Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Za pisanje helpova u html obliku koristio sam nvu, a sada kompozer. Prethodni je imao dosta “fleševa”, dok je kompozer za nijansu stabilniji. Ko zna html uz pomoć kompozera može odraditi dosta toga. Ja sam njime zadovoljan, mada verujem da se mnogi profesionalci ne mogu zadovoljiti.
Mislim da u ovoj opciji treba pomenuti i openOffice.org kao mogućeg takmaca za html editore! Probao sam ga, ali s obzirom da nema mogućnost editovanja čistog html nije preterano koristan, osim možda za početnike navikle na Drimviewer.Vidi @sinansakic!
Ljudi nalaze, kao glavni nedostatak, da nema igrica za Linux! Po mom mišljenju imaće ih uskoro, jer se oko ovoga sve više diže “prašina”.
Koristiti računar za igranje, je isto kao i beby-kolica za odlazak na pijacu. Pa ako nekome treba da se igra može za mnogo manje para da nabavi PSII/PSIII, vii, ili nešto tome slično i reši za svagda problem. Uopšte ne smatram da je nedostatak Linuxa slaba softverska baza igara, jer ih po mom mišljenju ima dovoljno. Između ostalog Linux nije ni napravljen kao igračka platforma, a nije ni Windows, mada se dosta prilagodio tome, naročito sa poslednjim DX.
Glavna prednost Linuxa je u stabilnosti, dostupnosti, bezbednosti, besplatnom softveru… Da ne govorimo o tome da nema ozbiljnijih virusa koji atakuju na Linux. Svaka Linux mašina će raditi brže od Windowsa, ako ništa zbog drugog, onda zbog toga što je ne usporavaju antivirusni programi!
Što se tiče tehnoloških inovacija neću ni da ih pominjem, jer ih Windows “skida” od Apple OS X i Linuxa (komiz na primer je na Linuxu radio pre Aera na Windowsu skoro 2-3 godine!).I na kraju… Nemoj da se trudiš da ljudima, za koje znaš da neće da ti veruju, ukazuješ na prednosti Linuxa. Jednostavno se smej njihovim problemima i ne odgovaraj na pitanja.
Nekada je ovo sa slušalicama radilo na svakom tranzistoru i kasetofonu i bilo je rešeno uz pomoć same utičnice za slušalice. Kada se “ubode” 3,5″ džek, prolaskom kroz utičnicu podigne kontakte za zvučnik i isključi zvučnik. Vađenjem džeka spuštaju se kontakti i zvuk se vraća na zvučnik. Dakle dovoljno je samo da se utaknce džek za slušalice…
Nisam obratio pažnju kako je to rešeno na novijim zvučnim karticama, ali na onim starijim koje su se ugrađivale kao poseban hardver, to je funkcionisalo potpuno isto kao i na kasetovonima. Pojavom Line-Out izlaza, namesto izlaza za slušalice, ta mogućnost je izbačena. Taj zlaz je običan jednovoltni izlaz koji odgovara većini pretpojačala. Najverovatnije da kada se priključe slušalice koje imaju veoma malu otpornost, za razliku od pretpojačala, elektronika detektuje to stanje i gasi zvučnike. I to je dakle stvar elektronike po meni!
Predlažem da ponovo probaš zvuk na Windowsu da vidiš dali još radi na opisani način, ili ne….
šta kaže lspci?
Na žalost nemam više pristup tom računaru, pa ne mogu tačno da ti kažem!
Naime radi se o integrisanom G31 u severnom mostu. Ne verujem da je ASUS u njemu nešto mogao da zalazi…
Ali definitivno “vesa” radi dobro na 17″ Samsungovom TFT monitoru, pa ko što reče 60Hz se ne “oseća” na njemu.Može da se proba i “fbdev” drajver za Xorg, ali ja ga nisam probao, svi kažu da je “vesa” bolji…
@zokypoky
čekaj on mora da ide on se vodi kao G33 , to suse nije nešto prepoznao , podigni live cd slax najnoviji ,Ma prepoznao je, lepo kaže sax2 da je G31. Sa “vesa” radi dobro sve osim “mrdalica” iz kompiza. openSUSE je novi distro iz novembra 2009, ispečovan i apdejtovan na današnji dan. Ali sa “intel” drajverom neće, pa ga ubi!
