- This topic has 47 odgovora, 15 glasova, and was last updated 19 years, 2 months ranije by
.
-
Članci
-
Uglavnom reprodukcijom ne krshish nikakav patenat, vetj samo kreiranjem dokumenta koji je u patentiranom formatu
@DVSoftware
Kako to “uglavnom”? Ili kršiš ili ne kršiš, a sve zavisi od slučaja do slučaja šta je pokriveno (da li samo eknkodiranje i/ili dekodiranje) i u kojoj zemlji. Ne može se “uglavnom” uzimati kao pravilo i smernica kad je zakon jasan. Npr. kod mp3-ja pokriveno patentom i jedno i drugo, samo što ne zahtevaju da kupiš licencu za kućnu reprodukciju.
@Marel
Iimaš izbor kada patentiraš nešto gde ćeš da se pokriješ. Obično se prvo ide na US (kao najveće i najkompetitivnije tržište), pa onda imaš svetske WO patente (kao što kažeš koji pokriva zemlje potpisnice) i slično evropske, pa onda pojednačno za svaku zemlju, a svaki korak zaštite te naravno košta dodatno (i to ne malo)…Uglavnom, obični korisnici mrze pravnike, patente, licence i hoće samo da odgledaju neki film i slušaju muziku, a u kom je formatu sasvim je nebitno. Takvi su obični korisnici na celoj kugli zemaljskoj, možda neko misli drugačije, ali to je tako.
To oko patenata mislim da nije bas tako. Ako pravs program (ili biblioteku) koji kreira i reprodukuje na primer mp3 ti platis licencu za mp3, ali niko ne kaze da taj program (ili biblioteku) posle ne smes da delis besplatno ili da moras da krijes kod. Samo sto mislim da se kod ne sme prepravljati posto takav prepravljeni kod sud moze smatrati kao novi proizvod za koji nije placena licenca. Jednostavno neko moze da otkupi licencu za mp3 napravi biblioteku i deli je za dzabe, a svi ostali prave programe koji koriste te biblioteke. Mislim da se za linux ovo vec radi uveliko. Sto se tice slusanja i kreiranja korisnik nema problema. To je kao da kupis “Severovu” busilicu koja je izradjena po “boshovoj” licenci pa platis “severu” za busilicu a “boshu” posebno za koriscenje, malo glupavo. Korisnik jednostavno koristi program, a to sto nisi kupio originalni najnoviji disk “cece” vec si skinuo sa neta ili ripovao od nekoga to imas problem sa “cecom” a ne sa patentom za mp3.
Favorizovanje otvorenih formata od strane zajednice otvorenog koda i slobodnog softvera je vise stvar principa. Kao sto se smatra da softver treba biti slobodan, logicno je da i formati datoteka trebaju da budu slobodni.
Sto se tice kupovine novog racunara po meni je Leon&Matilda apsolutno u pravu. Zamisli da ti IBM isporuci racunar gde pola hardvera ne radi pa ti kao odgovor na zalbu napise nesto kao: “ti si jedna obicna lenstina koja oce sve na gotovo, idi pa guglaj na netu”. I sto ne bi mogao da odes u lokalnu firmu (kod djoke na primer) i da kupis racunar na kome ti je namesteno da radi sve sto si trazio. Mislim da bi svako ko prodaje racunare mogao da sastavi masainu sa Linuxom i osnovnim programima kao sto su Open ofis, amarok, mplayer, gimp, inkskejp, vatrena lisica i sl. sto je sve sto ljudi stavljaju i na win samo sto je legalno. Naknadni zahtevi su druga prica i kod IBM-a. Pa ako nesto naknadno neko hoce ili nek uci ili nek platin nekog da mu to odradi, za razliku od windowsa bar moze sam da prepravlja stvari kako mu se cefne.a, sta je to ili ko je “obican korisnik”?
* kucni korisnik:
– igrac
– surfer
– slagac porodicnih fotografija i povremeni posiljalac e-poste
– slusac muzike i gledac filmova
– sve to zajedno* poslovni korisnik:
– advokat
– ekonomista
– nuklearni fizicar
– inzenjer (sve struke)
– sekretarica
– bankar
– policajac
– salterska sluzbenica
– fotograf
– pekar
– …sta je ili ko je “neobican korisnik”?
* kucni:
– baba stana kojoj su unuci u kanadi, pa se “skajpuje” s njima
– mali perica koga zanima zasto seke imaju drugaciju pisu
– mala milica koju zanima zasto bate imaju drugaciju pisu
– novopecena mlada koja kuva po receptima s neta
– …*poslovni:
– smetljar
– kosmonaut
– test vozac
– programer
– webmaster
– sajber seljak
– marina & futaili sve to nema veze?
