Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Propustio si da reknes jedan detalj. CK CPU scheduler je “poboljsavao” performanse “samo” u igrama u odnosu na Ingov CFS. Dakle, to tvoje “poboljsanje” je glupa izjava posto je CFS nastao tek posle CKovog schedulera, a pritom je po idejama skoro isti kao svoj prethodnik. Dakle, SD scheduler je poboljsao more stvari pre nego sto se CFS uopste pojavio kao zamisao, a kamo li kao konkretan patch. I da se razumemo, CFS se ne bi ni pojavio da ljudi nisu napravili toliku galamu oko CPU schedulera. Barem ne u tom obliku u kojem se pojavio.
Evo, ovo je bas taj stav kojeg se gnusam. “Desktop useri pokusavaju da uguraju.” Ako se nesto ne dopada developerima, onda samo reci da neko pokusava da ga ugura, i ne moras ni da cujes zasto je to mozda dobro. Ako se secas topica sa LKMLa, video bi da Linus zapravo nije ni gledao sta ljudi pricaju o CK patchovima, vec je samo rekao da mu se otprilike CK ne svidja kao covek, i dovidjenja.
Kao sto rekoh ranije, dobar patch pre ili kasnije nadje put do kernela.
Naveo sam flagrantan primer kako ljudi kojima je desktop sve mogu da dodju do prilicno iracionalnih ideja, bez razmisljanja o malo siroj slici. Za promptnost desktopa ubacivanje GUI-ja u kernel je odlican potez, a za stabilnost sistema je katastrofa. I sta sad – svaki put kad neko zakuka da zeli da mu X radi jos brze ljudi treba da se polome da mu to i omoguce bez obzira na negativne posledice? Pa za 6 meseci bi dobili sistem koji veoma podseca na windows po brzini desktopa i (fuj!) stabilnosti.
A to ko se kome svidja ili ne svidja lici na navijacka prepucavanja. Ti si svoju stranu odredio – CK je branitelj i oslobodilac malih ljudi a Linus je diktator koji gura ono sto zele velike korporacije. Vrlo diskutabilna karakterizacija, narocito sto se odbijaju i patch-evi velikih korporacija (napr – Nokia pre izvesnog vremena)
Evo druge strane medalje (Linus POW):You realize that different people get different behaviour, don’t you?
Maybe not.People who think SD was “perfect” were simply ignoring reality. Sadly,
that seemed to include Con too, which was one of the main reasons that I
never ended entertaining the notion of merging SD for very long at all:
Con ended up arguing against people who reported problems, rather than
trying to work with them.
…..
But the the thing is, if you want to do a good job of doing that, here’s a
big hint: instead of keeping to your isolated world, instead of just
talking about your own machine and ignoring other peoples machines and
issues and instead of just denying that problems may exist, and instead of
attacking people who report problems, how about working with them?That was where the SD patches fell down. They didn’t have a maintainer
that I could trust to actually care about any other issues than his own.So here’s a hint: if you think that your particular graphics card setup is
the only one that matters, it’s not going to be very interesting for
anybody else.Eto, covek je naveo jako konkretne razloge zasto mu Con Kolivas nije prirastao za srce.
Onda treba biti realan da Linux nece moci da osvoji desktop trziste. Ne znam sto se toliko protivis tom zakljucku? To je realno.
Gde si video da tvrdim kako ce linux da osvoji desktop trziste ? 😀 Citat molim 😀
Ali evo, pricacu i o desktopu na *nixima. Za prihvatanje *nixa (totalno nebitno koja ‘varijanta’) kao desktop sistema kernel ja NAJMANJI problem. Pogledaj performanse kernela OS X-a pa se zamisli – zasto sistem ciji kernel ima toliko losije performanse od open-sors kernela deklasira ostale *nixe kad je u pitanju desktop ‘look-n-feel’?
Iako desktop na *nixima gura dobro potrebno je ispeglati jos bezbroj ‘glitch’-eva prvenstveno van kernela.
