Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
[quote=”tomaja”]
Svakako korisna adresa, za izbor aplikacija (audio, grafika 2D/3D, Video, Sistem, Razvojna okruženja, Office, Web,…)
http://ubuntulinuxhelp.com/top-100-of-the-best-useful-opensource-applications/Ne znam dali sam ja lud ili nesto nije uredu sa gornjom listom. Par primera
Recimo covek lupi FileZilla i osta ziv. Daj da vidim kako bi radila bez OpenSSH-a. Doduse ruku na srce OpenSSH je
listan osim sto ima jedan problemcic. To nije Linux vec Unix aplikacija koju je za DARPA-u iskodirao OpenBSD team za 27 miliona dolara.Primer drugi. Covek rece K3b i osta ziv. Kako bi radio taj K3b bez cdrtools, dvd+rw-tools, libmad i mancoder-a
koji nisu listani? Zanimljivo. Uzged budi receno onaj Svaba sto je kodirao cdrtools radi za SUN micro sistem i nikada u zivotu nije korisito Linux. Cdrtools su kodirani deset godina pre nego sto je Linux i postoja za takozvane
laser diskove koji su preteca danasnjih CD-a.A da zaboravili smo najbolju foru, Sav taj GUI radi na Linux-u zahvaljujuci X window system-u koji su djaci radeci na Ph.D.-ijma kodirali na MIT-iju za projekat Athena koji je implementirao X display protocol koga su izmislili dobrovoljci (za cirka $200 000 godisnje plate) iz HP-a.
[/quote]Polako prijatelju, procitaj pazljivije i primetices da je naslov originalnog clanka “Top 100 of the Best (Useful) OpenSource Applications” i da se nigde ne spominje linux 🙂 Autor threada je pogresno preveo originalni naslov clanka.
Drugo, ovakvi ‘pregledi’ su naravno subjektivni, tako da svako ima svojih 5,10,100 ili 1k najboljih aplikacija.
Trece, ako ti vec bode oci sto su neke od ovih aplikacija naslanjaju na nesto drugo, a izgleda da ti najvise bode oci ono sto je (uslovno receno) razvijano u BSD kampu, mog’o si isto tako da se spustis jos nize – mis’im ipak je vecina ovih stvari kodirana u C-u, gde je GCC? A mozda ima i delova pisanih u cistom ili makroasembleru, a to isto nigde ne vidim? A sta je tek sa gomilom ostalih libova, tipa qt ili glib ili nesto peto? 🙂
Okani se corava posla prebrojavanja dal’ je nesto pisala ekipa oko random BSD-a ili oko linux kernela/random linux distroa, i uzivaj u kodu koje su ljudi napravili.
Ubuntu server edition je ‘ocisceni’ ubuntu, bez grafickog interfejsa, mada ofc moze da se prilicno lagano sa neta svuce sve sto se grafike tice.
Posto vidim da si se resio da postavis mail i firewall, unapred moras da znas da to nema sanse da se uradi kako treba koriscenjem bilo kakvog grafickog alata.
Postfix kao postfix ti ne znaci mnogo – oko njega se pravi kompletan mail server sto ce reci da moras da mu dodas i pop3, antivirus i antispam (minimum), a ako ides na varijantu web maila to znaci i instalaciju web servera, web mail aplikacije i imap servera. Stvar se dodatno komplikuje ako recimo zelis da ti useri budu virtuelni a ne sistemski i da mozes dodavanje/brisanje usera da radis lako i brzo kroz neku web aplikaciju (postfixadmin napr.) -> znaci moraces da instaliras i mysql.Ponavljam, ovako nesto nema sanse da se napravi prostim kliktanjem kroz admin interfejse bilo koje linux distribucije; ako gresim molim da me neko ispravi, bas me interesuje postoji li distro gde je sve gorepomenuto neko vredan zab’o u distro-specific aplikacije (citaj : point&click setovanja).
Ne gine ti listanje literature, citanje howto dokumenata, editovanje config fajlova i sl. tako da je generalno jako tesko dati preporuku za neki odredjeni distro.
Ono sto ja znam ( i sto sam imao prilike da vidim : ) )je da postoje jako detaljni step-by-step howto docsi na temu kompletne instalacije i setovanja postfixa za Debian (ciji je derivat Ubuntu), CentOS (kao Fedora) i Gentoo, a siguran sam da isto to postoji za svaki distro.
