Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Такође, сасвим ми је пријатно чути и термин Жарлија уместо Фајерфокс, Firefox, или Ватрена лисица. Ватрена лисица је у реду, али непотребно продужавамо назив програма на васцеле две речи.
Ето, ово ми је било промакло. Проблем са речима (прецизније, спојевима речи) као што је FireFox јесте у томе што нису компатибилне са српским језиком. Баш тако. Српски језик неможе да трпи конструкције као што је ВатраЛисица. У српском би прва реч морала да буде придев (ватрен). А што се тиче Жарлисице, мислим да је граматички исправније Жар-лисица (са цртицом, као корпир-апарат).
У сваком случају, FireFox је жиг (за оне који мрзе реч бренд, а не знају да се на српском то зове жиг) и као такав не подлеже превођењу. Шта бисте ви? Да FIAT Grande Punto зовемо Фијат Велика Тачка, шта ли? То је већ претеривање горе него длановник. >:D
И још нешто, претеривање у превођењу чини да језик звучи архаично, а то ПМНТСМ треба избећи. Идеални пример је реч жиг коју сам малочас употребио.
Када је бренд означавао утискивање знака произвођача на дрвене кутије уз помоћ усијаног метала, то је био сасвим добар превод. Од тада је реч жиг остала на том ступњу развоја, док је бренд добио шира значења која укључују много више од саме физичке појаве бренда (конкретне физичке манифестације бренда као што су име, лого или мајице са знаком организације). Бренд сада представља скуп искустава које људи везују за неки производ или неку организацију, и самим тим жиг више није одговарајући превод. Ако се насилно вратимо речи жиг (само да не бисмо користили реч бренд), уједно враћамо језички часовник на доба када је бренд био исто што и жиг.
@остали:
Моја жена сада има свој рачунар, па могу да се концентришем на прегледање превода! Ура! :biggrin:
Сада је код нас увражено мишљење да све што је инострано, подразумевано је (што би неки искривљено рекли “по default-у” гррр!) боље. Тако, се од ове године моја студијска група за психологију више не зове тако већ “департман за психологију”?! Такође, по супермаркетима који “држе до себе” срећем особље са пластифицираном ознаком на грудима на којој пише “Merchandiser”. ШКК (тј. “WTF”) бре!!?
UOS (Umroh od smeha = LOL). Nije šija nego vrat. Studijska grupa je kao “naš” izraz? Ali šalu na stranu. Studijska grupa je nešto našta smo “navikli”. Tako je i sa rečima kao što su “editor”, “fajervol”, “brouser” (po meni je transkripcija “brauzer” malo previše izveštačena). Mislim da većina Rusa koristi netranskribovane originalne termine i meni lično to nikada nije smetalo (usred ćirilice da se javi “firewall”, na primer).
Naravno, ni ovde ne treba preterati pa karikirati rečenice sa guranjem engleskog tamo gde postoji već uobičajen naš termin.
Primer: Meni je sasvim normalno i svakom korisniku računara razumljivo sledeće:
“Otvori to u nekom editoru i promeni parametar” umesto da kažem
“Otvori to u nekom uredjivaču teksta i promeni parametar”.“Jesi li podesio firewall (fajervol) i zatvorio port 135?” umesto
“Jesi li podesio vatrobran i zatvorio kapiju (ili kako već, a valjda turcizam) 135?”Da, u potpunosti se slažem sa ovim. Ja sam isto pristalica stava da se termini drže govornog jezika, u kome hteli-nehteli imamo veliki broj tuđica.
Drugo, Srbi su pre svega oralna kultura, što se lepo vidi na osnovu velikog broja usmenih tvorevina koje nisu nikada adekvatno predstavljene u pisanom obliku (vicevi, na primer), i sudbine pravopisa nakon Vuka. Mnogo toga je u dosadašnjim pravopisima nejasno ili prepusteno masti kada pišemo, iako je većina stvari veoma jasna kada govorimo. Dakle, postavljanje dinamičnog i kreativnog oralnog života kao aršin za pisani jezik nije nimalo nelogično niti neprihvatljivo.
