- This topic has 69 одговора, 18 гласова, and was last updated 15 years, 11 months раније by
.
-
Чланци
-
Јављам се из инсталиране едиције за пословне кориснике.
Podizanje zivog medija u VirtualBoxu proslo je bez problema i greshaka. Pohvalno je to shto je inicijalizacija lokalizovana, kao i program za instalaciju na rachunar.
Nisam proveravao adresu do dokumentacije sa zivog medija, ali je instalacija protekla bez ikakvih problema.Gtk tema koja je postavljena kao podrazumevana je fensi samo na prvi pogled, inache je neupotrebljiva i bagovita, te je Human odmah uleteo kao reDefault. Menadzer za azuriranje nije podrazumevano ukljuchen, pa me nije iznenadila poruka o dostupnim nadogradnjama.
MP3 i DivX rade „kako Bog zapoveda“, pa biznis korisnicima nece biti dosadno. Tu je i OpenOffice.org, izgleda mi kao lokalizovana 2.4 verzija, kao i lokalizovani Firefox (koji nekim chudom nema uobichajene distribucijske prechice u Bookmarkovima, a ochekivao sam najmanje bookmark za stranicu projekta, ako vecj nema do communityja i dokumentacije).
Ako se pitate zashto JA pishem cjelavom latinicom, odgovor je jednostavan – iako su dostupne cjirilichni i latinichni raspored tastature, iz nekog razloga ne mogu da kucam sh, cj i ch. Recimo da je za to kriv VirtualBox.
Jedan od vecjih minusa je shto se u izborniku rasporeda tastature srpski jezik oznachava kao Serbian (dakle, latinicom i na engleskom), zajedno sa nekolicinom drugih, dok je, chini mi se, 95% ostalih jezika LOKALIZOVAN i ispisan cjirilicom. Za domacji FINAL, jedan OGROMAN propust.
Scroll takodje radi kako treba (he-he), medjutim! Sada mi „Upravnik nadogradnje sistema“ javlja da ne u azuriranju naishao na brdo grashaka vecj na prvom koraku – ne moze da pokupi repozitorijume. Isto se deshava i u Synapticu, a josh zanimljivija je chinjenica da su iz Firefoxa ti repozitorijumi dostupni (copy&paste link iz prozora sa greshkom). Dakle, nishta od azuriranja…
Josh jedna stvar koja je za svaku pohvalu je Samba koja radi out-of-the-box… ALI samo za klijentsku upotrebu, t.j. da sa cp6 pristupite drugim resursima. Jer, za sherovanje stvari na cp6 potreban je Samba server koji, jelte, treba da se instalira naknadno, a ne moze da se instalira jer Synaptic ne vidi net. Mozda sam ja dumb za ovo, ali kod obichnog Ubuntua to radi bez greshke.
Medjutim, to ne treba da nas brine, jer za biznis korisnike tu je dijapazon igrica da se igramo dok razvojni tim ne reshi probleme iz verzije 1.0 FINAL.
Shta, zar sam bio sarkastichan? Hm, nije mi bila namera… zaista…
ovaj..ako mogu nešto da primetim ,ovo što ne radi synaptic može da
bude razlog NAT preko kojeg se ide na internet u virtual box -u
(mada kod mene je radilo ,ubuntu 6.0.6 virtbox ,valjda ,ili sam ga bio stavio na bridge,zaboravio sam
trenutno kako beše ) ili firewall ne propušta u out rsync protocol na host sistemu?znači u suštini su pozitivni utisci 😀 (šala mala)
Ljudi, ajde da budemo konstruktivni, pa neka svako ko uoči greške (i napavi ovako ozbiljnu analizu poput Urke(t)a) meka im to pošalje, možda će nešto unaprediti, promeniti. Čisto sumnjam da učesnici na cp projektu prate Linuxo (što jeste šteta, ali šta sad)
Pa, učesnici OpenOffice.org lokalizacije prate scenu slobodnog softvera. Zašto onda ne bi bpratili i učesnici ostalih projekata lokalizacije koje je finansiralo Ministarstvo?
Da budem precizniji (a možda i pristrasan), mislim da je samo ekipa za lokalizaciju OOo ekipa iz zajednice, a da su sve ostalo radili prilično „closed source“ timovi (recimo da naš prijatelj kmilos prokomentariše lokalizaciju Fedore, pošto je on čovek iz zajednice koji je u zvaničnom odobrenom timu za lokalizaciju Fedore). A tu je svakako i Časlav, popac i ostali koji su upoznati sa celom „problematikom“.
Hoćemo da država sarađuje sa zajednicom jer zajednica hoće da sarađuje sa državom. Ali, saradnja je dvosmerni proces, right? Država želi da iskoristi nešto što smo mi gurali godinama unazad. Možda zvuči kao priča „moje-tvoje“, ali hajde da se poštujemo međusobno.
Pošto me je Urke prozvao, evo pružiću par informacija oko lokalizacije Fedore.
Prvo malo uvoda: Fedora je otvoreni projekat čiji se razvoj poptuno obavlja u javnosti, i svako ko je zainteresovan može da prati šta se dešava (preko vikija, dopisnih lista, irca, blogova, raznih VCS-a), kao i da se priključi, a to se odnosi i na lokalizaciju. Sav rad ulazi direktno u glavni projekat, a i ogromna količina toga se šalje uzvodnim projektima kao što je Gnom, XOrg, kernel, itd. kako bi svi imali koristi. Ovo se malo razlikuje od modela Ubuntu razvoja koji je zatvorenijeg tipa (npr. Launchpad je vlasnički sistem), i rezultati razvoja se ponekad ne dele sa drugima.