Ti ovde govoris kako medjuljudski odnosi u Linux zajednici kao da nemaju nikakvog uticaja na razvoj softvera. Kao, zapises ti lepo roadmap, i sve je dalje stvar cukanja koda. Zapravo, mnogi su lepo istakli da je katastrofalan odnos prema contributorima doveo do situacije da mnogi ljudi zentaju od toga da pitaju bilo sta, a kamo li da salju patcheve. To je glavna stvar koja je dovela do ovakve situacije. Ne tehnologija, vec medjuljudski odnosi.
Sarenilo Linuxa ne postoji. Linux je samo jedan. Tu se slazemo. BSD dobro resenje? Tesko. Ja sam BSD naveo kao primer zajednice u kojoj postoji dobar sistem za rad sa contributorima. Samo primera radi, glavni arhitekta FreeBSD projekta se bira GLASANJEM, a ne polaganjem autorskih prava na source. To ne znaci da ce FreeBSD osvojiti desktop trziste, vec da imaju bolji teren za dogovor u kojem pravcu ce taj sistem ici. Licno nesto sumnjam da ce FreeBSD krenuti na Desktop. On je solidan serverski sistem, oproban, i tu nema sta.
Ma nijedan open-sors projekat nije imun na elitizam, nije linux kernel a narocito ne BSD. Cinjenica da freebsd rotira vodju projekta (koji se opet bira iz uskog kruga ljudi) ne menja bitno situaciju. Ako mislis da se zbog toga ideje lakse probijaju u grdnoj si zabludi. O ovome sam detaljnije pisao u jednom od prethodnih postova.
Naravno, zato ti nisi deo desktop trzista. Onome kome je stalo da osvaja desktop trziste, ti jednostavno nisi bitan i tvoje zelje nisu nikakvo merilo. 😉
Obzirom da trenutno ne postoji vise od jednog linux kernela i ja se pitam.
Moj zakljucak: “Linux na desktopu? Pogresna adresa.” Linux nikada nije ni pravljen da se smesti na desktop, isto kao sto XP nije bio pravljen da izigrava server. Vrlo jednostavno.
Slazem se.
Uz mali dodatak – od linux servera mozes da napravis fer desktop masinu i obratno, a od windowsa XP ne.
Posle vase prilicno zucne diskusije, evo jedno jednostavno pitanje: Sta sprecava neku zajednicu ljudi da sednu i preprave/optimizuju/patch-uju kernel tako da radi sto je bolje moguce na velikoj vecini desktop konfiguracija? Da li je moguce da ni jedna od zajednica koje razvijaju nekomercijalne distroe nema dovoljno ljudi/vremena/motiva da sedne i uradi to? Mogu da koriste bilo koji scheduler koji im se prohte, i ne samo to, mogu i da inkorporiraju delove Hurda, i raznih drugih mini projekata koji su pod GPL licencom, a sve u cilju postazanja boljih performansi na desktop trazistu. I nista ih ne sprecava da to svoje jezgro objave i da ljudi pocnu u sve vecem broju da ga koriste, ukoliko je zaista dovoljno dobro. A opet, mozda i gresim, mozda i postoji tako nesto, ispravite me ako gresim.
Naravno da ih nista ne sprecava. Pojave se patch-evi tu i tamo, ali do sada nista epohalno. Dobar patch pre ili kasnije nadje put do kernela. Ranije su veliki distroi vrlo cesto patch-ovali kernel (RH, SuSe itd.) a sad koliko znam (ne upotrebljavam ni jedan ni drugi distro) slabo…
Ako sam dobro skapirao iz svih tvojih postova u ovom threadu preovladava ‘gnusanje’ jer ekipa koja razvija linux kernel nije pokazala dovoljno sluha za patch koji je napravio CK; taj patch je trebao da poboljsa performanse desktop linux sistema (uglavnom u igrama). Onda se dolazi do zakljucka kako kernel developeri ne fermaju desktop user-e ni 2%, jedino su bitne performanse u serverskim/enterprise/SMP sistemima itd.
Nije prvi put da desktop korisnici pokusavaju da u linux kernel uguraju takve stvari. Ne znam da li se secas ali jedno vreme je cak vrsen pritisak da se u kernel ubaci i sam X. Ovo naravno nije prihvaceno jer bi se onda dobio sistem koji veoma podseca na windowse. U winu GUI jeste deo kernela i to je najcesce razlog pojave BSOD-a (koliko samo ima bagovitih video drajvera, lose pisanih igrica i sta ti ja znam…..). Sto je jos tragicnije GUI je ugradjen i u kernel serverskih varijanti windowsa iako su pisci NT kernela bili izricito protiv toga. Eto sta se dobija kada se ide potpuno niz dlaku desktop korisnicima a sve zbog brzeg otvaranja prozora….