Preporuka – ako imas nekog drugara koji je jako dobar sa nekim od distroa i koga mozes da iscimas ako se negde zaglavis -> izaberi bas tu distribuciju. U suprotnom, ne znam, sve ti je jedno.
E moj Stallmane 🙂
Manje paranoje, pomislice ljudi da ti treba ozbiljna lekarska pomoc.
Nego bas me interesuje kako se Stallman kaci na internet, ‘jerbo’ cim je na netu vec je sebe ‘predao u ruke’ nekome ko moze da ga kontrolise.
Nadam se da niko nece da mu ukaze na ovu sitnicu, posto ce verovatno uslediti apel da se ne koristi internet, da prestane koriscenje struje i odece, a na kraju krece akcija povratka u pecine gde mlataramo toljagama, jedemo sirovo meso, al sta nas bole – niko ne moze da nas kontrolise 🙂
Nije da je mnogo bitno, al’ ajde.
Ja sam bas tu asus plocu kupio u decembru 2006, mogu da kazem da sam se otelio dok sam uspeo da instaliram windows, komp mi vec 6 god nema flopi, nikako nisam mogao da mu poturim drajvere za ide i sata kontrolere, pa ona slipstream cd-a, pa ne radi, pa ajmo opet…..uzas. Znam da sam na kraju iskopao ‘paralel’ dodatak sa neke matore ploce i na kraju je sve nekako proradilo, ali trebao mi je celi vikend za to.
Sve u svemu, najgora instalacija ikada.
Nije… valjda. Nemam takvog demona u /etc/init.d/, a koliko sam procitao, to je deo SAMBA…
[code]
$ ps ax | grep nmbd
6651 pts/0 S+ 0:00 grep nmbd[/code]Citacu malo man…
Posto deluje bitno: cela mreza je povezana preko jednog rutera, i nema DNS servera na mrezi.
Pri startu sambe mogu se (a i ne moraju) startovati 3 daemona
1. smbd – koji bas vrsi usluge sharinga fajlova (grubo receno); esencijalni deo koji uvek mora da bude startovan
2. nmbd – on obezbedjuje ‘objavu’ netbios imena samba servera; ako nije podignut jedini nacin da pristupis masini je unosenjem IP adrese, nista od navodjenja imena samba servera
3. winbind – zaduzen za spregu sambe i aktivnog direktorijuma, ovo se koristi samo kad *nix masinu sa sambom zelis da zabodes u windows AD, bilo kao jos jedan server, bilo kao klijent; uglavnom nepotrebno.Pa posto si pomenuo da sambi pristupas preko IP adrese a kad navedes ime servera ne, pade mi na pamet analogija sa sambom i windows klijentima gde se javlja isti problem ako nije startovan nmbd daemon.
Ja sam ovo drzao neko vreme na dualboot gentoo/win masini, pristupao sam winu iz gentoo vmware-a i obratno.
Medjutim, posle par dizanja gentoo-a iz win vmware-a, docekalo me je neprijatno iznenadjenje kod native-boot-a gentoo-a. Odjednom se pojavio pun djavo gresaka na fajl sistemu. Srecom reiserfsprogs je resio sve probleme, ali od tada se vise ne usudjujem da startujem gentoo iz win vmware-a. Da li je ovo pravilo ili sam ja bio nesretni izuzetak, ne znam; inace oba OS-a bila si na istom hardu i secam se da sam radio suspend gentoo-a (sto izgleda nije preporucljivo da se radi).
Da da da, neki spyware, btw ovde http://gaugusch.at/squid.shtml je “slicno” podesavanje i potpuno objasnjenje za Gator acl. Izgleda da su ga i tvoji korisnici proxy-a ‘zakacili’ 😀
Gomila raznolikog taloga koji se skuplja po windows masinama i downloaduje dialere/viruse/trojance i ostale gluposti koristi gator. Kada se pogleda squid-ov config fajl prosto je neverovatno koliko zahteva generise gator.
Da, sa tog linka je preslikan config fajl i nesto malo modifikovan, hvala na linku, sad cu da ga stavim u prvi post. Inace stvar radi k’o lutka O0
