muke bi mogao reći, dobro sada nemam IE koristiću FF, nemam halkom koristiću ? (neka ga nazovem linkom), nemam AD, nema veze koristiću NIS ili LDAP (odnosno ako bi već bio “gazda” spreman da plati recimo eDirectory – naravno ovo nema neku primenu u malim preduzećima), umesto offica koristio bi OoO…
Što se javnih preduzeća tiče tu se ne može pristupiti takvim načinom. Njima uglavnom država diktira uslove. Međutim da bi i država ozbiljno ovo shvatila potrebno je mnogo više promocije linuxa, mnogo više truda – naročito programera) da se razviju sve uobičajene stvari koje se koriste u normalnom poslovanju, pa tek onda izaći pred državu i reći nešto tipa 10% firmi već kompletno je prešlo na linux i radi bez bilo kakvog problema (naše reference su to.. to .. to.. ). U periodu od 1,2,5.. godina su ustvarile uštedu toliku i toliku. Od velikih sistema imamo primere francuske policije, londonske berze, slovenačkog visokog suda, hrvatske… Oni su ovom tranzicijom ostvarili uštede toliko i toliko, prednosti su to i to… I naravno onda smoći snage i redovno o tome pričati na TV/Radiju/Novinama u stručnoj javnosti, organizovati besplatne kurseve za Windows admine (da nauče Linux) i tako stvoriti kritičnu masu koja bi uticala i na “svoje predstavnike” ali i na vladu da napravi dugoročnu politiku prelaska na opensource. E tada bi o nečemu mogli da pričamo. Ovako je to dosta šuplja priča, jer mi kao Linux zajednica smo dosta raštrkani i iskreno govoreći nismo spremni ili voljni da zasučemo rukave i da učinimo nešto po tom pitanju. Sve se svodi na ad hock rad pojedinaca pa se dogodi da ima dosta preklapanja. Evo ja npr već godinu dana radim na jednom sajtu (http://www.opensolutions.rs) koji propagira ove ideje. Dajem kratka uputstva kako šta uraditi, napisao sam i malu školu linuxa… Ali sve je to ništa. Ja kao pojedinac nemam mnogo vremena i veoma malo stignem da uradim. Tražim, zovem, molim ljude da mi se priključe da bi radili više nas, da bi sve to bilo ozbiljnije, da bi na jednom mestu imali sve… Odziv 0%. U skladu sa tim ne mogu da se posvetim mnogo ozbiljnijim temama koje bi još bolje “obrazovale širu populaciju” i sve se svodi na puko održavanje, ponekad (kao npr sada- jer sam trenutno kući bolestan) kada imam malo više vremena, sednem i obradim jednu ozbiljniju temu. Evo i ovde pozivam pojedince da oblikujemo sajt (nemam nikakvu zaradu imam samo trošak i veliku želju da propagiram Linux/Unix ali svima) i prilagodimo ga svima, da imamo riznicu znanja na jednom mestu. Druga strana su forumi poput ovoga, gde pojedinac može postaviti pitanje i dobiti odgovor (slažem se da ovakav vid komunikacije je pomalo zamro, ali realno je dobar jer ostaje pisani trag) i to je i te kako važno za obrazovanje ljudi, jer time si širi baza korisnika koji znaju nešto o linuxu, ali i to vidim više kao delo jednog čoveka, samo što je uspeo da okupi kritičnu masu koja diskutuje… Pa između ostalog i o tome kako pingvini napadaju, ali ne … To idu jedan po jedan na odstrel, umesto kao skupina zajedno da krenu, osmisle kako i udare tamo gde treba.Ja sam instalirao jezičku podršku, doduše samo za srpski i moram ti priznati da sam prezadovoljan ( http://www.opensolutions.rs ) . Samo mislim da ti nisi ciljao na ovo nego da ima switcher za jezike u okviru sajta? ili možda nisam dobro razumeo?
Da, to oko Halcom E-Bank i FX klijenta je najveci problem.
@crveni1, ti rece da radis u Banci, da li imas sanse da mi nabavis spisak svih dll-ova koji se koriste i slicno za neki od tih programa, da zahtevas of proizvodjaca, pa da probamo da napravimo da rade pod Wine-om. To mi je jedan od glavnih postavljenih ciljeva. Sve ostalo se moze zamenuti kupovinom nove aplikacije koja radi pod Linuxom ili Wine-om, ali bankarske aplikacije su me sprecile da zamenim firmama ovde Windowse kada su morale da se legalizuju.Konkretno, ja imam pristup “najnovijem” halkomu, koja moja banka koristi za pravna lica, ali nemam nikakvog kontakta preko koga bi mogao da “zahtevam” bilo šta (jednostavno ne bavim se ovim, a oni koji kod nas rade nemaju pojma ni želje da se bave “linux problemom”).
