Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
@Oko_sa_Bagdale
Nismo se razumeli 🙂
Ne mesam daljinski pristup i traffic shaping, preformulisacu pitanje.Ok to je ono sto sam gore napisao. Znaci treba ti rdesktop client na Linux-u. Mozes da se igras i sa Cygwin.
A sto se tice traffic shaping-a, zanima me kako mogu iz windowsove komandne linije da ogranicim bandwidth tog racunara.
Nisam siguran da ti kapiras kako traffic shaping radi. Jedini bandwidth management koji je moguc je za outgoing
traffic. Incoming traffic je vec stigao i tu nema boze pomozi. Uzmi procitaj malo ALTQ dokomentaciju.http://www.openbsd.org/faq/pf/queueing.html
E sad legitimno je pitanje dali mozes da ogranicis outgoing traffic na Windows masini. Ja sam zadnja osoba koja moze da ti da korektan odgovor na to pitanje jer nikada u zivotu nisam koristio Windows ozbiljno. Na ovom forumu bi trebalo da bude ljudi koji su administrirali Windows masine i oni bi trebali da ti daju korektan odgovor.
Da ti dam jos jednu ideju. Mozes da postavis neku *nix masinu izmedju Windows-a i mreze i resis sve ove gore probleme. Naravno ja glasam za OpenBSD ali to moze da se izvede i sa Linux-om.
Pozdrav svima,
Kako bih mogao da pristupim windows cmd-u kroz linux terminal (nesto tipa ssh) i ogranicim bandwidth na windows operativnom sistemu?
Na linuxu koristim wondershaper, ali za windows nisam uspeo da nadjem nesto sto mogu da koristim sa komandne linije, i takodje ne znam kako da pristupim komandnoj liniji windowsa kroz linux terminal 🙂
Svaki vid pomoci je dobrodosao.Hvala unapred!
Nisam u potpunosti razumeo tvoje pitanje. Mesas daljinski pristup svojoj Windows masini i traffic shaping sto su dve veoma razlicite stvari. Sto se remote access-a tice to je trivijalno. Instaliraj rdesktop paket na Linux-u. Takodje ako imas Cygwin instaliran Windows masini mozes da pristupis sa ssh.
Traffic shaping je ozbiljan business i za to mora da se koristi nesto ozbiljno. Altq je deo OpenBSD-ijevog PF i to je najbolje resenje za traffic shaping osim ako neces da potrosis jedno $100,000-$200,000. Jedine firme koje proizvode large network switches i routers su Juniper i Cisco. Juniper OS je vise manje vanilla FreeBSD na kome je Altq i razvijen pa onda portovan na OpenBSD (naravno PF je portovan sa OpenBSD na FreeBSD). Cisco je takodje
70-80% BSD kod. OpenBSD ima bolji network stack od FreeBSD tako da sto se network-a tice ja uvek koristim OpenBSD. FreeBSD ima bolji file systems od OpenBSD-ija ali ako te to treba onda treba da koristis NetBSD koji ima 100 puta bolje file sisteme od FreeBSD-ija.net bsd radi i na tosterima.
To je malo PR bullshit. Taj toster je ARM chip-set.
http://www.embeddedarm.com/software/arm-netbsd-toaster.php
Kladim se u $100 da bi na njemu OpenBSD i Linux radili posle tri dana hack-ovanja. OpenBSD ima identican hardware abstraction cod kao NetBSD tako da na svemu sto radi NetBSD moze da radi i OpenBSD bez ikakvog napora.
Ja licno ne poznajem hardware abstract code na Linux-u. Predpostavljam da je u proslosti bio jako los jer je Linux bio i ostao pre svega OS za i386 hardware mada je od kako su poceli da ga koriste za embedded uredjaje moguce da su malo ispeglali kod ali sumnjam. Znam da se Linus hvalio time da je samo jednom jedini put u zivotu radio na ne Wintel-ovom hardware-u i to je bio neki placeni posao da portuje Linux na DEC Alpha servere.
Jeste nintendo wii u pitanju.Da probam taj bsd??? ili šta
Jedina console na kojoj NetBSD radi je Sony Playstation 2 koliko ja znam. Ima puno vise sanse da su neki Linux
klinci gubili vreme sa tom konsolom ali mozes da odes na NetBSD web-stranicu i download-ujes 6-7 CD za razano razne arhitekture bazirane na PPC chip-set-ovima i vidis dali ce bilo koja od njih da boot-uje. Da imas dokumentaciju za Nintendo portovanje NetBSD-ija bi bilo vrlo jednostavno jer je sam cip-set podrzan.Probaj da svirnes jedan e-mail na users@netbsd i da vidis sta ceti ljudi reci. Moguce da se nako igrao time.
