Ja sam zakljčio da su žene više naklonjene društvenim naukama, mada ako se i nađe neka koja je nadarena za tehniku onda je ona stvarno dobra u tome. Ne znam ni jednu takvu devojku kod nas, ali jedna iz SanFranciska sa kojom sam se dopisivao neko vreme, zna preko 10 programskih jezika i ima više stipendija negoli godina.
Kod nas ima dosta devojaka koje studiraju informatičke nauke. Na mom fax-u nas ima pola-pola. Iako devojke dobro (perfektno) savladavaju teoriju i imaju jako viši prosek od muških, teško se snalaze u praksi kada treba sesti pred mašinu i rešiti neki realan primer koji se ne nalazi u zbirkama, skriptama i ispitima. Ne kažem da žene to ne mogu da rade, mogu itekako, mada u globalu to jako teško ide.
Mislim da je srž problema u tome kako ko gleda na računare; Žene na njih gledaju kao na obične alatke, dok ih muška populacija smatra za “pametne” igračke. Ja sam čak davno svoj računar poredio sa živim bićem ili mehaničkim prijateljem koji mi je pomagao u svim porama života (većini). Teško da bi neka devojka nazvala svoj kompjuter prijateljem.. 🙂 🙂 🙂