S druge strane, postoje i slučajevi kada je upotreba tuđica prihvatana bez ikakvog razloga. Na primer, u štamparskoj industriji se koriste izrazi “big” i “bigovanje”. Za one koji ne znaju, big je jednostavno žlje. Big je, dakle, ŽLJEB. Bigovanje je, shodno tome, ŽLJEBLJENJE. Ako čovek pogleda proces bigovanja, reč žljebljenje će biti izgledati neverovatno jasan i daleko privlačniji od tuđice nemačkog porekla. Ako uzmemo jedan tup nož i utisnemo ga u karton, ono što ostaje je “žljeb”, zar ne?
Sticajem okolnosti imam kod kuće hrvatski leksikon grafičarskih pojmova iz 1970-ih. Neverovatno jasni pojmovi koji piju vodu i na srpskome, i rešeni problemi kao što je ovaj gore. To je ono što nam treba. A što se tiče “dlanovnika” i sličnoga, to je stvarno preterano.
Isto se može primeniti na prevode koji se zasnivaju na tuđicama i transkripcijama. Treba napraviti ravnotežu između dva pristupa.
Inače, našao sam par reči koje se ne mogu bukvalno prevesti, a opet nisu mnogo dobri ni kada se samo prepišu.
Jedna od njih je RSS feed. Ja bih to preveo kao RSS “priključak”. Proverio sam detaljno moguća značenja reči feed, i misli da je to ok, a smatram da je adekvatan prevod s obzirom na smisao. Ako neko klikne na ikonicu “RSS priključka”, on stiče utisak da se “priključio” na “feed”. Dakle, malo sam obrnuo smisao, a funkcionalno je isto, pošto je poenta u povlačenju sadržaja sa priključka, a ne utome da li “feed” emituje ili prima.
Oko ovoga je već bilo frke. Rezultat ljute bitke: uređivač 🙂 Tako je i u Gnomu.
Hm… ja bih ovde rekao “srpska posla”. Umesto da se resavaju problemi, vode se bitke. 🙂 Nego, to stvarno smeta. Zasto bi neko morao da uci novu rec (jerbo “uredjivac” *jeste* nov izraz), kada u *govornom* jeziku stalno kazemo editor. Nikad nisam cuo da neko kaze, otvori uredjivac za tekst… a uvek cujem, uzmi teksteditor (ili tekst-editor, ili tekst editor, pojma nemam kako bi se to pisalo). I uopste, najbolje resenje u 80% slucajeva je da se koriste reci iz govornog jezika.
E, tu postoji i jedan problem. U govornom jeziku cesto koristimo tudjice zbog nedostatka adekvatnog prevoda u vreme kada su te reci usle u govor. Tu treba napraviti jedan elegantan kompromis izmedju ispravljanja situacije i potrebe za razumljivoscu prevoda. I opet napominjem. Nista nemamo od toga da prevod bude razumljiv samo *prevodiocu*. On mora biti jasan svima koji koriste sistem. I naravno treba praviti razliku izmedju izjava “treba biti jasan” i “treba postati jasan”.
Tačno je da je nezahvalan, i stoga u KDEu koristimo „menadžer“, a u Gnomu je „upravljač“. Ali opet moram da se pozovem na funkcionalnost: može se u slučajevima koje navodiš ovako ili onako, ali ne može da se izbegne potreba za imenicom, kada se priča o „različitim menadžerima slika“ i sl. Znači, opet tačka 4, nema bega od imenice.
Pa, menadzer je ipak bolje resenje. Ali je cinjenica da *menadzer* nije adekvatna rec za srpski jezik. A sto se tice programa koji “menadzuju” fotografije, to sigurno nije “upravljanje” fotografija, jerbo ih nigde ne “upravljamo” (i ne “upravljamo” njima) vec ih organizujemo i klasifikujemo. S druge strane, “session manager” upravlja sesijama i to je okej. Dakle, ne moze se jedna rec prevesti na isti nacin u *svim* slucajevima (isto vazi i za postavke).
Polako dolazim do zaključka da prevod na čiju se terminologiju dugogodišnji korisnik računara neće smejati, ne vredi ni pišljiva boba. Tj. biće funkcionalno neupotrebljiv, prema tačkama 1 i 2 odozgo — [i]ne postoji[/i] način da terminologija bude izabrana tako da zadovolji funkcionalnost, a da izbegne podsmeh.