Treba biti realan – linux kernel je all-around kernel koji se koristi od embedded uredja preko desktop compova do najvecih superracunara u svetu. Ne moze se biti iskljuciv i reci – ja sam desktop user i hocu u kernelu bas to i to odmah!
BSD je po tom pitanju drugaciji – tokom godina izvorni BSD kod je forkovan u nekoliko zasebnih projekata od kojih svaki cilja na odredjenu skupinu korisnika; tu je all-around freebsd, zatim security-paranoid openbsd, pa mrezni netbsd, desktopbsd za kucne korisnike….
Ko zna, mozda i linux kernel ceka takva buducnost. Mozda cemo za neku godinu imati desktop kernel, network kernel, security kernel itd. Zvuci dobro kao resenje? Moze biti….ali ne treba zaboraviti da to znaci tracenje resursa i usporavanje razvoja (dosadni poslovi pisanja drajvera i sl.) Ja sam pre misljenja da ce biti pravljeni patch-evi koji ce biti zaduzeni za poboljsanje performansi za neku usko specijalizovanu primenu.
Druga stvar, samo da podsetim ljude koji su se kasnije uključili. Druga stvar je da tehnički govoreći, razvojni tim Linux kernela ima ružnu naviku da od sebe tera ljude koji imaju u glavi nešto više od tehničkih rešenja. Odnosno, tera od sebe ljude koji imaju u glavi i onu drugu kreativniju stranu. I to je jako žalosno, a to po pravilu promakne svima koji generalno odobravaju taj pristup razvoju softvera. “Dobro je dok se kotrlja.” Ali čekaj. Šta ako neko zna i “kuda treba da se kotrlja”? Zašto da ne.
Mislis da je resenje koje vidimo u BSD-u bolje? Svaki put kad se stvori grupa od 10+ nezadovoljnika rodi se jos jedan BSD za cije odrzavanje se rasipa dragoceno vreme (drajveri drajveri…)? A ovamo se kuka o sarenilu raznih linux distroa iako se u principu poklapaju u 99.99% stvari?
Za kraj – nisu zelje desktop usera jedino merilo 🙂 Evo napr ja linux koristim na 30+ servera i mnogo mi je bitnije kako se tu ponasa kernel nego da li ce Gnome/KDE da se ubrzaju za 20%.
[quote]
Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….Verujem ti!Ali…opusti se,ti ces(ako nisi vec) biti zaposlen u nekoj firmi,radices ono sto volis i bice ti zanimljivo,a svi oni ce da bauljaju iz godine u godinu predavajuci iste stvari i nece napredovati uopste!
[/quote]Auh, kako studentske teme uvek pobude interesovanje….
U pitanju je beogradski ETF, vreme – pre sedam godina, predmet Programiranje u realnom vremenu, zadnji ispit na faksu, ime profesora necu da spominjem. Interesantan predmet (mada jako tezak za petu godinu) u kome se govorilo o real-time sistemima i proucavao neki real-time kernel meni nepoznatog tvorca. Seminarski rad – uvodjenje prioriteta thread-ova koje taj kernel ne poseduje (zanimljivo – tu se bas modifikovao scheduler 🙂 ). Programski jezik – C++.
Svi studenti su radove donosili na disketama, snimali ih u mrezni folder sa svojim imenom i odatle su trebali da budu startovani na racunaru koji je ponosno zaposeo profan. Naravno da birokrata nije startovao nijedan rad, bacao je pogled na listinge i onako odokativno skidao poene i delio ocene. Meni je nasao zamerku zbog srpskih naziva funkcija i otkinuo mi cetvrtinu poena ni za sta. Eto – dzaba i ‘savremeni’ nacini nastave i moderna nastavna sredstva kad su profani jos uvek na nivou papirusa i glinenih tablica.
Ah da…..prepravke kernela sam intenzivno testirao i radile su perfektno, cak sam uz put napravio jos neke modifikacije za svoju dusu kako bi radio jos brze.
