Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ne treba mešati Ati kartice sa AMD procesorima, iako su sad ista firma. Evo ja godinama vozim AMD procesore, i nikakvih problema nemam ni sa linuxom. Ali da Ati grafulje jedan linuxovac uopšte uzme u obzir prilikom kupovine – teško mi je da razumem.
Ovo isto vazi i za mene. Ja sam i na serveru i na desktop mashini imao ATI chipset maticne ploce. na desktopu sam pre par meseci zamenuo plocu (sa integrisanom grafickom) jer mi je stvarno dozlogrdila. A pre nedelju dana sam i na serveru zamenuo plocu posto joj je crkao najverovatnije SouthBridge chip. Otisla je i mrezna i graficka pre par meseci, a pre nedelju dana je pocela mashina da se zapucava. Kupljena je pre dve godine, a kako je MSI jos je pod garancijom. nVidia chipseti mnogo bolje rade na linuxu, a mislim da i generalno bolje rade.
Inace, do pre godinu-dve sam se godinama kleo u ATI MB chipsete i u graficke. Ali dzaba, nVidia je ipak bolja.
Intela ne podnosim posto mu je dizajn uvek losiji, uvek manja FSB brzina, i generalno losije performanse sa jeftinijim procesorima. Da ne pominjem Intel integrisanu grafiku, nocna je mora i OCAJNE performanse.
Samo da napomenem, vec 9 godina se profesionalno bavim servisiranjem i sklapanjem racunara, da ne mislite da sam neki klinac bez iskustva,
Gledaj da ako se odlucis za AMD onda uzmes i ATI jerbo to je sad iz iste avlije.
Nikako ATI za maticnu ako hoces Linux. Takodje ne preporucujem ni Intel maticne generalno za Linux a posebno za starije distribucije (naprimer CentOS/RHEL) posto na novijim Intel chipset-ima ne vide zvuk, a i Intel drajveri za grafiku su tek nedavno postali dobri i nema ih u starijim distribucijama.
Ako uzimate integrisanu grafiku nVidia chipseti su najbolji, barem na CentOS/RHEL-u. Nema nVidia chipseta koji nije komplet radio na CentOS-u. Posebno volim MSI ploce sa nVidia chipsetom.
ili ako ni to nece, napravi softlink (“ln …”) do VIDEO_TS foldera negde na HDD ali tako da nema razmaka u imenu, pa odatle grebuj. Posle samo obrises softlink.
Nece svaki player da pusta mp3 fajlove sa svakim setom codec-a. Neki plejeri koristre Gstreamer, neki xine platformu, mislim da ima jos koja. Ja sam najvise zadovoljan sa Amarokom za audio i SMPlayer-om za video. Ako se ne varam, imam reprodukciju preko xine engine-a. Inace to je na CentOS 5.x distribuciji.
CentOS je daleko od dela jednog coveka. Od nedavno je to i ozvaniceno tako sto je oformljena CentOS fondacija. Bilo je dosta problema zbog kontrole samo jedne osobe, ali su se developeri pobunili i stvar je razresenahttp://www.centos.org/modules/news/article.php?storyid=381.
Za one koji i dalje budu imali problema sa laserskim stampacima, neka odu na http://foo2zjs.rkkda.com/ i prate uputstvo za instalaciju. Veoma mocan fork foomatica i podrzava veliki broj stampaca.
Za one koji ne veruju u buducnost OpenOffice-a u Srbiji molim vas idite na http://sr.openoffice.org i pogledajte u donji desni ugao prezentacije. Ne secam se da je Vlada Srbije delimicno ili u celosti finansirala lokalizaciju M$ Office-a na Srpski jezik.
Steta sto jos nema i uputstva za koristenje na srpskom, ali i ono na hrvatskom je sasvim OK.
