- This topic has 53 одговора, 11 гласова, and was last updated 16 years, 10 months раније by
.
-
Чланци
-
Pocetnik sam u svetu Linux-a, danas sam “nekako” instalirao suse 9.1 🙂
Nije bi bas najjasnije, tj. ne znam kako da sacuvam podatke na delu hard diska na kome je Linux, da li se moze uraditi nesto slicno kao na Windows-u “copy”, “paste” na hard
Zamolio bih nekog da mi ukratko objasni kako sve to radi, mislim Linux
Hvala napred! O0
Pocetnik sam u svetu Linux-a, danas sam “nekako” instalirao suse 9.1 🙂
Zašto toliko staru verziju? Trenutno aktuelna je 10.2.
Nije bi bas najjasnije, tj. ne znam kako da sacuvam podatke na delu hard diska na kome je Linux
Kad si pod Linux-om, sve što sačuvaš na hard-disk biće sačuvano na delu gde je Linux, osim ako mu drugačije ne kažeš, za šta nemaš razloga, a ni znanja u ovom trenutku.
da li se moze uraditi nesto slicno kao na Windows-u “copy”, “paste” na hard
Da, sve što može Windows, može i Linux. I još malo više, i malo bolje… 😎
Zamolio bih nekog da mi ukratko objasni kako sve to radi, mislim Linux
Mislim Linux, mislim da je preveliko za forum. Najkraće, vrlo slično kao Windows. Sad, za detalje moraš malo juriti i čitati okolo ili pitati malo konkretnije.
Zamolio bih nekog da mi ukratko objasni kako sve to radi, mislim Linux
DESKTOP
Desktop na Linuxu ima dva znacenja. Jedno je ono koje vazi i u Windowsu, dakle, povrsina na kojoj ti cuce sve vaznije ikonice, i stagod zelis da privremeno odlozis na vidno mesto. Drugo znacenje je graficki interfejs.
Ukratko, za razliku od Windowsa, koji ima default Explorer shell (ne Windows explorer program za fajlove, vec shell, ceo graficki interfejs samog operativnog sistema), Linux ima nekoliko razlicitih okruzenja koji se zovu desktop environment. Popularniji su KDE, GNOME, Xfce, Fluxbox (Fluxbox je nesto drugo, ali u sustini te ne interesuje u cemu je razlika, niti je to bitno), E17, WindowMaker… uf ima ih mnooogo.
Svaki desktop environment se ponasa pomalo dugacije. Neki imaju svoje control panele (kao KDE), neki nemaju skoro nista (Fluxbox, na primer). Ako zelis potpuni graficki ugodjaj, onda je najbolje da pocnes od KDEa posto je najslicniji Windowsu, ili od GNOMEa (ja sam prvo koristio GNOME) koji je malo cudan, ali radi sve lepo i brzi je od KDEa kudikamo.
RAD SA FAJLOVIMA
Sad, za rad sa fajlovima, moras imati na umu da Linux, za razliku od Windowsa, ne daje pristup svim delovima sistema bas bilo kome. Zato postoji root (kao Administrator na Windowsu). Root je svemoguci tata nad tatama na Linuxu i moze da radi sistemu sta god pozelis (pa i da ga sjebe). Obican korisnik ima svoj folder (/home/ime_korisnika) u kome drzi svoje fajlove i skoro sva podesavanja u vezi sa programima. Za razliku od Windowsa, na Linuxu mozes lako da ceo folder drzis na posebnoj particiji (to jest da se neka particija tretira kao sistemski folder, pa i /home), tako da pri eventualnoj reinstalaciji sistema mozes lako da vratis sva bitnija podesavanja.
Ostala podesavanja koja se ne ticu samo jednog korisnika nalaze se u /etc folderu u kojem, logicno, moze da piskara samo root. Obicni korisnici (u zavisnosti od distroa — vrste Linuxa) mogu samo da citaju taj folder.
