Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
probaj umesto lokalhosta sa 127.0.0.1
s tim se računar kači sam na sebe, trebalo bi da radi i za FTP
Po ovom što si napisao treba delovati na partije na lokalnom nivou i na opštine, a ne na vladu.
Slažem se da je lakše nešto progurati na više manjih mesta nego globalno, ako ništa drugo na sitnije stvari javnost manje obraća pažnju.Znači, direktora za IT nekog komunalnog preduzeća, koji je tu po partiskoj liniji i najverovatnije ga neće biti tu za koju godinu ili hoće, sve to nikako ne zavisi od toga koliko je poboljšao rad preduzeća ili smanjio troškove, a da pri tome možda i ubira nešto sa strane, ti hoćeš nekako da ubediš da koristi slobodan softver.
Može li nešto lakše prijatelju ::)
Iskreno mislim da bi ga prvi napljuvali oni što rade u tom preduzeću, pa onda dalje svi redom. Da sam na njegovom mestu i ja bi se dobro razmislio oko toga.
Najcrnje od svega i da se uzme taj NAV ili čak i otvoren softver, opet ga neće staviti potpuno u pogon i opet će raditi sve preko papira.
Uvođenje bilo čega u inertan sistem je teško, a državna administracija je šampion inercije, i to ako je dobro organizovana.
Inače na poslu od kada radim pokušavam da animiram ljude da koriste bar open ofis i slabo mi uspeva, a imam utisak da bi im prelazak na open ofis došla kao kazna da neko tako nešto naredi. Jednostavno zbog toga mislim da je potrebna baza korisnika odnosno da veći broj ljudi koristi slobodan softver i da nema strah od njega, onda će se već naći neko ko nije korumpiran da uvede slobodan softver. Ovako i oni koji realno nemaju nikakav interes vezan za M$ i hoće nešto da urade, nemogu to da izvedu.
Zato sam se više okrenuo običnim korisnicima, koliko čujem poznavanje open ofisa daje prednost zaposlenju u privatnoj firmi pošto onda njindonjs leti napolje.Za Ubuntaše
umesto
LD_PRELOAD=/usr/lib/libv4l/v4l1compat.so skype
ide
LD_PRELOAD=/usr/lib32/libv4l/v4l1compat.so skype
ključno je ono umesto “lib” ide “lib32”
izgleda da su na ubuntu 32bitne biblioteke u “lib32” a 64bitne u “lib64” (stvarno jako nelogično :p)
isto važi i za onu drugu
LD_PRELOAD=/usr/lib/libv4l/v4l2convert.so skype
treba da je
LD_PRELOAD=/usr/lib32/libv4l/v4l2convert.so skype
:p :p :p :p :p :p :p :p :p
Nisam hteo da produbljujem problem, ali kad se već rasplamsala rasprava 🙂
To sa elektronskim bankarstvom jesamo specijalni oblik, po meni, najvećeg problema po pitanju uvođenja lindže u posao. Problem je generalno razmena informacija između firmi u el. obliku. A svodi se na to da veliki prisiljavaju male. U ovom konkretnom slučaju su to banke, ali takvih primera ima još (razmena katastarskih podloga recimo) samo što mnogo manje firmi ima kontakata sa tim pa se ne zna toliko, a verujem da ima još toga.
Kroz zakonsku regulativu je država nametnula obavezu svojim, a i ostalim institucijama da elektronskim putem omoguće pristup ljudima raznim informacijama. Ono što nedostaje je čvršći standard i zakonska regulativa vezana za format ili način razmene takvih informacija.
Šta se praktično dešava:
Pošto npr. opština mora da omogući uvid u neke informacije, a nigde ne piše kako to treba da izgleda sve to lepo zveknu kroz vlasnički softver (njima nije problem da nabave skup softver pošto ga plaćaju od ničijih para). Na taj način firme koje rade sa tim informacijama su primorane da koriste vlasnička rešenja i to vrlo često isto parče softvera koje koristi i opština.
Neophodno je kroz standarde i zakone definisati preciznije stvari, da jednostavno firme ne budu primorane da kupuju skup softver zato što jednostavno nema alternative.
Problem je još dublje prirode od čistog prelaska na linudž. Na taj način se posredno stvara monopol jedne vrste softvera tako da i kad neko ima para i hoće da naruči da mu neko napiše softver to jednostavno neće moći da uradi pošto sigurno neće dobiti specifikacije od proizvođača softvera koji se vrti u opštini.
Mislim da je ovo glavna kočnica uopšte razvoja domaćih softverskih firmi uopšte, pa samim tim i onih koji se bave slobodnim softverom.