Što se konkretno našeg tima i srpske lokalizacije tiče, odlučili smo sada daleke 2005. da radimo direktno uz glavni projekat kako bi srpski bio zvanično podržani jezik u glavnoj Fedora distribuciji, jer smo smatrali da nema smisla praviti nešto novo, koristeći tako neke prednosti pripadnosti većem projektu. Npr., ne moramo da brinemo oko podrške, ažuriranja, bezbednosti, stabilnosti, infrastrukture, redistribucije, itd. – o tome brine celokupna Fedora zajednica, što nama ostavlja da se skoncentrišemo na lokalizaciju.
Naš rad se obavlja poptuno javno i svako može da ga prati, kao i da nam se priključi kada god poželi:
http://fedoraproject.org/wiki/L10N/Teams/Serbian
http://fedoraproject.org/wiki/L10NKada je ova priča sa državom u pitanju, nama su u decembru 2007. otvoreno prišli ljudi sa FON-a koje je MTID “ovlastilo” za lokalizaciju Fedore i ponudili su nam da zajedno radimo kako bi postojala jedinstvena izvedba, i to pri glavnom projektu, što smo oberučke prihvatili. Milsim da smo ostvarili korektnu komunikaciju i saradnju sa njima, što će se svakako nastaviti. Distribucija koju možete preuzeti sa stranica IC-a pri FON-u je samo srpski “spin” (izdanje) Fedore, dakle samo namešteno da se npr. digne instalacija direktno na srpskom, ali je i dalje 100% Fedora. Rezultati njihovog rada su poslati uzvdono Fedora projektu i neki su prisutni u F9 verziji.
Iako naravno postoje male razlike u shvatanjima i pristupu rada u FLOSS zajednici za razliku od malo zatvorenijeg rada u institucijama kao što su univerziteti, to su uglavnom nijanse i mislim da se po tome definitvno približavamo jer imamo zajednički cilj i dovoljno tolerancije i strpljenja. Takođe imamo odličnu komunikaciju sa ostalim projektima i pojedincima koje se bave srpskom lokalizacijom (npr. Gnom, OOo, KDE), tako da mislim da smo kao zajednica na dobrom putu.
Bilo kako bilo, moram reći da ne razumem zašto ovde ljudi misle da za sve moraju da budu obavešteni preko Linuxo foruma ^-^ Sve ove informacije su u javnom domenu kao što je Urke rekao, pa ako vas nešto stvarno zanima, malo se potrudite da istražite i sami potražite, ne možete očekivati da će sve da vam bude servirano na tanjiru 😉
@burga, хајде да ми мало сачекамо и да видимо то њихово отварање према “широј заједници”. Да ли “они” у опште хоће нашу помоћ.
Моја искуства су да у овој земљи све везано за “open source and free software” постаје затворено.
“Локална заједница” постаје ограничени, затворени “тим”.
Држава је само платила, (читај: ти, ја и сви порески обвезници), а пројекте су радили затворени тимови, “подизвођачи”.Пројекат локализације Федора је, по мом мишљењу, много боље решење од pc6 линукса.
То је требало да се уради и са Убунтуом. Тада не би требало радити на укључењу шире заједнице. Она би већ била укључена.Али тада не би било колача за све.
А ипак се све врти око “колача”.Ево из ср6 линукса 😀 (школско издање)
Баш је лепо пицнут.
Ова тастатура ,ако не ради ћирилица,онда да се уклоне сви распореди
па да се додају један по један опетпри освежавању базе јави грешку (није ипак НАТ у питању 🙂 )
али има убачен Фирестартер што је по мени ++++++ ::)
не види бежични адаптер (као и остали 2.6.24 дистрои ) 🙁
ako ne radi link do priručnika da se simlinkuje po ispravnoj putanji
/usr/share/doc/cp6linux-book/cp6Linux-A4.pdf
ili da se napravi nova prečicaMalo off-topic…
не види бежични адаптер (као и остали 2.6.24 дистрои )
Da li to što meni radi wireless na kubuntu 8.04 (2.6.24-18-generic) predstavlja čudo?
Evo baš ovo šaljem preko wireless-a…
sorry nisam bio dovoljno precizan ,ne vidi rtl8180 baziran bežični adapter
koji je kod mene :D, bug u hardiju zbog toga što nije postavljen upstream na rtl-wifi.sourceforge za 8180 pre izlaska hardija (not-our-bug).ali ne funkcioniše sa
tim drajverom i na ostalim 2.6.24 kernelima.dok radi sa realtekom patchovanim.
(malo sam brzo pisao)Ontopic:
ustanovio sam zašto ne funkcioniše ažuriranje
ovde http://cp6linux.org/packages/dists/2008/ se nalazi datoteka Release ,datirana
26 februara 2008 i md5 i sha u njoj se ne poklapaju sa stvarnim stanjem na serveru
apt na osnovu nje skida ostatak serverada li imate ideju kako da se ovo prevaziđe?(sa ove strane ,u ovom trenutku,ne sa strane servera 😀 ,dok ne oprave tamo)
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.