Kad *ja* kazem funkcionalnost, ja mislim da krajnjeg korisnika, a ne na izvorne termine. Dakle, pristup ne moze biti baziran na originalnim terminima, vec na poruci koje one imaju da prenesu. To je jedini nacin da se obezbedi funkcionalnost u smislu upotrebljivosti za krajnjeg korisnika, i da se ujedno izbegne podsmeh. Prevod interfejsa bi se u ovom smislu mogao uporediti sa prevodom prirucnika za rukovanje spravama. Pravi pristup je:
1. procitati i razumeti originalno upustvo
2. upotrebiti spravu
3. napisati novo uputstvo koje ce objasniti istu upotrebu, ali na srpskomTime se stvara distanca od originala i postize sloboda u prevodu.
Može se doduše sve što je kritično samo presloviti, ali tome u kraj stupa tačka 3 🙂 Uglavnom se takvi izrazi i ostavljaju u originalu u neobaveznoj pisanoj komunikaciji, što naravno ne dolazi u obzir; ne videh nigde npr. „fajervol“ (koji je uglavnom svuda — KDE, Gnom, Vindouz — mlako preveden kao „zaštitni zid“, praktično kucajući na vrata tačke 4, naspram mog ličnog ekstravagantnog favorita — „vatrobran“ 🙂
Hehe, vatrobran… Ali mi ipak govorimo o fajervolu kada mislimo na firewall. Eventualno “zastita od upada” ili “program za zastitu od upada” ili “sistem za zastitu od upada”. Naravno, to nisu dobri prevodi jer ne zadovoljavaju kriterijum konciznosti, ali, sta da se radi, takav nam je jezik (u kome svi pokusavaju da pricaju sto vise, a kazu sto manje, kao ja na primer). ::)
Sto se tice ovog izraza (firewall), ja mislim da je ponekad okej izmisljati nove izraze ako piju vodu. Kao sto su govornici engleskog jezika izmislili rec firewall, malo kreativnosti nije na odmet. Ali to vazi samo za nove pojave koje nemaju adekvatnog objasnjenja, a isto tako zavisi i od jezickog duha ciljnog jezika. Mislim da “vatrobran” bas i ne asocira na zastitu od napadaca preko mreze iz prostog razloga sto za razliku od fire+wall nema konkretnu pojavu za koju se moze vezati.
E sad, čisto da pokrijem sve mogućnosti: ako ti draga umire od smeha zbog gramatičkih pogreški, propadoh u zemlju 🙂
A ne. Nije zbog gramatike (zasto “propadoh u zemlju”, gramaticke je najlakse ispraviti). One je korisnik programa kao sto su digiKam i Amarok i, naravno, KDE okruzenja. Najvise je, cini mi se, umrla od smeha na “rezim preko celog ekrana”.
Evo ima i ovo: http://www.accesspdf.com/pdftk/
To je program namenjen popunjavanju formulara, ali nije GUI.
Ma, PDF nije ni namenjen za takve akrobacije. Ali neki jednostavniji PDF-ovi možda i mogu da se edituju u KWord-u. Ja sam probao sa nekom stranicom iz novine u PDF-u i nije uspelo. Slova i redovi su bili rasuti po celoj stranici, a slike su se skroz ispomerale.
U svakom slučaju, ako je potrebno smo izvući tekst, onda je bolje kopirati u OpenOffice Writer ili KWord. A za ukucavanje teksta direktno u PDF… srećno >:D
A, da. Ako znaš dobro PDF specifikacije, možeš probati PoDoFo. To je program koji pokazuje interni kod PDF fajlova, a pošto je tekst samo tekst, može se menjati iz PoDoFo-a.
Ako te pogrešno razumem, te bi da ispravljaš terminologiju, onda kao što rekoh, to prvo treba prodiskutovati za svaki slučaj ponaosob. Ili, ako bi da menjaš konstrukcije rečenica, nezahvalan je to posao u smislu da ako sam ne održavaš neki prevod, dolazi do šarenila stila i sl.
Pa ima ispravki i korektorskih i lektorskih, da se tako izrazim…
Evo na primer:
Nedoslednost u razlicitm delovima KDE projekta (sto znaci u raznim programima i samom KDE okruzenju):
negde se pominje “podesavanje” negde “postavka”. To mi je bolo oci.
Zatim: “rezim preko celog ekrana”. Tu bi moglo “prikazi preko celog ekrana”. (to je u, mislim, programu za pregled slika digiKama).