😉 trudim se
pa stvarno, da li postoji definicija sta je “obican” korisnik. a sta je “jai guru dev sri srimad ac bhaktivedanta maharishi mahesh” korisnik?
mozda ce nekom zasmetati boja i ton moje poruke, a za to me bas me briga, bez namere da pametujem.
sta definise korisnika? nivo znanja ili nivo profesionalnog interesovanja?nivo potreba?
hmmm…
Svi oni koji imaju jače informatičko obrazovanje bilo da su do njega došli samostalno ili im je to profesija ne bi bili standardni kućni korisnici računara. To ti je kao kod kuvanja. Svako kuva kod kuće, ali nisu svi natprosečni “kuvari”.Nekako do sada nisam naišao na to da je nivo potreba nejasan. Otprilike, postoje neke stvari koje osoba želi da uradi, i najčešće je jasno koje se od njih mogu uraditi na računaru. Opet, ako se već mogu uraditi na računaru, najčešće se mogu uraditi efikasnije nego bez računara [*].
Dalje, kada se utvrdi koje će se to stvari raditi računarom, onda se one mogu raditi, za isti nivo kvaliteta na izlazu, efikasnije i manje efikasno (odnosno potrošiti manje ili više vremena). Od toga, posebno su interesantne stvari od čije efikasnosti zavisi dobar deo potrošenog vremena u nekoj bitnoj jedinici (danu, sedmici, mesecu). Npr., verujem da će se većina složiti da nije toliko bitno da li je za nešto potrebno 3 ili 6 minuta dnevno, ali je bitno da li je potrebno 3 ili 6 sati dnevno.
E tu, bar što se mene tiče, leži razlika između korisnika računara: gde je ta granica bačenog vremena? Koliko je korisnik spreman da uloži u spoznavanje kako da baca manje vremena? Tako, lejmera baš briga i baca ogromnu količinu vremena, a guru je zapušio sve što curi.
Na primeru:
1. Čovek kome računar služi za komunikaciju i pisanje eseja i naučnih radova — recimo, neka društvena nauka. Ako koristi Vord (OO Rajter) po sistemu ktrl-i, ktrl-b, veličina fonta, običan je korisnik. Ako je napravio šablone za par tipova dokumenata i pravilno koristi stilove, napredan je korisnik. Ako tekstove još rado objavljuje i razmenjuje s parnjacima po Internetu, taj je guru.
2. Inženjer-projektant, kome računar služi za računanje-skiciranje-izveštaje. Ako koristi digitron, onda je lejmer. Ako koristi Eksel (Gnumerik, OO Kalk), onda je običan korisnik. Ako koristi Matlab (ili klon), onda je napredan korisnik. Ako koristi Matlab/Mepl/piton, i obavlja proračune na udaljenim računarima, onda je guru. Što se pisanija tiče, slično za potez Vord (OO Rajter) / Lateh. Što se crtanja tiče, ne znam (nisam guru 🙂
Dakle, između korisnika 1. i 2. je veliki jaz u apsolutnim veštinama, ali su, što se mene tiče, u poslednjim varijantama oba gurui, jer maksimalno (koliko je poznato) efikasno zadovoljavaju svoje potrebe. Operativni sistem nigde ne pominjem — pošto su zadovoljene neophodne tehničke karakteristike, njegov jedini dodatni kvalitet je taj što više ili manje podstiče korisnika da se kreće ka guruizmu. Tako, za korisnika 1. Linuks nije previše bitan, ali je za korisnika 2. itekako bitan.
Pritom, uopšte ne tvrdim da je uspešnost u nečemu direktno zavisna od efikasne upotrebe računara. I korisnik 1. i 2. mogu biti lejmeri, ali ipak priznati polemičar i projektant; prosto, nedostatak na računarskoj strani smenjuju prednošću na drugoj strani — polemičar jasnošću svojih razmatranja, projektant blistavošću svojih zamisli.
Ako za trenutak ne računamo te genijalce, interesantno je pogledati najočitiji primer računarskog lajmerstva/guruizma u praksi. Potreba koja se najbolje zadovoljava računarom, jeste upravo programiranje (ovo nije pleonazam: „programiranje je o računarima taman koliko je astronomija o teleskopima“). Na više mesta možete naći ovu tvrdnju: razlika u produktivnost između lejmera-programera i gurua-programera (ali, pažnja, obojica jesu profesionalni programeri, od toga žive, u „normalnoj“ državi!) jeste ni manje ni više nego desetostruka.
Zaključak: od potreba zavisi koje će se zadovoljiti računarom; od efikasnosti ispunjavanja tih potreba zavisi status korisnika od lejmera do gurua; upoređivati korisnike različitih potreba nema smisla. Na osnovu ovoga, kada se pravi program, radno okruženje, operativni sistem, treba razmisliti „za koje korisnike (kakvih potreba) pravimo ovo“, pa onda „šta da učinimo da se te potrebe mogu što efikasnije zadovoljiti“.
—
[*] Jedan nejasan primer bi bio crtanje umetničkih slika za računarske potrebe (npr. za igre): čuo sam da neki tvrde da je bolje praviti linijske skice na papiru, skenirati, pa dalje obrađivati na računaru, dok drugi tvrde da je bolje sve raditi na računaru…
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.