Za šta je Solaris bolji od Linuxa? Jel ima neke spec. programe?
Lista je podugacka ali je potpuno nebitna za Desktop korisnike osim ako nemas nekakvu stariju SUN-ovu Unix
sparc radnu stanicu.a što meni nijedan drajver mrežni neće 😡
pa to je čudo , znači zakasao total(ostalo ide … neće usb i virtueelbox za sada… :- )
našao sam drajver u stvari ali nemam gccc … :'( mislim ima ga tamo negde u repou al džabe mi…
(jer fali mu pci id )Malo mi je cudno to sto kazes. Koristis li 06/2009 verziju. Kakav ti je hardware? Neka cipulja ili je solidan? Open Solaris drajveri za mrezne kartice na amd64/i386 arhitekturi su vise manje portovani FreeBSD driajveri sto znaci da bi vise manje sve kvalitetne gigabit LAN kartice trebalo da rade. Naravno kao i svi BSD-iji i OpenSolaris najvise voli Atheros chip-set-ove.
Sto se GNU tool chain-a tice on radi na OpenSolaris-u ali je moja licna filozovija da ako ti trebaju GNU alati na PC
hardware-u onda treba da koristis Linux. Ljudi kazu da je 06/2009 malo bolji od predhodnih verzija sto se bloat-a tice ali jebes OS kome treba 3GB RAM-a za web-browsing. Na sparc-u je to druga prica ali tamo bi ja picio Solaris 10.Bio bi veoma iznenadjen da bilo sta radi na toj konzoli. Upravo sam preslistavao NetBSD dokumentaciju.
Jer to Nintendo Wii konzola? Sam procesor je izgleda isti kao PowerPC 750CL processor koji je Apple koristio u svojim PowerPC baziranim racunarima pre samog prelaska na Intel. OpenBSD i NetBSD rasutraju na tim racunarima.
Problem je u tome da sto je Nintendo Wii korisiti isti IBM-ov cip ali je potpuno drugacija arhitektura od
Apple PowerPC jer arhitektura nije samo odredjena sa CPU (to ti je kao da dva automibila imaju potpuno isti motor ali je sve ostalo drugacije).Po mom ogranicenom poznavanju trzista Gaming consola one su uglavnom closed hardware (dokumentaciju nije moguce naci) i sanse da bilo sta na njima radi su beznacajne.
Da, da, upravo je to pravi link, nikakav nisam nasao na nasem jeziku. Trebalo bi za tvoj tip IBM ThinkPad-a da nadjes detalji pregled gde se nalazi to integrisano kolo, sto bi se reklo…. U mom slucaju samo ocitavanje passworda nije pomoglo nego je sve izbrisano tako da se u BIOS ulazi bez lozinke…. Za HDD nista nije pomoglo – zamenio sam ga ( ionako je bio svega 40Gb, stavio sam novi od 160Gb )….
Jer mozete da budete malo precizniji. Veliki sam ljubitelj ThinkPad i vrlo ih je cesto naci u Americi sa zakljucanim BIOS-om za $20-30. Znam da otkljucavanje BIOS-a na ThinkPad nije trivijalno i da ceo postupak moze da unisti hardware ali ako bi mogao jedan howto step by step. Sto se tice HDD nije mi uopste jasan
tvoj post. Dali je HDD bio crypto-ovan i zakljucan sa sifrom? Otkljucavanje bi u tom slucaju trebalo da bude nepotrebno. Izbrises ceo HDD i kreiras novi fajl sistem. Ima li nesto drugo u vezi tog HDD? Sto se tice 40Gb HDD za ThinkPad ja to uopste nebih pocenjivao. Ja jos uvek imam jedan iz 2000 godine sa 6Gb HDD i radi kao sat.Po meni najveca kocnica open source komune je sto postoji tendencija da se iznova izmislja topla voda umesto da se usavrsavaju i dalje razvijaju postojeca resenja-alsa vs oss,pulse audio,package kit…lista je podugacka
Ja se u potpunosti slazem sa ovom ocenom. Bez ikakve zle radosti moram samo da dodam da mi se cini
da je to vise boljka Linux-a i da BSDs uglavnom ne pate od toga.Drugo smatram da je tempo izbacivanja popularnih distribucija ipak prebrz-svega 6 meseci prodje,covek taman dotera i namesti sve kada ono prc-nova verzija i aj Jovo nanovo plus nedodvoljno istestirani svez softver