Jednostavno je potrebno definisati oblik i način razmene informacija kako bi firma koja to želi mogla napisati svoj softver i ponuditi ga tržištu.Kolko su mi se ovi moji prijatelji žalili to sa elektronskim bankarstvom im je skoro jedini problem prelaska na lindžu. Što je već neko ranije rekao, ne treba po svaku cenu gurati linuks, Njinjdos sa slobodnim softverom po meni nije uopšte loše rešenje, ako je za neke aplikacije neophodno da rade pod njim, bar za sada dok se ne nađe linuks alternativa.
Ono što i ovi moji guraju u manje firme je otprilike ono što zokypoky kaže.
Serveri su na linuksu
Deo radnih stanica je na linuksu, tamo gde nema aplikacija za koje je neophodan Njinjdos (ovo se rešava internom organizaciom posla u firmi)
Ostatak radnih stanica je pod Njinjdosom gde je sve što može slobodan softver, a ono što mora jbg mora.
I eventualno ima par radnih stanica sa punim M$, ako slučajno bude problema sa formatima fajlova iz spoljnog sveta.
Za početak je dovoljna ušteda da se ubaci OO mesto M$ ofisa, a i ljudi će se polako navikavati na OO.Sviđa mi se ideja DrLove73 da preradi distribuciju kako bi se ova teoretski bez problema instalirala i radila. Slična stvar je i meni pala napamet samo što se ja ne bavim računarima i programiranjem tako da nemam dovoljno znanja za tako nešto. Mislim da je takva distribucija neophodna pošto iz mog iskustva običnog kućnog korisnika odbije ako bar osnovne stvari ne prorade odma (na stranu onu priču o tome kako i na njinjdosu trebaju drajveri, to jednostavno ne pali). Da banalizujem, lindža će kod njih sramno podbaciti ako ne pusti MP3 nakon instalacije.
Isto tako mi se sviđa i sistem uvaljivanja lindže zbog virusa, slično i ja radim i verujte stvarno pali. Samo malo modifikovano u odnosu na DrLove73. Ja obično instaliram oba sistema (skoro bez pitanja) i jednostavno upozorim korisnika da kad zapati viruse koristi lindžu za prvu pomoć dok ne stignem da mu očistim sistem. Pa kad dođem za mesec ili dva ovaj se već navikao na lindžu.Zašto vam pričam o običnim korisnicima. Mislim da direktan udarac na državne institucije neće uroditi plodom. Prvo, ne bih nikog da optužujem, ali postoji mogućnost da ispod haube tog dogovora sa M$-om postoje nečiji procenti ili možda još nešto, a drugo sve vlasti ovog sveta više manje novac od poreza tretiraju kao ničiji. Tako da bi se promocija slobodnog softvera tumačila kao uskraćivanje nečijeg procenta od ničijih para, pa nije lako progurati slobodan softver naročito ako o tome odlučuje onaj koji ima procenat.
Jesam za to da se podigne glas protiv rasipničke politike po pitanju softvera u vreme ekonomske krize i još u prilog ide činjenica da MMF traži smanjenje javne potrošnje, tako da bi se tu mogla sklopiti jedna dobra priča koja može da digne prašinu. Ali to treba shvatiti kao klasično političko prepucavanje bez da cilj mora da se ostvari. To podrazumeva da postoje realni argumenti sa naše strane, a to je cena, i da se opovrgnu njihovi argumenti, a to je skupa obuka ljudi da pređu sa njinjdosa la linuks. Sada postoji i realna osnova da se argument o obuci obori pošto se sa ovom novom koncepcijom M$ ofisa ljudi toliko gube da im je mnogo lakše da koriste OO. I sve to moooooraaa!!! neko da drobi non stop i to javno, pošto samo jednom reći i onda ćutati nema efekta. Pošto je to kako sam već rekao političko prepucavanje ne treba očekivati da će se nešto dogoditi, verovatno bi se priča vrtela stalno u krug, ali je bitno da stalno ljudi slušaju o tome.
Ono na šta bi trebalo fokusirati stvari i gde se mogu očekivati realni rezultati, su obični korisnici i firme kojima je stvarno stalo do smanjenja troškova. Tu već ne pomažu političke priče već se traže realna rešenja koja rade. Tako da mislim da bi, uz ono političko prepucavanje, firme koje se bave softverom trebale da odigraju svoju ulogu. Možda i da formiraju nekakvo udruženje, savetovanja, ili nešto slično.
Princip je vrlo jednostavan: ako nemaš bazu korisnika džaba ti političko prepucavanje.
Možda bi NVO Linuxo moglo da izvede to političko prepucavanje, ali za realne stvari, to već moraju biti firme.
Šta se ljudi desilo sa?
Nije me bilo duuuugooooooooo (obaveze) sad probao i puć.