Zatim: “Uredjivaci”. To nisam mogao da skopcam dok nisam otvorio meni. Okej, mogao sam malo da se zadrzim i pogledam ikonicu, ali to usporava rad. “Editor” je dovoljno jasno i opsteprihvaceno. “Editori teksta” jos bolje. Sto se tice personifikacija, to je, PMSM, u srpskome jeziku malo nezahvalno. Zasto moramo reci “Uredjivaci teksta”, kada mozemo reci “Uredjivanje teksta”? Ovo drugo se mnogo lakse “guta”. Nemam jos uvek pametno resenje za slucaj kada govorimo o kategoriji programa (za razliku od stavke u meniju).
Na primer “Open your photo manager”. Kako ovo prevesti? “Otvorite upravljač fotografijama”? Zvuči malo rogobatno. “Otvorite program za organizaciju fotografija”… dugačko.
Jedan od nezahvalnijih izraza je “manager”. U nekim slucajevima, kao sto je “color management”, moze se potpuno izostaviti rec manager: “korekcija boja”. Vidim da se negde javlja prevod “upravljanje” = “management” (nisam siguran da li u KDE-u). To je neprecizan prevod zato sto management nije samo upravljanje (to je samo tako u srpskom jeziku zato sto se rec vezuje za upravljanje firmama = menadzment), ali ona zapravo ima opstije znacenje… nesto u smislu kontrole i baratanja.
to handle or direct with a degree of skill: as a : to make and keep compliant b : to treat with care : HUSBAND c : to exercise executive, administrative, and supervisory direction of
“Photo manager” bi mogao dakle da se prevede kao “Baratanje fotografijama” ili, jos bolje, kao “Organizacija fotografija”.
Jos jedna cesta i vrlo zjbna rec je “viewer”. “Pregledac” zvuci malo izvestaceno i uvek mi malo zasmeta (spontano se zakacim za nju svaki put). “Pregled (necega)” je po meni bolje resenje u slucajevima kada se prevod odnosi na meni za pokretanje programa.
Naravno, posto koristim komp zajedno sa zenom, koja ne moze da svari srpski prevod, mogu samo povremeno da ga gledam. Ali vremenom cu imati dovoljno ispravki (argumenata). Mislim, ovako na prvi pogled, 90% prevoda izgleda OK. Ja samo govorim o nekim detaljnima koji bodu oci. Ali stvarno *bodu oci*, ne onako kao “ne svidja mi se”, nego bas… :p Juce sam dao zeni da malo sedi za srpskim prevodom, i cuo sam da umire od smeha neko vreme, a onda je trazila da vratim engleski. 🙁
Књижевници су већ расправљали о питању превода, између осталих Иво Андрић, цитирајући вероватно једну франсуцку пословицу, каже: “Леп превод је као жена: ако је лепа није верна, ако је верна није лепа”.
E, a Ivo je ovde malo zalutao sa svojom poslovicom. 😉 Problem prevoda interfejsa se umnogome razlikuje od problema prevoda knjiga. Pre svega, knjiga je kontekst već sama po sebi. Kon interfejsa je kontekst ono što je za prevodioca kontingentni sadržaj (odnosno, ono što nije tekst), pa i aktivnosti korisnika koji dovode to čitanja tog teksta i šta sve ne. Još jedan (tehnički) problem je što retko postoji prilika da se na kontingent aktivno utiče čak i u slučaju kada bi to porpavilo prevod. Dakle, uopšte se i neradi o odnosu estetike i vernosti prevoda, već o odnosu između jezičke ispravnosti i funkcionalnosti prevoda (i rasprava koja je vođena gore se odnosi samo na slučajeve kada se jedno ili drugo mora žrtvovati).
Što se mene tiče, savršeno — da vidiš što bih se ja osilio sa KDEom, da ne bi našeg obor-kneza, Marka Rosića, da grdi po raji 🙂 (*poetsko preterivanje)
Kako grdi? :- Onda bolje da ćutim? 😀
Mnogo mi je to komplikovano to sa instalacijom čistog sistema. Trenutno nemam dovoljno mesta na hardu za još jedan KDE. 🙁 A i rezervni hard mi crkava… klikće povremeno. A nema veze, ubaciću ispravke u ovu temu pa nek ide život. Podrudiću se da napravim neki jednostavan markup tako da će moći programski da se vadi tekst (nešto kao diff).