Nije problem ponuditi linux kao rešenje, ali samo političko prepucavanje treba da nastupi kada postoje rešenja kojim bi čitav ili gotovo čitav “proizvodni” proces mogao da se prebaci na linux. Dakle da izbiješ odmah argument protivničke strane da na linuxu niko ne može da radi. Hajde sekretarica u firmi, ali ako ta sekretarica treba da dostavi izveštaje direktoru iz programa u kome se knjiži (recimo da postoji menadžerski modul), a knjigovođa u istoj to aplikacijji proknjižava (recimo da postoji i ovaj modul), da radnici se prijavljuju i odjavljuju putem računara, recimo u linuxu, i da se ovo beleži u istu tu aplikaciju odakle bi ti podaci bili korišteni kasnije za obračun plata…
Mislim da kontate šta želim da kažem. Dakle da bi se prepucavao kako je linux super-duper rešenje, neke stvari se moraju pomeriti sa mrtve tačke, jer sam Word i mail – koliko god bile najčešće aplikaciije koje se koriste, u 90% slučajeva se uz još neke specijalizovane aplikacije. Evo npr., ja radim u banci i ok… Pojedini serveri mi jesu na linuxu, ali šta mi vredi kada ne postoji kod nas bankarska aplikacija koja radi pod ovim operativnim sistemom.Generalno mislim da znaš odmah odgovor na to pitnje. Tvoj drug ili previše lupa ili nema pojma.
Da krenemo redom. Linux izuzetno stabilno i brzo radi i “lakši” je generalno za mašine iste namene u odnosu na Windows. Kada kažem lakši naravno ne mislim na jednostavnost rada, na težinu računara i tome slično, nego u potrebama koje zahteva. Da nije dobar ne bi ga vrteo ni jedan server na svetu, a pogotovu neki za ozbiljnije namene i pogotovu ne superserveri. Nisam naleteo da je Windows, što se toga tiče nešto superiorniji, sem što ima lepše “maske za konfiguraciju servera”, ali i to iskreno govoreći im nije neka velika prednost, jer gomila “administratora” nemaju pojma kako im sistem funkcioniše nego se oslanjaju samo na grafiku koju im Windows serveri nude. Volim one prepirske gde Windows “adminsitratori” se busaju u grudi svojim grafičkim rešenjima, a ne kontaju šta se događa u pozadini, na kraju krajeva toliko su pljuvali po CLI modu, a sada je HIT gde god da odeš Power Shell gde se traži mesto više da bi savladali CLI mod na Windows serverima.
Što se tiče Windows programa na Linuxu to je opet druga priča. U principu svaki program bi se mogao napraviti za linux (koji postoji na Windowsu) kada bi postojala dobra volja, a zatim i dovljna kritična masa korisnika da bi se tako nešto uradilo. Najveći problem u čitavoj priči je nestandardizovanost samog Linuxa, ali ovaj problem nije nerešiv. Na kraju krajeva i sam Linus je obećao da će ovo u dogledno vreme biti rešeno. Da li može da se potera Visual Basic? Pa iskreno ne može, ali zato što je ovo programersko okruženje za Windows. Postoje slični projekti tipa Eclipse, Lazarus, Mono.. koji su otprilike to, ali naravno nisu Visual Studio.
I zadnje podrška za Windowsowe programe…Nije mi jasno našta se cilja kada se kaže na podršku za Windowsove programe? Ako se misli da li se može omogućiti da se poteraju Windows programi, pa to može i sada preko Wine-a, kao perjanica, ali i gomila drugih što besplatnih, što komercijalnih rešenja. Ako se misli da se native teraju Windows programi na Linuxu, onda mislim da je odgovor nikada. Zašto? Pa Windows je Windows, Linux je Linux… Plastično, da li se native mogu terati recimo Unixovi i MacOSX programi pod Windowsom? Ima tu i te kako super programa, neki se mogu čak i poterati, ali to je proizvođač tih programa napravio i verziju za Windows i verziju za Unix/MacOSX i tome sl…
Nadam se da sam bio dovoljno jasan.
