- This topic has 47 odgovora, 15 glasova, and was last updated 16 years, 3 months ranije by
.
-
Članci
-
zato sam i onako definisao “prosečnog” tačnije “neuobičajenog korisnika”. elem imaš ljudi koji su samouki, a znaju mnoooogo više od nekih kojima bi to trebalo da bude profesija. taj definitivno nije prosečan, a onaj kome je to profesija može postati ako se ne usavršava i ne uči dalje.
za njih je komplikovan i windows… ne možeš praviti OS koji će baš svima odgovarati, ali dovoljno je većini da odgovara i biće opšte prihvaćen.
A šta je sa onima koji su pazarili komp a teško im ide i sa daljincem za tv..?
Sve zavisi od toga jesu li spremni ili ne da uce. Ako jesu – apsolutno nije bitno na kom ce sistemu uciti, pocetak je pocetak…
Ako ne zele da uce – pa onda im nema pomoci, postavljace gomile pitanja na koja samo covek celicnih zivaca moze da odgovara – dok ne postane covek tankih zivaca…
Inace, po statistikama iz sluzbi podrske velikih informatickih kompanija, 95% problema korisnika ima kod ID 10T 😀Jeste, ali većina ljudi će se najlakše motivisati da uči ono što “svi” koriste, a drugo ako neko već zna jedno, zašto bi učio nešto drugo, osim ako ne postoje jasni razlozi?
Postoje jasni razlozi, a to su sloboda u korišćenju softvera i jačanje zajednice. Garantujem da, ljudi neće biti, ostati ili postati gluplji ako barem probaju da ga koriste. Za te iste, a i neke druge koji misle (a ti uvek mrdaju dupetom levo-desno dok pričaju) da će im taj Linux bukvalno proždreti HD ili da je velika glupost njegovo korišćenje, kažem doviđenja, ostanite glupavi mamini sinovi i dajrekteksujte se odavde.
@Časlav Ilić
“Zaključak: od potreba zavisi koje će se zadovoljiti računarom; od efikasnosti ispunjavanja tih potreba zavisi status korisnika od lejmera do gurua; upoređivati korisnike različitih potreba nema smisla. Na osnovu ovoga, kada se pravi program, radno okruženje, operativni sistem, treba razmisliti „za koje korisnike (kakvih potreba) pravimo ovo“, pa onda „šta da učinimo da se te potrebe mogu što efikasnije zadovoljiti“.”
bojim se da to nema veze s “obicnim” i “neobicnim korisnikom” racunara vec nivoom profesionalnog znanja i potreba potencijalnih korisnika.
tvoja tacka 2 ti rusi celu koncepciju.da li potrebe i interesovanja definisu nivo korisnika ili nesto drugo? dva inzenjera poseduju osnovna znanja o os-u i upravljamu podacima, jednog vise zanima struka pa koristi tri strucna programa vise, kad zapnu negde zovu tehnicku podrsku, pa kako je inzenjer koji koristi tri strucna programa vise guru? pa inzenjer koji “koristi Matlab/Mepl/piton, i obavlja proračune na udaljenim računarima” je bolji inzenjer a ne guru! koliko je “lejmera” koji koriste digitron napravilo cudesne stvari u proteklim decenijama bez Matlaba, sta bi bilo da su ga imali? sve se bojim da su ruski i nemacki naucnici koristili neka specijalna tehnicka pomagala 30-tih i 40-tih godina proslog veka kad su konstruisali rakete.
jesam li te dobro shvatio:
stolar A ima cekic, rende, dleto, elektricnu testeru, hoblericu, kompjuter i koristi internet.
stolar B ima cekic, rende, dleto, elektricnu testeru, hoblericu, kompjuter, pretrazuje internet, koristi CAD program, razmenjuje ideje s kolegama e-postom i aktivan je na stolarskim forumima.da li je zbog toga sto koristi CAD program, razmenjuje ideje s kolegama e-postom i aktivan je na stolarskim forumima stolar B guru a stolar A lejmer?
guru i lejmer u kompjuterskom ili stolarskom svetu?
[…] dva inzenjera poseduju osnovna znanja o os-u i upravljamu podacima, jednog vise zanima struka pa koristi tri strucna programa vise, kad zapnu negde zovu tehnicku podrsku, pa kako je inzenjer koji koristi tri strucna programa vise guru?
Ne, nisam na to mislio. Postavka je bila da inženjer računa, što znači: i jedan i drugi treba da izvrše isto izvođenje i proračun, i ko će onda brže? Znači, navedeni programi su opšte namene za izvođenja i računanja, a ne proizvoljni usko orijentisani za neku konkretan posao.
Ako za proračun jeste potreban neki specijalan program (npr. za simulaciju fluida), podrazumeva se da ih oba inženjera moraju upotrebiti. Ali će onaj od njih koji npr. zna kako da efikasno iskoristi udaljeni računar stavljen mu na raspolaganje, moći da sprovede više simulacija paralelno, i tako opet ubrza dobijanje rezultata za svoj proračun. Tipičan primer: običan korisnik ručno pokreće simulacije u toku radnog vremena, a napredniji napiše skriptu koja će da pokrene i odradi sve simulacije kako u toku dana, tako i što se prelije u toku noći (gde kao opšti alat dođu piton/perl/štagod koje sam pomenuo).