U folderu /etc se nalazi gomila tekstualnih fajlova koje mozes da (kao root) editujes u bilo kom editoru za tekst (nano, vim, kate, gnome-editor) i tako menjas podesavanja sistema. Naravno, u Linuxima kao sto je SUSE, to nije potrebno, posto SUSE dolazi sa sistemskim control panelom (odvojeno od control panela pojedinacnih desktopa) iz kojeg mozes da podesis sve aspekte sistema.
IMENA FAJLOVA I FOLDERA
Ne znam da li si primetio, ali pod Linuxom nema obrnute kose crte (“”). Ona se koristi za neke druge stvari, dok se za razgranicavanje imena foldera koristi obicna kosa crta. Obicna kosa crta se, sa druge strane, ne koristi za davanje argumenata (opcija) tekstualnim programima, vec se za to koristi crtica. Mada, u sustini tebe ovo jos uvek ne treba da interesuje.
Sto se tice samih imena fajlova, oni mogu da budu bilo sta. Srpski, japanski, kineski znakovi, ne pravi Linux nikakvu razliku. Jedino je space problem. Ako u ime ubacis razmak, uglavnom neces imati problema, ali se na Liunxu ranije nije toliko koristio razmak, pa neki programi ne vide razmak, vec misle da su to dva, tri ili vise imena. U sustini, ni na tavke programe neces cesto nailaziti dok se drzis desktopa i programa sa grafickim interfejsom.
Samo da znas, u tekstualnim programima, razmak se ne kuca direktno vec sa obrnutom kosom crtom. Na pimer:
[code]Ovo je ime fajla sa razmacima.doc[/code]
ce biti
[code]Ovo je ime fajla sa razmacima.doc[/code]
Sad znas zasto mnogi izbegavaju razmake u imenima fajlova.
Inace, nema puno znakova koje ne mozes da koristis u imenima fajlova. Tako da uglavnom neces morati da brines o tome koji ces znak koristiti. Ovo cesto ume da razmazi ljude, pa odu pod Windows i bune.
DOZVOLE
Vec smo rekli da postoje root i obicni korisnici. Zapravo, ima tu i jos drugih grupa, svaka od kojih je specijalizovana za neki zadatak. U sustini, razlike izmedju korisnika su u dozvolama koje imaju na sistemu. Svaki korisnik u bilo kojoj situaciji ima dozvolu da cita, pise, i/ili izvrsava fajlove. Iste dozvole se mogu definisati za tog korisnika, grupu korisnika kojoj fajl pripada, ili sve ostale (to znaci da apsolutno svi imaju neke dozvole u vezi sa tim fajlom).
Da li sam ti vec rekao da je pod Linuxom sve u vidu fajlova? Da, cak i uredjaji koji se detektuju se pojavljuju kao fajlovi u /dev folderu. Programi koji su pokrenuti se pojavljuju pod /proc, i tako dalje. Ali, naravno, sve to tebe i ne interesuje 99% vremena dok koristis SUSE. (Samo predji na novi suse 10.2, obavezno!)
Svi ti uredjaji i svi fajlovi imaju svoje dozvole.
DRAJVERI I SOFTVER
Da li se secas kako se pod Windowsom skidaju drajveri (mada ne cesto) ili se instaliraju sa CD-a? Pod linuxom uglavnom nema potrebe da trazis drajvere po netu. Drajveri, kao i drugi softver, se pod linuxom pakuju kao binarni paketi i cuvaju u repozitorijumima.
E sad. Svaki Linux ima neki svoj sistem paketa. Suse koristi YaST, koji mozes da pokrenes preko njegovog control panela. Neki Linuxi koriste tekstualne alate (Arch – pacman, Debian – apt-get), ali u sustini ti je sve to isto. Samo treba da zapamtis, kada se u nekom tutorijalu pomene neka komanda koju treba izvrsiti u “terminalu” ili u tamo nekoj “konzoli”, to je tekstualna verzija YaSTa ili nekog drugog grafickog programa.