..ali nemogu da te razumem kada kazes da je sve to o cemu si pricao poteklo od nekih “zaludjenika”.Procitaj biografije tih “zaludjenika”…
Na kraju ce neko reci da je Stanford(ili neki drugi univerzitet) nesto bezveze,nesto sto je potpuno nepotrebno i gde se nemoze nista nauciti…da su u Silikonskoj dolini velike gigante osnovali ljudi sa ulice koji su eto tako malo se igrali u garazi O0U to vreme pomenuti ‘zaludjenici’ su bili studenti fakulteta, vecina njih nikada nije diplomirala. Svako ima svoje razloge zasto nie dobija diplomu, a meni se cini da su oni u to vreme toliko ispred svojih profana po znanju i idejama da im formalno obrazovanje i nije bilo potrebno.
Govorimo o Americi gde ideje i znanje znace novac, koga od amera je tada briga sto napr. Voznijak napusta Berkli da bi se posvetio Apple-u u punoj meri, Apple racunare pravi i prodaje u milionskim tirazima.
Ne znam sigurno ali kapiram da danas Stanford/MIT/Berkli i ostali najjaci univerziteti imaju profesorski kadar koji je proistekao iz tog vremena i bio deo te ekipe.
Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….
@salac
OK, ajde onda ovako. Vidim da ti pod pojmom hacker-a smatras ljude koji su imali neke briljantne ideje, ili su razvili nesto od legendarnog hardware-a/software-a. Neki od tih hacker-a su bili skolovani ljudi, dok opet neki drugi nisu. Jednostavno durgacije dozivljavamo pojam hacker-a. Npr. ja ne smatram Ritchie-a i Thompsona-a za hacker-e. To su bili ljudi od struke, ciji je to bio posao, radili su u to vreme za Bell Labs, ako se ne varam, kada su razvili C i Unix.Tompson je jako brzo otisao iz Bella i radio kao profa na Berkliju gde tim pod vodstvom radi na Unixu dobijenim od Bella, odakle kasnije nastaje BSD. Ne zbog para, vec zbog izazova. Davno pre toga napisao je jednu od prvih igrica za racunare uopste, cisto sumnjam da je bio placen za to 🙂
Istina je da je to vreme bilo drugacije, ljudi sa univerziteta i iz korporacija su razmenjivali sors kod bez ikakvih problema, jedni drugima su pomagali i idejno i programerski. Nije se mnogo razmisljalo o zastiti patenata, autorskim pravima i ostalim nebitnim stvarima.
Interesantno je da je celu lavinu histerije oko autorskih prava pokrenuo niko drugi do – Bil Gejts 😀 Ali o tome neki drugi put heh
Kada sam pricao o analogiji sa autoindustrijom, nisam govorio da auto-inzenjer treba to sve da napravi, vec da isprojektuje. Pa ko ce to uraditi ako ne on?! Nece sesti jedan mehanicar i vrsiti ispitivanja u vazdusnom tunelu, ili dizajnirati novi motor koji mora da ima smanjenu potrosnju, smanjenu emisiju CO2, bolje performanse,… Isto tako je i kod racunarstva. OK, kernel programer nece projektovati CPU, memoriju, periferije, to ce uraditi neko, kao sto nece sve jedan auto-inzenjer isprojektovati. Ali dobar programer MORA DA ZNA kako te stvari funkcionisu do u tancine, da bi mogao da ih iskoristi 100%! I da, jedan kernel programer mora da zna kako rade stvari iz tacke 2, da zna da isprogramira stvari iz tacke 3, ili bar da je upoznat sa problematikom, i naravno da zna da programira kernel. Nemoj me pogresno shvatiti, ne govorim ja da skolovan programer treba da zna sve da isprogramira, ali kernel programer mora da zna te stvari, ako zaista ocekujemo jedan funkcionalan, optimizovan kernel. Sto se tice Unix-a napisao ga je isti covek koji je napisao i C, tako da ne stoji teza da su ga napisali hackeri. Prve PC racunare su razvili u kooperaciji Intel IBM, i tada jos mladi M$, kojeg je gurao IBM, i to definitivno nisu hacker-i!