…eto npr. pred ovim bih se i ja poneo „inertno“, u sledećem smislu. Malo pogledah sada šta mu dođe to „[i]transparency flattening[/i]“, i pre bih ga preveo recimo kao „razlaganje providnosti“ — poenta nije konkretan izraz, već to da je različit.
Ovo je već moje lično nagađanje, ali… Činjenica je da bi “razlaganje providnosti” mnogima zvučalo bolje, mnogo bolje. Ali isto tako mislim da bi većina smesta došla do zaključka da ne može ni zamisliti kako se to providnost razlaže *bez objašnjenja* koje si imao prilike i sam da pročitaš. U kontekstu efekta tog postupka, za krajnjeg korisnika je bitno to da objekti prestaju da bivaju providni. Sam efekat, dakle. To je za mene isto kao što govorimo “vožnja” a ne “cimanje volana i menjača, i pritiskanje papučica” (koje zatim spakujemo u neki izraz tipa “upravljanje vozilom”). Oba koncepta su validna, ali sa suprotnih gledišta. Dakle, moj cilj je bio da na osnovu samog izraza čitaocu smesta bude jasno čemu se teži. “Ubijanje”, doduše, može da se shvati ovako ili onako, baš kao i “razlaganje”, ali mi se činilo da je u datom momentu ubijanje bilo najbliže poenti. U tom smislu, ni original nije bio baš preterano intuitivan, ali ja ne marim mnogo za original. Najbitnije mi je bilo da se sam postupak nazove tako da čitaocu (korisniku) bude jasan. U tom smislu, original mi je kao “ideja”: aha, postoji to i to što se u originalu identifikuje tim i tim izrazom — kako ga sad nazvati na srpskom. Pristup je daleko slobodniji (bezobrazniji?) od pristupa koji, opet pretpostavljam, koriste mnogi prevodioci (ne mislim na tebe konkretno, već na sveukupno iskustvo koje imam sa srpskom lokalizacijom).
U principu, kao što rekoh, sve može što prođe one kriterijume odozgo. Jedino iz iskustva znam da mnoge takve varijante „da vidimo kontekst“, „nešto očiglednije“, itd. prosto ne mogu da ih prođu.
Ma, naravno, slažem se da se ponekad adekvatni izrazi ne mogu lako naći. Ali uvek možemo osporiti i same filtere ili ih na trenutak zaboraviti. Ako se previše držimo pravila koje smo sebi zadali, ne možemo imati slobodu u pronalaženju dobrog rešenja. Ja sebi jednostavno dozvoljavam da lupetam do besvesti i jednom u sto pokušaja ću doći do neverovatnog okrića koja često ruše sve postavljene zahteve.
I mislim da ne vredi mnogo ni pokušavati. Ako se pogledaju druge grane tehnike, može se videti sijaset takvih „sistemskih“ izraza, da neupućen zaista ne može tu ništa da zaključuje „intuitivno“. Moj omiljni primer iz sopstvene struke jeste „gornjaka“, koja načisto rastura svoj engleski parnjak [i]upper surface[/i], u kontekstu u kome služe.
Da, ovo je još jedna tema koja je veoma zanimljiva. Na primer u grafičkoj struci se sve više ruši nemački šablon i uvodi engleski. To je, naravno, posledica uvođenja računara, ali i promene starosne strukture u struci. Mlađi ljudi nisu toliko eksponirani nemačkom jeziku koliko starije generacije. Verovatno i ovo ima velikog uticaja na savremeni jezički osećaj. Skoro da imamo dve grane srpskog jezika, u tom pogledu.
Što nas dovodi do verovatno najbitnijeg određenja priče:
[quote=”foxbunny”]Bitno je uzeti u obzir činjenicu da se profil ljudi koji *prevode* KDE razlikuje od profila *krajnjeg korisnika* koji nikada neće ni pomisliti da prevodi bilo šta, a kamo li interfejs. Dakle, to što je softver pun “postavki” može biti samo problem imitacije ili nedovoljnog razumevanja krajnjih korisnika.
Ovo je stanovište „profesionalizma“. Po mojoj radnoj definiciji, profesionalac je onaj koji je sposoban da se jasno distancira (bez emocija) od onoga što proizvodi i korisnika toga; drugim rečima, da poštuje spolja nametnute norme, i kad zatreba, sledi stvari koje mu deluju kao najobičnija glupost.