KONZOLA
Na SUSE 10.2, nisam imao potrebe za konzolom (ili emulatorom terminala), ali ponekad treba zagnjuriti i popraviti nesto ispod haube. Konzola je jednostavan crni prozor (sadrzaj prozora je crna povrsina) u kojem se ispisuju komande i rezultati izvrsavanja komandi. To je kao command prompt u Windowsu i sluzi za istu stvar. Jednostavno, neki programi nemaju graficki interfejs (dugmice i prozorcice), vec se sve opcije, kucaju na tastaturi.
Primer takve komande je i komanda rpm za instalaciju rpm paketa.
[code]rpm -i nekipaket.rpm[/code]
gore navedena komanda radi instalaciju (opcija “-i”) paketa nekipaket.rpm.
Uglavnom, ako zelis da izbegnes konzolu (a ona jeste malo neprijatna za svakodnevno koriscenje ukoliko nisi navikao), onda je Suse odlican izbor, posto se u njemu sve moze raditi iz grafickog dela (desktopa).
SOURCE / BINARNI PAKETI
Jedna od stvari koje definitivno neces videti na windowsu (barem ne u 99.99% slucajeva) je source kod. Binarni paketi su isto sto i softver na windowsu. U binarnom paketu imas sve sto ti treba (skoro) da bi odmah nakon instalacije pokrenuo program (o medjuzavisnostima programa kasnije). Medjutim, svaki taj paket je zapravo spakovan i kompajliran source kod (zato se i zove paket). Source se ponekad zove paket, ako je spakovan tako da ostane u originalnom obliku uz manje izmene kako bi na osnovu njega moglo nesto drugo da se pakuje.
E, sad. U repozitorijumima binarnih paketa nemas uvek bas sve sto ti padne na pamet (na primer, nema sladoleda). Kada nesto ne postoji, onda mozes da pokusas da pronadjes drugi repozitorijum u kome ima tog paketa, da kompajliras source kod, ili da napravis svoj paket. Ovo drugo je najlakse za one bas egzoticne programcice koje retko ko koristi. Ovo prvo je logican izbor ako ne znas sta znaci kompajlirati paket.
Kompajliranje nije uopste tesko, ali to je vec tema za sebe. Treba samo napomenuti da ces u literaturi cesto nailaziti na taj termin i treba da znas sta to znaci. Kada kompajliras source (koji je tekstualni niz instrukcija koji govori programu sta treba da radi) u binarni oblik (koji Linux razume i moze da izvrsi), dobijas gomilu fajlova koji se instaliraju na odgovarajuce mesto u sistemu, pretvoreni u binarni oblik.
MEDJUZAVISNOST PROGRAMA
Linuxasi ne vole da cuvaju tajne (kada se radi o softveru). Zbog toga, svako moze da gvirne u neki program i odatle pokupi ono sto mu treba. Medjutim, da ne bi svoj program napravio vecim nego sto treba, iskusni programer ce umesto da iskopira kod, jednostavno pozvati program u koji radi ono sto mu treba. Dakle, programi pod Linuxom se najcesce oslanjaju na funkcije drugih programa. I to je dobro, zato sto dva ili vise programa mogu da dele funkcije jednog progama i time stedis na prostoru.
Na primer, ako imas tri programa koji reze CD, sam program za fizicko rezanje je zajednicki za sva tri programa. Dva od ta tri programa mogu da koriste neki peti program za dekompresiju mp3 fajlova, itd itd. Zbog ovoga, jedan od zadataka sistema za baratanje paketima jeste da provali koji program koristi funkcije iz kojih programa i da sve to instalira u paketu. Cesto ces, pokusavajuci da instaliras jedan program, dobti spisak programa koje taj program povlaci sa sobom. Vremenom su ti spiskovi sve kraci i kraci, zato sto cesto vec imas na sistemu ono sto nekom programu treba. Na Windowsu je ovo reseno tako sto se sve te funkcije dupliraju (svaki program ima ugradjeno u sebe nesto sto bi mozda koristilo drugom programu, a taj drugi takodje ima duplikat tog ugradjenog progama u sebi, tako da su programi na Windowsu OGROMNI). Na primer, MS Office 2003 dolazi na celom jednom CDu (mozda i vise), dok OpenOffice zauzima svega 100MB.