Istini za volju i mehanicari znaju princip rada motora sa unutrasnjim sagorevanjem, njihove performanse, znaju da ga rasklope i modifikuju da bi dobili vecu snagu i manju potrosnju (paralela sa kernel programerima)
Ali da pustimo auto-industriju na miru jer, kao sto rekoh, svaka paralela na kraju ispadne losa.
Tvorci Unixa Ken Tompson i Denis Rici u hakerskim krugovima vaze za ikone. Zaista bi trebalo mnogo prostora da se tacno napise kako je Unix nastaje ali jako ukratko – uzeli su multics, proucavali ga, napravili boljim i eto prvog Unixa. Savrseno poklapanje sa izvornom definicijom hakera – ljudi koji nisu zadovoljni postojecim i zele da od toga naprave nesto bolje/brze/lepse. Rici je uz to stvorio i C jer mu nijedan programski jezik iz tog doba nije odgovarao – covek je zeleo jednostavnost, brzinu i moc. Ponovo poklapanje sa hakerskom etikom – ako ti ni jedan alat/program ne odgovara, ne kukaj nego zasuci rukave i napravi svoj.
Prvi model koji je IBM napravio nosio je naziv ‘IBM PC’. Dovoljno sam mator da se secam tih stvari, IBM PC je u vreme pojavljivanja tretiran kao bilo koji drugi ‘mikroracunar’. PC je naravno skracenica ‘personal computer’ sto je trebalo da oznacava da je takav racunar odredjen za personalnu, ‘sitno-poslovnu’, kucnu upotrebu, daleko od glomaznih mainframe-ova koji su zauzimali cele sobe u racunarskim centrima.
Pre IBM PC-a javila se citava plejada razlicitih mikroracunara koja se po svemu poklapala sa IBM PC – imali su interfejse za povezivanje na monitor, TV i kasetofon. Da da….prvi IBM PC je radio sa kasetofonom. Vecina drugih proizvodjaca je cak imala mnogo bolje modele – Apple, Commodore, TI , Atari , Radio Shack su imena koja mi prva padaju na pamet. Za razliku od IBM PC-ja ostali racunari su imali generator za zvuk , grafiku u boji i brzi rad sa periferijama (kasetofonima, stampacima i kasnije disketnim jedinicama).
Sto se tice Intel-a iz tog doba slabo se sta moze reci. Njihovi procesori (8080, kasnije 8086 i 8088) su bili jad i cemer u odnosu na Motorolu, Zilog i Mostek. Slabe performanse, losa arhitektura i siromasan skup naredbi – to su krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih Intel procesori. Ko je radio u asembleru znace o cemu se radi. Interesantna je prica o nastanku prvog mikroprocesora daleke 1971 god, kada je Ted Hof dosao na odlicnu ideju da niz elektricnih kola smesti u jedno i tako smanji troskove i poveca performanse, sto je lep primer hakerskog rada.
Sad se vec sigurno svi pitaju – cemu ovaj istorijski pregled? Evo zasto – Apple, Radio Shack i Atari su firme nastale u garazi, osnovane od zaludjenika za elektroniku i racunare, jednom recju – HAKERA. Najpoznatiji primer je svakako Apple. Stiv Voznijak, jedan od dvojice iz tandema je po meni najveci haker svih vremena. Covek je sam isprojektovao Apple I, napisao rutine u ROM-u, odradio basic interpreter i generalno je uradio sve od pocetka do kraja. Ali nije Voznijak samo u tome bio maher – on je tvorac cuvenog blue box-a koji je sluzio za besplatno telefoniranje po celoj Americi.
Cak je i sam Microsoft u pocetku bio prava hakerska firma, gde je kao i u Apple-ovom tandemu jedan bio pametna glava zaduzena za tehniku (Pol Alen) a drugi za biznis (Bil Gejts). I ovde je Alen gotovo sam odradio prve projekte bez mnogo pomoci Gejtsa (recimo pisanje basic interpretera za Altair – racunar ‘a la Galaksija’ , po sistemu uradi sam).