Sustina problema nisu nove verzije vec cinjenica da Open Source pokret (ukljucujuci BSDs i ostalo) nije nikada u potpunosti recio problem binarnog update-ovanja koje je bread i butter vlasnickih Desktop operativnih sistema (Windows i OS X). Da bi se taj problem resio programi moraju da se instaliraju sa svim svojim bibliotekama u posebnim kontejnerima (to sada radi PC-BSD (PBIs) po ugledu na OS-X) sto postvlja
velike zahteve na hardware.Takodje ono sto Windows ima su native igre,a manjka i aplikacija za neke grane profesionalne primene i onda je situacija takva kakva jeste 😉
Video igre se cesto citiraju kao razlog neuspeha Linux desktop-a. To je mozda slucaj u Srbiji ali u zemljama sa jacom ekonomijom nisam siguran da bih se u potpunosti slozio sa ocenom. U poredjenju sa Power PC konzolama (Sony Playstation, M$ Xbox i slicno) PC je drugorazredna platforma za game-ing. Naravno ima onih koji se nece sloziti sa mnom kao sto ima i onih koji jos uvek pice igrice za Spectrum ili Comodore preko emulatora-a ali realno Power PC je the way to go za gaming.
Slazem se 100% sa drugom ocenom. Nedostatak profesionalnih aplikacija za Linux je ogroman problem. Evo usudicu se da dodam nesto kao BSD fun. Broj profesionalnih aplikacija koji je puno veci za Linux nego za BSD je glavni razlog da je BSD beznacajan kao desktop OS.
Zasto?
1. Zato sto nije jednostavno podrzavati sav taj novi crappy hardware.
2. Zato sto nije jednostavno podrzavati milijardu raznoraznih desktop aplikacija.
3. Zato sto ljudi koji programiraju nisu robovi a moraju po neki put i da jedu a besplatan software
ne placa racune.1. Sujeta programera. Linux nema kvalitetnu aplikaciju za pripremu slika za stampu. Gimp nema CMYK podrsku (nemojte opet o onom plugin-u, aki se iamlo bavite profesionalnije pripremom za stampu, znacete o cemu pricam). Gimp ne podrzava pantone boje. Cinepaint je za koplje ispred ali mu nedostaju funkcije, a ionako Cinepaint je aplikacija za drugu namjenu. Diskisiona grupa i forumi za gimpu su pakao za svakog ko pokusa da konstruktivno kritikuje developere ( donirao sam Gimp sa 50 tadasnih DM). Aplikacija Pixel je pitanje da li ce ikad biti zavrsena, sjajna po featurima, bolno sporog razvoja i sad prodata od strane Pavela Kanzelsbergera distributeru sa nejasnim terminom objave finalne verzije i modelom licenciranja (kupio sam betu).
Cinjenica da mnogi mladji FOSS programeri misle da samo njima raste k.u.r.a.c. Kao iskusna osoba mogu da vam kazem da to nije slucaj i da je to normalna pojava kod mladjih osoba muskog pola. Sto se Gimp-a tice nemogu da komentarisem jer ga ne koristim na visokom nivou. No koliko se secam I Adobe Photoshop-u je trebalo 20 godina da postane ovo sto jeste. Na ovom forumu ima i starijih od mene pa mogu da vam kazu kako je Photoshop izgledao ranih 90tih.
2. Sujeta programera. Motiv, XaraLX. XaraLX development stoji zbog neusaglasenosti oko licenciranja drawing biblioteke koja je proprietary.
Sada kapiras zasto nije jednostavno bilo SUN-u da open source-uje Solaris ili da SGI open source-uje GL.
Takve ozbiljni programi su puni razno raznih copy right linija i ko kome treba da plati i vrlo je tesko ici
kroz takvu sumu cak i najboljim advokatima. Linux-u naravno ne pomaze GPLv3 koji je big NONO u firmama. Uzgred budi receno cak i originalna virus klauzula GPL-a iz GPLv1 je vise manje ubila 98% koda koji je dosao iz Linux pokreta.3. Sujeta programera. KDE4 je stigao do 4.3. Znam, znam sve je to bolje nego 4.0 pa ipak, i dalje mnogo bagova, usporenja na Nvidia karticama koja se pojavljuju i nestaju iz revizije u reviziju i sl. Ikad stabilan? Mozda, ali kad?