Eto, toliko za sada. Ako te zanima jos nesto, samo pitaj. I obavezno citaj dokumentaciju na Wiki stranicam OpenSusea. A vi ostali dopunjavajte ili ispravljajte. ::)
Hvala veliko na svim informacijama!
Ne znam da li moja masina moze da “ponese” SuSE10.2, mada ovaj 9.1 mi sasvim pristojno radi.
Naime, imam AMD na 900MHz, 256 SDRAM, MB ASUS a7v, GeForce MX440.Imam problem sa modemom, ne prepoznaje ga, modem je neki Agere System PCI Soft Modem, video sam ovde u nekoj temi da se spominje slican i skinuo sam driver koji je preporucen, e sad dolazi tezi deo, kompajliranje, predpostavljam da postoji uopsteno uputstvo za takve stvari, kompajliranje programa-drivera, ali ne znam nista oko toga, ako neko ima neko uputstvo neka posalje na [email protected]
Hvala unapred
Hvala veliko na svim informacijama!
Ne znam da li moja masina moze da “ponese” SuSE10.2, mada ovaj 9.1 mi sasvim pristojno radi.
Naime, imam AMD na 900MHz, 256 SDRAM, MB ASUS a7v, GeForce MX440.Mislim da neces imati problema. U sustini, za uobicajenu upotrebu (znaci jedno 80% slucajeva) neces imati problema sa nedostatkom memorije. Sto se tice procesora, ne znam koliko ce ti brzo raditi. Verovatno ne mnogo brzo od suse 9. Ali u svakom slucaju ce raditi daleko brze od Windowsa na istoj masini.
Imam problem sa modemom, ne prepoznaje ga, modem je neki Agere System PCI Soft Modem, video sam ovde u nekoj temi da se spominje slican i skinuo sam driver koji je preporucen, e sad dolazi tezi deo, kompajliranje, predpostavljam da postoji uopsteno uputstvo za takve stvari, kompajliranje programa-drivera, ali ne znam nista oko toga, ako neko ima neko uputstvo neka posalje na [email protected]
Posto nemam taj modem, ne mogu da ti dam konkretna uputstva. Evo opstih uputstava za kompajliranje na Suseu:
http://en.opensuse.org/Compiling_software
Zahvali se pre svega Richardu Stallmanu, sto ti je omogucio da budes slobodan od takvih sitnica kao sto je drajver za tvoj modem:
LINUX – Agere does not make a Linux driver available to the public. Agere has made a Linux driver for some Linux distribution packages – the biggest problem appears to be the Free Software Foundation (FSF): a softmodem driver needs to contain proprietary code that would be in hardware (firmware) for a hardware modem. The FSF’s license (GPL) requires anyone using any part of Linux code to make all derivative works available for free – Agere is concerned that making a Linux driver available without making the source freely available might result in FSF suing Agere. (FSF has sued a number of companies over such issues.)
S druge strane, nasao sam i ovo:
http://linmodems.technion.ac.il/resources.html#lucent
Nemam pojma, ali mozda pomogne.
Nasao sam i ovo na forumu:
http://www.suseforums.net/index.php?showtopic=9387&hl=lucent+modem+driver
Obavezno precesljaj taj forum. Mozda ima jos nesto. Probao sam sa kljucnim recima “Lucent modem driver” i “lucent modem”. Mozda neke druge reci pomognu. (BTW, Agere je nekada bio Lucent, ili obratno, ne secam se.) O0
Cini mi se da je ovo link ka drajverima.
http://linmodems.technion.ac.il/packages/ltmodem/kernel-2.6/
Ako zelis da koristis dial-up vezu sa Internetom, toplo ti preporucujem Intel 536EP modem (to je neka polu-hardverska varijanta). Ja sam kupio Lucent i taj modem (da, bre, istog dana oba modema) da bi utvrdio sta mogu da koristim i ispostavilo se da ne rade svi Lucenti pod Linuxom. Tako da sam “zaglavio” sa Intelovim modemom. Instalacija Intelovog modema je bila krajnje bezbolna pod vecinom Linuxa do sada (prvo Ubuntu, pa Slackware, pa ovaj pa onaj, pa konacno Suse i Arch).