Da nije bilo ovakvih zaludjenika pitanje je da li bi ikada IBM krenuo u projekat PC. Dugo je vremena IBM imao stav ‘Zasto bi iko ikada pozeleo racunar kod kuce’, sve dok se nisu pojavile firme koje su za kratko vreme napravile bum i (naravno) velike pare. Sticajem razlicitih okolnosti PC je postao domintantan i danas gotovo da imamo hardversku monokulturu.
I tako dolazimo do danasnjih dana gde rec haker, umesto da oznacava najblistavije umove iz prakticno svake inzenjerske oblasti, postaje sinonim za klince koji koristeci alate i algoritme koje su smislili drugi upadaju u tudje mreze. Zalosno….
Inace pojam hacker se prvi put pojavljuje kada je jedan lik uspeo da hackuje AT&T-evu govornicu, tako sto je primetio da kada koristi pistaljku iz neke kutije sa cornflakes-om moze besplatno da telefonira. Tada to nije imalo nikakve veze sa racunarstvom.
Pojam haker je upotrebljen mnogo ranije, a odnosi se na akademsku ekipu koja je angazovala zeleznicka kompanija da im pomogne u organizaciji algoritama za bolju organizaciju saobracaja, signalizacije i smanjivanje guzve na prugama po celoj Americi. Kasnije se taj termin siri medju akademcima po celoj americi, a tadasnji computer geek-ovi su sebe najradije zvali hakerima.
Citiram Ricarda Stalmana:
“In 1971 when I joined the staff of the MIT Artificial Intelligence lab, all of us who helped develop the operating system software, we called ourselves hackers. We were not breaking any laws, at least not in doing the hacking we were paid to do. We were developing software and we were having fun. Hacking refers to the spirit of fun in which we were developing software. The hacker ethic refers to the feelings of right and wrong, to the ethical ideas this community of people had that knowledge should be shared with other people who can benefit from it, and that important resources should be utilized rather than wasted. ”
Fora Captain Crunch-a sa pistaljkom o kojoj govoris je zacetak phreaking-a, odnosno vrsljanja po telefonskom sistemu. Covek je provalio da pistaljka iz Cap’n’Crunch-a proizvodi ton od 2600 Hz, sto je upravo frekvencija koja koju su koristili operatorski telefoni i time bili oslobodjeni placanja telefonskih usluga. Znaci – nadjes jednog ludaka koji konstantno zvizdi u slusalicu, drugi prica, i eto besplatnih poziva.
@dukenukem4d
@stanko
Najzad da neko razume o cemu govorim.
Neka paralela bi bila automehanicar-(auto) inzenjer sa hacker-(skoloavn programer) inzenjer racunarstva. Svako moze da bude mehanicar (manje ili vise uspesno), i isto tako hacker. Ali moci projektovati automobile, ipak ne moze svako. Pa zar biste i hteli da vam neki doktor medicine (CK je doktor medicine po profesiji) projektuje vas buduci automobil?! To sto svako moze da kupi kompujter, da instalira Linux i gcc ga ne cini profesionalcem. Ne bih zeleo da umanjujem CK-ev doprinos, ili da ga nipodastavam, ali samo hocu da razgranicim pojmove hackera i programera.Namerno sam izdvojio reply u posebnu poruku, da ne bude zabune 🙂
Nikad nisam voleo paralele sa auto-industrijom zato sto uvek promase sustinu.
Sta znaci projektovanje automobila? Automobil od nule? Po toj analogiji svaki ‘skolovani programer’ (ne haker!) bi morao da :
1. sam isprojektuje sebi CPU i napravi ga bog te pitao kako
2. sam sebi napravi periferije (hard, flopi, graficku kartu, USB uredjaje, monitor)
3. isprogramira BIOS i ROM-ove periferija iz tacke 2.
4. napravi sebi OS, pocevsi od kernela pa sve do GUI-ja
5. sam sebi napise programe za rad u njegovom OS-u i na njegovom hardveruZvuci nerealno? Naravno. Treba razlabaviti analogiju? Slazem se. U stvari, skolovani programer ne treba da ima nikakve veze sa hardverom tako da tacke 1. i 2. otpadaju, moze da se bavi tackama 3,4 i 5. Spali smo na cisto programiranje u tri tacke, ali opet je to previse za mozak normalnog ljudskog bica….