[…] da li je zbog toga sto koristi CAD program, razmenjuje ideje s kolegama e-postom i aktivan je na stolarskim forumima stolar B guru a stolar A lejmer?
guru i lejmer u kompjuterskom ili stolarskom svetu?
Upravo sam to čini mi se i doobjasnio: da, stolar A je lejmer, stolar B je guru, u računarskom svetu. Ali to ne mora imati direktno veze sa njihovim stolarskim svetom, odnosno A na kraju može može biti inovativniji, umetnički nastrojeniji, štogod, te praviti bolje i lepše stvari od B-a. Jedino što je u proseku manje verovatno, jer će B biti efikasniji u eksperimentisanju i razmeni ideja, što je uvek povoljna okolnost.
koliko je “lejmera” koji koriste digitron napravilo cudesne stvari u proteklim decenijama bez Matlaba, sta bi bilo da su ga imali? sve se bojim da su ruski i nemacki naucnici koristili neka specijalna tehnicka pomagala 30-tih i 40-tih godina proslog veka kad su konstruisali rakete. […]
Ček malo. Stepen tehničke umešnosti meri se trenutnim stanjem stvari. I 30-ih i 40-ih je sigurno bilo lejmera i gurua u tehničkom pogledu (šiberi s desetinama skala, pa milion neverovatnih grafičkih postupaka koje je trebalo znati…), ali to, opet ponavljam, nije ni tada moralo imati direktnog uticaja na profesionalni proizvod, već je zavisilo i od drugih činioca.
A i „jačih“ tehničkih pomagala je bilo i te kako. Do skora sam svaki dan prolazio pored izloženih nemačkih računskih naprava iz 20. veka pre računara, to je bilo bre kao da sam u stimpank romanu 🙂 I to nisu bili neki pronalasci i prototipovi, nego stvari normalno upotrebljavane za proračune. Ili, šta je pre današnjeg značenja computer pod tim bilo podrazumevano — živ čovek koji sedi sa određenom računskom mašinicom, prima podatke s jedne strane, obrađuje, i šalje dalje. Tako radi ceo amfiteatar računaša, uz organizacione postupke da se numerički postupak sprovede efikasno i uz kontrolu grešaka. Kao muzički orkestar. Tadašnji ekvivalent današnjih superračunara 🙂
@Časlav Ilić
hajde neka bude tako.
lejmer – onaj ko ne koristi dovoljno racunarske resurse koje poseduje*. latinski naziv lenjius nezainteresovanicus vulgaris
guru – onaj ko u u velikom procentu koristi racunarske resurse koje poseduje i to nabija svima na nos. latinski naziv duohemisphericus mozga corisnicusshvatih li najzad?
* hardver + softver + sopstvena nadgradnja (skripte i sl.)
pa jeste cek malo.ispade da svi koji su koristili digitrone su neznalice. svako vreme nosi svoje, ni tad nisu svi koristili digitrone,u vreme kad su oni bili vrhunske sprave, a ni sad ne koriste svi programe za proracune pa svet ide dallje. e, sad brzina kojom se krece i gde se krece su sporni, ali ko nas pita.
a nemci?
ubermench na delu, vise jedniki spojenih u jedan organizam za izradu proracuna, vidi se da im nije bilo dobro. da li si slikao te masine? bile bi dobre slike za radnu povrsinu, ono kao, rad sa tim masinama u post atomskom dobu, kao u stripovima koje se bave zemljom posle atomskog rata. 😮 😮 😮
[b]lejmer[/b] – onaj ko ne koristi dovoljno racunarske resurse koje poseduje*. latinski naziv lenjius nezainteresovanicus vulgaris
[b]guru[/b] – onaj ko u u velikom procentu koristi racunarske resurse koje poseduje i to nabija svima na nos. latinski naziv znalac radoznalac pametnicusshvatih li najzad?
Jes’, baš tako 🙂 Pritom, to je naravno lična definicija, koja mi se čini najpoštenijom. (Mala dopuna bi bila samo ova: pod „dobrom upotrebom resursa“ precizno mislim na koliko je potrebno da se što manje gubi vreme u onome što se i ovako i onako radi, a ne na neki proizvoljni apsolutni nivo; onaj društvenjak što sve u šest kucka i komunicira na svom novom kor-duo-vista-sva-leprša, što se mene tiče koristi svoje računarske resurse sasvim izvrsno.)
Takođe, hipotetički primer za one inženjere gore kako računarska umešnost ne mora značiti automatski i profesionalnu: guru se može osloniti na sirovu silu, odraditi recimo 100 simulacija u toku 5 dana (20 na dan) da nađe najbolje rešenje; dok lejmer, koji se nije potrudio na nauči kako da uradi više od 5 simulacija na dan, može lukavim inženjerskim rezonovanjem svesti problem na 10 potrebnih simulacija, i završiti posao za 2 dana. Mada je, opet, ovakav scenario manje verovatan 🙂
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.