Hvala jos jednom foxbunny, ovo sa mail-om nisam mislio nista lose.
Skinuo sam driver-e i uputstvo za kompajliranje, sad cu se baciti na problem, javicu sta god da bude!!!
Hvala jos jednom foxbunny, ovo sa mail-om nisam mislio nista lose.
Ma, u redu je. Nisam mislio da se nesto izdrkavam na tebe, vec samo da ti napomenem… dobronamerno. 😀
Skinuo sam driver-e i uputstvo za kompajliranje, sad cu se baciti na problem, javicu sta god da bude!!!
Samo napred. Jos jednom, ako naidjes na neki problem, pokusaj da iskopiras poruke o greskama u Google, i obicno ces dobiti gomilu rezultata sa istom greskom. Iz mog iskustva, obicno se po mejling listama nalaze opsirnija objasnjenja i resenja, tako da nemoj da preskocis takve stvari na Googleu. Samo napred! O0
Opet ja!
Nista nisam uradio.
Raspakovao sam one drivere za modem i poceo da citam uputstvo i nista mi nije jasno, nasao sam nekoliko tekstova na temu kompajliranja, ali ne znam odakle da pocnem, koji program treba da pokrenem, sta gde da upisem, kako da se ulogujem kao administartor, tj. da imam dozvole kao administrator?Ako neko moze da pomogne neka se javi.
konzola aka terminal tu se desava glavna radnja 😉
ulogujes kao administrator pa pokrenes konzolu ili u konzoli kao korisnik kucas su pa root lozinku
udjes u direktorijum u kome ti se nalaze drajveri ili sta vec: cd /home/dokman/drajveri (primer)
e sad ide ono sta si procitao u readme ili install i kucas komande iz uputstva za instaliranje : ./configure, make, make install… O0e, da evo slike sa primerom rada u konzoli
Ako neko moze da pomogne neka se javi.
Daj nam i link drajvera koji si skinuo, tako da, ako neko ima vremena i volje, moze lepo da otvori tarball (fajl sa .tar.gz ekstenzijom se cesto naziva tarballom) i pogleda uputstva u njemu.
Obicno se kompajlira sa:
[code]./configure
make
su -c ‘make install’ (nakon ove komande ukucas root/admin sifru)
[/code]E, sad, vec sam ti dao link ka uputstvima za kompajliranje na Suseu. *Obavezno* pogledaj sta tamo pise, posto se od distroa do distroa razlikuje proces. Nekad ne mozes odmah da kompajliras vec moras da instaliras kernel headers ili kernel source paket ili vec nesto. Verujem da to pise u uputstvima. O0
Za svaki slucaj:
http://en.opensuse.org/Compiling_software
DODATAK
U uputstvima ti se savetuje upotreba checkinstall alata za izradu RPM paketa. To bih i ja savetovao, tako da, u slucaju da nesto krene lose, mozes da ne instaliras RPM ili ako drajver ne radi (zato sto nisi dobro kompajlirao) mozes da ga deinstaliras bez problema.
Opsta i kratka verzija instalacije uz pomoc checkinstall alata je ova:
[code]./configure
make
su -c checkinstall[/code]Obrati paznju na softver koji moras da (eventualno) instaliras pre kompajliranja. Obicno u README ili INSTALL fajlu pise da program ima neke dependency (medjuzavisnosti). To znaci da zahteva da odredjeni paketi budu instalirani pre nego sto mozes da kompajliras (i/ili pokrenes) program. U slucaju drajvera, najcesce nema nekih posebnih zahteva, ali ti cesto treba izvorni (source) kod kernela.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.