CentOS 5.x dolazi sa Open Office 3.1.1. A moja 3.2 verzija je ono sto je srpski OOo sajt ponudio (rpm paketi zapakovani u jednoj tar.gz arhivi) samo lepo postavljeno u repozitorijum i dodato da se ooo sa srpskim interface-om instalira sa “yum ooo-sr”.
A oskudni zvanicni CentoOS repozitorijumi su zbog kompatibilnosti sa Red Hat-om. Postoji jos 5-6 fantasticnih repozitorijuma u kojima ima odlicnog software-a, dodatnih drajvera i slicno. Razlog zasto sam ja pokrenuo svoj repozitorijum je da lokalne (i donesene) mashine instaliram sto brze i cak i kada nema interneta. Uz put sam napravio svoju selekciju paketa tako da ono sto mislim da je dobro instaliram iz samo jednog repo-a uz izbegavanje preklapanja repo-a. Iako se i preklapanje prioriteta odradi sa yum-priorities plug-in-om. Znaci nema budzenja i neznam kakvog kompajliranja osim rekompajliranja paketa kojih se do sada niko nije prihvatio da odrzava za CentOS.
Ali ovo gore nije ono na sta sam ciljao. Ideja je da ako se koriste stabilni paketi bude MNOGO manje problema. I dovoljno je da se zajednica preorijentise na odrzavanje distro-a sa stabilnim paketima i da bude mnogo manje problema pri instalaciji i koristenju. Ja sam moje pakete kompajlirao jos u 2009 i sada tek svakih mesec-dva pogledam da li ima nekih novih verzija od onih koje kopiram iz drugih repo-a.
Ali ako stalno vijas beta verzije programa onda nemas pravo da kukas sto ne rade kako treba. To je trebalo da bude moja poenta.