Ne slazem se sa tobom. Mislm da je KDE veoma uspesna imitacija Windows-a. Kao i svaka uspesna imitacija pati od istih problema kao original. Da takva suma moze da se napravi jednostavnija i stabilnija mislis li da M$ nebi to uradio pre 10 godina. Moj CWM (cirka 3000 linija koda) je veoma stavilan i brz. Cena je da trial i error sistem slabo pali. Moraces da iscitas 5 strana dokumentacije da bi znao kako da ga koristis.
Sto se NVidia kartica tice mislim da si takodje u krivu. Svaki third party binary blob crap je ogroman rizik za kernel bilo kog OS-a. Linux komuna je donela svesnu odluku da dozvoli third party binary blob crap zarad podrske za closed hardware. Sad kusajte supu koju ste sami skuvali. Uzgred budi receno FreeBSD komuna je napravila istu gresku. FreeBSD sa NVidia crap nije nista stabilniji od Linux-a.
4.Linux nema dobru aplikaciju slobodnog koda za CAD. Pogotovo neku sa kompletnom .dwg podrskom. Varicad je dobar, Bricscad najavljuje full native linux verziju ali kad? Pa i kupiti nije problem ali…
Ja licno nikada nisam odmakao od Xfig-a koji je genijalna aplikacija za ono malo sto meni treba. Qcad je po meni prilicno dobar ali ja nisam inzinjer vec matematicar. Cinjenica da je AutoCAD uz Photoshop verovatno najpopularnija i najbolja aplikacija ikada kodirana za Windows. Sto se kupovine tice pazi da ti cekanje ne presedne. Zbog virus klauzule GPL software-a (onaj koji koristi ovaj kod mora svoj kod da stavi na besplatno koriscenje) nijedna osoba koja je pri zdravoj pameti nece kodirati vlasnicku aplikaciju koriscenjem GPL koda. Izgleda da MIT, BSD i ISC 2 klauzula licenze nisu bas tako maloumne dozvole kao sto GNU ljudi zele da ih predstave.
5.Gnome 3.0.
Ja sam mislio da koristis KDE a ti koristis i Gnome preko KDE-a. To mora da je neki lightweight
Linux desktop. Cinizam na stranu moj komentar za KDE je relevant i za Gnome i ako hoces i za Xfce.6. Linux nema dobru multitrack aplikaciju za video obradu. MAin Actor se vise ne razvija. Cinellera, cudna prica mocan program ali tako nestabilan i cudnog interfejsa da stvarno nije za obicnog korisnika. Svjetlo na kraju tunela je mozda Kdenlive, development je ubrzan, dosta bagova je ispeglano ali sve je to jos podaleko od iMovie-a npr. Opet pricam o prosjecnom korisniku.
Zato sto Hollywood koristi MAC-ove i tu i tamo jos SGI a ne Linux. Mozda ta informacija zvuci nebitna, ali ti kao obican korisnik video aplikacija samo si zadnja karika u lancu ishrane na cijem je vrhu Hollywood koji placa teskim dolarima razvoj tih aplikacija. Ono sto ostane od tih aplikacija kada se ogole od cool things i stvari za koje ti treba CS degree da bih ih koristio se prodaje sirokim narodnim masama a to si ti.
7. Lose trosenje sistemskih resursa od strane softvera. KDE4 je na pocetku razvoja imao pristojan memory footprint, sad je kao , pa dobro nije kao Vista ali…moglo bi to i bolje i nije jedini primjer. Firefox na Linuxu, slican..Ranije su se FOSS developeri trudili da optimizuju kod, sad sve manje.
Prvo i prvo Linux kernel je postao ogroman zato sto vi zelite da podrzava sav crappy hardware koji postoji na svetu. Za KDE sam ti vec rekao. Jako uspesna imitacija Windows-a. Sto se optimizacije tice i tu si u krivu.
To je jedina svetla tacka recimo Firefox-a koji se zahvaljujuci tome kompajlira na svim zivim i mrtvim arhitekturama i operativnim sistemima. Da citiram Donalda Knuth-a (pretpostavljam da si cuo za coveka)
:” premature optimization is the root of all evili”.Upravo zbog te optimizacije i slicnih sranja GNU kompajler set je postao gotovo neupotrebljiv. Cim GNU binary tools (assembler i linker) budu zamenjeni normalnim alatima GCC ce zbog optimizacije zavrsiti na smetlistu CS istorije.
Pomozi Boze,
OKO