Ajdmo sad nazad na auto industriju 🙂
Oni koji vole da prate Discovery gledali su X puta mehanicare koji sklapaju motore/automobile. Tacno je da oni ne prave niti projektuju sam agregat motora , ne razvlace kaucuk da bi napravili pneumatike, ne duvaju staklo da bi napravili sijalice/migavce/retrovizore, njihovo je da to nasklapaju, modifikuju i naprave ga boljim nego sto se dobija iz prodavnice. A primetio sam da bas nesto i nemaju inzenjere u svojim radionicama…..Hmmmm….dosta lici na ono sto skolovani programeri rade zar ne? Ni jedne ni druge nije briga za gvozdzjuriju…..u stvari, oni HAKERISU 🙂
Prava definicija hakerisanja se izgubila tamo negde kada su mediji tako poceli da zovu klince koji su upadali u telefonske/racunarske mreze.
Necu da sirim pricu ali ovo je cinjenica – akademci koji su napravili TCP/IP i internet, mrezne protokole, *nixe, prve PC racunare, sebe su nazivali hakerima. U to vreme su skolovani programeri sa nipodistavanjem gledali na njih i srecno i pedantno pisali programe u cobolu i fortranu.
I dzaba sva pedantnost, social skills i dokumentacija ako covek nema volje da grabi napred i stalno usavrsava ono sto je uradio/isprogramirao. Hakeri to stalno rade. A skolovani programeri? Imaju li oni tu zicu konstantnog usavrsavanja i uzivanja rada na potpuno novim i atipicnim stvarima? Ako imaju – onda su hakeri.
Ajde da malo pojasnim koncept skolovanog programera. Pod skolovanim programerom podrazumevam nekoga ko zna kako da se ponasa u jednom velikom timu, ko zna gde mu je mesto, i koji mu je zadatak u svako doba dana i noci. I nije poenta samo znati programirati nesto, ischukati nesto i reci to radi i super. Potrebno je znati kodirati sa stilom, koji se uci, koji se ne moze pokupiti usput. Potrebno je znati kodirati tako da kad neko drugi uzme taj kod, da odmah lepo moze da vidi sta je uradjeno, kako je uradjeno, gde se nalazi,… a ne da provodi sate i dane pokusavajuci da odgonetne tudji kod. I zato je potrebno da programeri budu skolovani, zato sto se to uci u skoli, faxu, a ne sedeci kod kuce i hakerisanjem kernela. Sam CK, po njegovim recima, nije programer, i pre nego sto se uhvatio da napise taj pachset, nikad i nije programirao, i onda se buni kad Linus ne uzme njegov scheduler, vec neki drugi. Mislim, jel neko ovde zaista zasukao rukave i uporedio ta dva koda, ne samo sa funkcionalnog stavnoista, vec i sa stanovista integracije, odrzavanja, preglednosti koda, same perspektive koda,… Cisto sumnjam. Iskreno nisam ni ja. I dosta vise o pogledu na programiranje samo sa stanovista baza podataka i Visual Basic-a. Meni se iskreno smuci kad neko na to gleda kao na hakerisanje! Ljudi hakerisanje je ppjam star nekih 30-ak godina, a programiranje je pojam star preko 50(mozda i ceo vek)! To je ozbiljna nauka i umetnost u isto vreme, a ne neko prckanje i igranje.
Ok, ti pod skolovanim programerom podrazumevas ljude koji su timski igraci, pedantni, sve sto urade lepo dokumentuju na papiru i komentarima u samom kodu. To je vec jasnija definicija, ali ni to se ne uci u skoli nego se razvija godinama kao programerski stil. Zelis da budes deo velikog projekta (napr. pisanje kernela)? Moras da se naucis da postujes odredjena pravila i hijerarhiju.
Niko od kernelopisaca nije bio takav kakvim ga opisujes, narocito pocetkom devedesetih kada je cela prica i zapocela. Sam proces je evoluirao u kakvu-takvu uredjenu strukturu kakvu danas imamo, a evolucija se nastavlja i dalje.