Doduše radi se o jeftinoj ASUS ploči od 4800 rsd., a na pratećem CD-u nema pomena od Linux drajvera… Bitno je da je problem rešen, ali me čudi jer do sada mi je sve u vezi Intela prolazilo…
Kad smo već kod Intela danas sam pokušao da namaknem openSUSE 11.2 na Q35/Q33/G33/G31 matičnoj ploči i neprijatno iznenađenje. G31 nije podržan u “intel” xorg drajveru!
Od kada je izašao novi “xorg” nisam se petljao s njim, pa sam sebe zatekao sa otvorenim ustima kako se češkam po glavi… Grafička instalacija je prekinuta i nastavlja se u konzolnom režimu. Velim, `jde, nema veze, isto je to, posle ću da dignem X…
Đavola posla, kako sa novim xorg-om? Nema poznatog konfiguracionog fajla na /etc/X11, šta sad?
Na openSUSE-ovom forumu sam ubrzo pronašao lek:
sax2 -p
kaže da ne prvi (“0”) vga adaptrer “intel”, a kada pokušam:
sax2 -r -m 0=intel
neće! Onda pronađem negde da se G31 nigde ne pominje u spisku čipova u “intel” drajveru!
Naravno uvek je tu stara, dobra “vesa”…
sax2 -r -m 0=vesa
i eto, podiže se X, ali bez 2d/3d mogućnosti (ništa od “vrteški” u kompizu)…Uh, Uh!
Ko što reče @DrLove73 ti si nesrećnik koji spada u onaj 1%. Na Ubuntu se obično ovakve stvari i ne rade. To je klasična desktop distribucija (doduše ima je i za servere) i možda nije prepodešena za ovakve stvari. Uzmi recimo CentOS, Fedoru, ili openSUSE i dobićeš ono što si želeo običnim uključivanjem veb servisa prilikom instalacije (35-45 min.).
Ne koristim Ubuntu i neverovatno mi je da ovakva stvar se radi s ovoliko poteškoća. Ali s obzirom da se niko od “ubuntaša” na forumu ne javlja da ti pomogne možeš zaključiti kakav ga profil ljudi koristi i u koju svrhu. Oni koji su spremni da ti pomognu ga ne koriste, što savetujem i tebi.
Apač se podiže sa privilegovanim user-om (ne znam koji je na Ubuntu) i taj isti user treba da je vlasnik foldera na kome se nalaze podaci o http servisu. Na openSUSE-u je on na /srv/www folderu, ali ako imaš smontiran raid lanac, obično ga premestiš tamo zbog brzine (recimo /raid5/www) i onda mu podesiš permisije. Ovu promenu treba da propratiš i kroz konfiguracione fajlove na /etc…, ali to je suviše duga priča za ovaj put.I Teac je imao svoje fleševe u prošlosti, ali su oni već u narednoj seriji ispravljani, pa je zato bio dobar (najbolji!). Sa LG i ja sam imao problema i obilazim ih had god mogu. P-ATA serije su dosta dobre (valjda su to nasledili od Teac-a), a S-ATA, sačuvaj bože.
Ja imam praksu da CD ISO režem na CD Writeru, a DVD ISO na DVD Writeru, pa nisam primetio ove probleme, mada sam u poslednje vreme koristio jedan prastari P-ATA Asus DVD Witer , koji mi odlično radi. Imam utisak da je sve to problem sa S-ATA interfejsom. Od kada se on pojavio počinju ova njasra. Sa HD je sve OK, ali S-ATA DVD mi nikako nisu pouzdani, pa kad god mogu da nabavim neku veću količinu P-ATA ja to učinim i napravim zalihe, tako da S-ATA skoro i ne koristim…
