Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Ono sto je mene zanimalo je da li je moguce vratiti kod zajednici neke komercijalne distribucije, poput Red Hat-a. Npr. neko je kupio licencu za RHEL i posto se isti distribuira pod GPL licencom, dobio je i source kod za RHEL, e sad, da li ce njega moci RH da tuzi ako on taj kod okaci na neki javni server, ili ga pak besplatno distribuira?
Mozda to i pise u GNU/GPL licenci, ali nisam uspeo to da procitam u svim onim silnim pravnim frazama.RHEL kod već jeste na javnim serverima i besplatno dostupan, jer je to jedan od uslova GPL-a.
Ono što kupuješ od RH-a je zapakovan isproban i podržanj binarni proizvod spreman za instalaciju, a kod im je oduvek bio dostupan javno i besplatno:
http://ftp.redhat.com/pub/redhat/linux/enterprise/
Samim tim je i omogućeno stvaranje binarnih klonova kao što je CentOS. Sve je po GPL-u kod RH-a (da kucnemo, do sada O0 ).
[quote=”milosk”]
PCLinuxOS možda sada može da rizikuje jer računaju da su toliko mala kompanija da ih niko neće tužiti jer neće moći im naplati kaznu. To može da se promeni ako postanu dovoljno velika meta (ne u smislu popularnosti, već obrta i profita).To sam i ja mislio, i ne svidja mi se. :-
[/quote]Sa druge strane, možda su i platili licencu kao Linspire za patentirane kodeke pa ih mogu dalje distribuirati svojim korisnicima, kao što si video da i RH nagoveštava za njihov komercijalan Desktop proizvod. Pri tome to ne znači da su ušli u neki mutni “dil” oko intelektualne svojine.
Pored filozofije i politike kojom se neka distribucija vodi, važni i su praktični razlozi.
Npr. Ubuntu i Fedora iza sebe imaju _kompanije_ (RH i Canonical) koje mogu biti predmet tužbi za narušavanje patenata, naročito ako su komanije registrovane u zemljama gde je patent na snazi. Jednostavno im se ne isplati da rizikuju tužbu, jer ti procesi dugo traju i koštaju.
PCLinuxOS možda sada može da rizikuje jer računaju da su toliko mala kompanija da ih niko neće tužiti jer neće moći im naplati kaznu. To može da se promeni ako postanu dovoljno velika meta (ne u smislu popularnosti, već obrta i profita).
Daj izlaze ifconfig-a, iwconfig-a, i route-a, i sadržaj /etc/resolv.conf.
Je l’ pinguješ ruter i DNS servere ok?
Koju grešku izbaci?
Kao što ljudi kažu, prvi korak je ažuriranje sistema (pogotovu što imaš sistem u radnom stanju): minimum kernel, initscripts i udev (a ako imaš brz net svuci sve).
Ako baš želiš da čačkaš, možda ima neka korisna informacija u /var/log/dmesg ili /var/log/messages*
P.S. Nema više “C” od ove verzije, samo F7 😉
Časlav vam je lepo opisao kako otprilike ide ciklus, a po meni bi trebalo početi od postojećih stvari, jer nije lepo da postoje dva prevoda u konfliktu.
Znači red je da kontaktirate ljude koju su počeli da rade XFCE na Launchpad-u, probate da ih nagovorite da se to prekopira na i18n.xfce.org, i onda nastaviti zajedno odatle, a ako neće, barem ste ih obavestili pa onda ide na njihovu dušu – tako radi razvoj slobodnog softvera i zajednica 😉
Samo napadajte, pored Časlava mogu i ja da bacim povremeno oko na prevod radi kontrole kvaliteta 😉
Ali ozbiljno pokušajte da iskopate mejlove ljudi koju su već počeli da prevode u okviru Launchpad-a i ubedite ih da se svi prebacite direktno uzvodno na i18n.xfce.org, lakše je raditi sa nečim što već postoji i kada imaš u ekipi par ljudi sa makar malo iksustva.
Ako ne dobijete odvojenu mejling listu za prevodilački tim (preporučljivo za komunikaciju) na xfce.org, verujem da će vam je Danilo rado napraviti na prevod.org.
Kad smo već kod toga, moguće da je neko već učinio nešto ovako. Eno na Ubuntuovom Kosmodromu, vidim da ima nešto započetih IksFCEovih datoteka, sredinom prošle godine, [url=https://launchpad.net/ubuntu/gutsy/+lang/sr]https://launchpad.net/ubuntu/gutsy/+lang/sr[/url]. Možda bi se neko od njih uključio u obnovljeni posao (mada, kao što rekoh, ne treba ni puno ruku ni vremena).
S tim što treba napomenuti da ne bi valjalo prevod raditi u okviru Ubuntuovog Launchpad-a, jer se ti prevodi, koliko znam, ne šalju uzvodno, što znači da neće ući u ostale distribucije sem Ubuntua. Bolje je raditi prevod pri samom projektu, znači na i18n.xfce.org, a ekipu koja je počela XFCE prevod na Launchpad-u naravno treba uključiti u poduhvat ako je moguće (nažalost nisam uspeo da nađem onu poruku i čoveka od dosta ranije).
Ostalo se sve slažem sa Časlavom, važno je početi na ćirilici i “sr” lokalittu, jer se kasnije latinični dobija za “dž” automatskim prebacivanjem, dok obrnuto ne radi.
Evo još par korisnih veza:
http://www.prevod.org/uvod/uputstvo.php
http://www.prevod.org/pravilnik/Za uređivanje PO datoteka pored tekst editora možete koristiti i namenske programe kao što su poEdit, gtranslator, Pootling, i Kbabel.
Sećam se da sam video na listi za GNOME prevod pre dve godine da je neko već počinjao nešto. Pokušaću da iskopam taj mejl, možda ne bi bilo loše da se kontaktira ta osoba pa da se nastavi. Takođe bi preporučio da se lokalizacija radi u okviru prevod.org-a koji rade GNOME, jer je i XFCE baziran na GTK-u pa verovatno imaju dosta zajedničkih stvari.
@LYb
Iako neki delovi jesu pisani iznova za Vistu, to nikako ne podrazumeva ceo kernel i API – za stabilan proizvod bi im trebalo više od ovih 5 godina. Kao što kaže onaj članak na Vikipediji, Vista u ovoj evoluciji mu dođe kao NT 6.0. A što kaže DeeMon, “Seven” je, naravno NT 7.0.http://www.osnews.com/story.php/18309/Windows-7-Preventing-Another-Vista-esque-Development-Process/
Pisanje softvera (kamo li “najpopularnijeg poslovnog” OS-a) “skroz od nule” je jako skup i drastičan i rizičan poduhvat za svaku kompaniju, makar to bio i MS.