Profesionalac prevodilac bi bio onaj koji kaže „pravim prevod za Acu Burekdžiju, te istražujem kako A.B. razmišlja, kako bih mogao da mu udovoljim; naravno, meni lično, ne pada na pamet da koristim taj prevod“. Bar za jednog koji se profesionalno bavi prevođenjem na računaru, znam da je izrekao nešto u ovom stilu. Ne pokušavam da budem ironičan, jer kao što rekoh, smatram da se to od profesionalca i očekuje.
Pošto ja nisam profesionalac, a vala ni Majka Tereza, onda prvi na spisku zadovoljnih korisnika prevoda moram biti ja lično i drugi slične povezanosti sa računarima. To, u najmanju ruku, znači da prevod u perspektivi ne sme biti ništa manje funkcionalan od engleskog originala, ništa manje upotrebljiv u neformalnoj komunikaciji, niti čista transliteracija sa engleskog. U suprotnom, kada se ne bih mogao nadati tome, motivacija za rad na prevodu bila bi mi ravna nuli — što spada u amaterizam, kakav i jeste.
[/quote]A, vidiš. Ja sam namerno hteo da izbegnem izraz “profesionalizam”. Retko ko je dostigao takav nivo da je potpuno emocionalno ‘ladan. Mislim da to i nije moguće. Uvek na nas utiču naša ubeđenja (ne stavovi, dakle, već ubeđenja), a ona su uvek ukorenjena u emocijama. Ići protiv svojih ubeđenja je glupo u svakom slučaju. Ako treba krenuti u drugom smeru, potrebno je sebe ubediti u valjanost tog poteza. 😀 Ali, već zalazimo duboko u OT vode. ::)
Nego da se vratimo temi… Da li je moguće obrađivati prevod na živo? Na primer izmenim neki fajl i odmah vidim u KDE-u šta se desilo? Kapiram da bih tako mogao najbolje da vidim šta sam uradio. Posle mogu taj fajl lepo da diff-ujem i okačim ovde ili ti pošaljem na e-maili ili tako nešto… čisto malo da te zabavim. 😀
evo nesto i od drzavnih organa.
…
valjda ce biti od koristi.Hvala, hvala. Nego, ccc, sve sami MS formati… A onaj jedan otvoreni, neće da otvori, gle ironije. 😀
Evo citata:
Разјасни улоге, изгради партнерство између приватног и јавног сектора и олакша учешће свих кључних актера, укључујући и невладине организације (НВО).
Ovo kanda se obraća nama? ^-^
Izvin’te, ali umroh od smeha upravo. :biggrin: Kaže “светског веба”… Zar nisu, bre, mogli da kažu “svetske mreže” ili jednostavno “veba” ili tako nešto umesto ovog sakatog prevoda. >:D
Ref1:s40:
Оснивање Форума за информационо друштво – Форум представља институционални оквир за координацију и сарадњу међу свим кључним актерима у земљи. Представници Владе, привреде и цивилног друштва треба активно да учествују и сарађују на решавању проблема који настану у процесу развоја информационог друштва. Дијалог настао при изради Националне стратегији развоја информационог друштва би био сачуван, и значајно би допринео будућем развоју и сличним иницијативама у овој области.
Još jedan bitan citat:
Отворен систем. Е-управа ће се примењивати у сагласности са принципима отвореног система заснованог на отвореним и међусобно функционалним ИКТ решењима различитих произвођача. Сервиси е-управе требало би да користе решења заснована на отвореним стандардима и отвореним форматима
Onaj prvi dokument je zapravo nacrt za informatičku revoluciju koja zahvata sve aspekte društva. U tom nacrtu, samo se jedan deo odnosi na eGov. Relevantna poglavlja se odnose na institucionalizaciju razvoja tog nacrta (gde je naše mesto u tom razvoju, pogl. 3, str. 38) i koncepcija eGov-a (pog. 6, str. 74). Sve u svemu nema mnogo da se čita. Možda eventualno nekoga interesuje pravni aspekt cele priče. Ali tekst je mator, bre. 2005. godište. I nigde se ne spominju konkretni detalji implementacije, pošto je to samo nacrt. Jedino što je korisno u današnjoj situaciji je da Ministartstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodi glavnu reč.