Vrlo interesantna pojava je da likovi koji su asocijalni, ne obaziru se na dokumentovanje i sl. (znaci totalna suprotnost od pomenute definicije) uglavnom prave kod koji je najbolji, najkraci i uradjen kao malo umetnicko delo. Neki od njih se ubace u velike projekte ali velika vecina ostane zauvek izvan i radi za svoju dusu.
ps. Prvi kernel koji sam proucavao i maltene ga znao u prste bio je kernel na prastarom C-64, cesto sam ubacivao modifikacije koje su dovodile do interesantnih efekata a jako cesto i do krsenja masine. Evo i posle 17 god pamtim adrese nekih bitnih rutina, vektore raznih interapta, koliko procesorskih taktova traju neke od masinskih naredbi….. kasnije na faxu sam proucavao kod implementacije TCP/IP steka iz linux kernela i iskreno bio zadivljen elegancijom kojom je to uradjeno. Nekoliko godina posle toga sam, iziritiran zbog toga sto mi USB stick ne radi u tada aktuelnoj 2.6.4 kernel verziji, proucavao i modifikovao drajver. Bogami tada sam pozeleo da je neki od ‘skolovanih programera’ pisao modul i komentarisao ga u sitna crevca 🙂
@salac: kernel na PPC platformi se zove mach, a sistem se zove darwin, cisto za informaciju.Fala na ispravci, nije da se bas druzim sa macovima svakodnevno.
Mac nije “superioran” samo zbog izgleda i organizacije, vec i zbog performansi i uske povezanosti sa hardverskom platformom ispod haube. Ne kazem da je i on savrsen sistem, ali svakako je bolji za DESKTOP od raznih varijanti Linux/BSD sistema. A sto se tice “generalke”, pa naravno da mu je potrebna, isto koliko i BSD-izmima i Linux-oidima 😀
Sa ovim nikako ne mogu da se slozim. Igrom slucaja imao sam tu srecu da testiram performanse PPC arhitekture u odnosu na x86/windows u sadejstvu sa ortakom-zaludjenikom, i to bas tamo gde bi Mac trebao da bude najjaci – ‘photoshop-ovanje’ i sl sranja. Daleko je on bio od superiornosti……daleko. Da li se nesto bitno promenilo u medjuvremenu? Ne znam…..koliko znam od tada se u OS X promenilo slabo sta, osim sto je ‘portovan’ na x86.
Sa druge strane naleteo sam na neke benchmark rezultate MACH kernela (ne Darvin 🙂 ) u odnosu na linux/BSDe gde su bile testirane stvari koje mene najvise interesuju (serverske primene i u manjoj meri teska numerika), a rezultati su bili bas losi za OS X.
Zakljucak – tacno je da je OS X zaokruzeniji kao OS od bilo koje linux distribucije, ali ja o tome nisam ni govorio. Ja sam ISKLJUCIVO uporedjivao kernele. Jos jednom ponavljam – postoje uska grla u OS X kernelu koja, iako se za njih zna vec mnogo godina unazad, nisu otklonjena. Umesto toga Apple se odlucio da dodatno nasminka GUI i unapredjuje svoj mp3 pleyer (oh pardon….iPod 🙂 )
Da li je ovo dobro ili lose? Iskreno nemam pojma. Ja licno bih uvek pre izabrao prava sistemska unapredjenja nad malo lepsim interfejsem, ali obzirom da mac useri sebe dozivljavaju kao velike estete i uzivaoce lepih stvari, lako je moguce da je Apple u stvari pogodio bas tamo gde treba.
Da se podsetimo malo:
cela ova frka nastala je zbog toga sto se ranije pomenuti Con iznervirao jer njegov patch, koji poboljsava performanse desktop sistema i to strogo igrica (znaci 3d preko opengl-a i emulacija directx-a preko wine/cedege) nije uvrscena u linux kernel.Odatle i sledi pominjanje Mac-a kao desktop sistema koji je ‘super’ i ‘idealan’, zbog izgleda i organizacije a ne zbog performansi.
Ako cemo da se spustamo malo nize od slike na monitoru, koja bez ikakve dvojbe na mac-ovima deluje odlicno, Darwin kernel pati od ozbiljnih nedostataka i ima niz uskih grla koje nema nijedan drugi BSD , kao ni linux i sto je najtragicnije – kao ni windows.Po mom misljenju OS X je zreo za jednu veliku generalku ispod haube, sto znaci manje kozmetike a vise ozbiljnog rada.
