Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
A prilikom običnog boot-ovanja ne ostavlja nikakve “tragove”. Verovatno je neki drugi razlog za nestabilnost tvog sistema.
Hvala, ta informacija mi je trebala! 🙂
Pravila instalacije multi boot makina :
1) nikad LILO uvek GRUB
2) nikad MBR uvek neki drugi sektor na nekoj drugoj particiji (/)
ovo sam biras pri instalacijiGeeXBox je live CD, nema instalacije, samo se butne sistem s CD-a. Zato i pitam da li neko zna da li tom prilikom GeeXBox ostavlja neke tragove za sobom (na primer u master boot sektoru), jer sam ziveo u uverenju da je to potpuno sigurna procedura, a sad me (do tad pouzdana) masina zeza. A neki moji Win orijentisani ortaci koji ionako ne razumeju moju sklonost k Linuxu konacno imaju priliku da kazu “pa, ja sam ti govorio…” itd.
Ako te interesuje javi se obijasniću ti, ili ću već negde da ga okačim (ako nadjem mesto).
Pridruzujem se bp21000, hajde okaci ga negde (mozda bas ovde? da pitamo admina?), da bude svima dostupan.
Za arslana: kaži mi nešto više o tim mašinama, jer najslabija konfiguracija na kojoj mi se učitao je bila PI na 200MHz (ali nije lepo radio).
Najslabija je bio neki P1 na ne znam koliko, ali da to abstrahujemo, druge dve masine bile su P3 na 800 i P3 na 500, tu bi stvarno trebalo da radi. Da li je moguce da mi se dva puta na dva razna rezaca zeznulo narezivanje? 🙁
Na starom Compaq-u sa 64MB rama mi je dolazio do loading subtitles i tu blokirao. U dokumentacuju sam negde video da treba da promenis neke parametre, ali je to možda previše
komplikovano.Ma kakvi, ne dodjem uopste dotle, skuca se kod loading kernel…
Daunloudovao ja geexbox-0.98-en.iso sa maticnog sajta, narezao na CD, probavao na 2-3 masine, nece da radi nigde. To na poslu. Dodjem kuci, pomislim da mi se mozda fajl iskvario tokom daunlouda, ponovim celu stvar, opet narezem, probam na kucnoj masini, opet nista. Uglavnom krene proces, dodje donekle, recimo do “loading kernel”, i tu se zakuca. Ili ne dodje ni dotle, kako na kojoj masini. Gde gresim?
Jos jednom hvala svima na dobrim savetima!
onda stavi dos
E od svih stvari na svetu, ovo nisam ocekivao da cujem na ovom sajtu! :))))
Poz svima!
Hvala ljudi,
a da li sam u pravu sto mislim da bi mi bilo jednostavnije da mi Linux (koja god od pomenutih distribucija) ipak bude instaliran na masini nego da ga svaki put dizem sa CD-a? Jer kako ja zamisljam stvari (nisam bas detaljno izlozio sta hocu u prvoj poruci), taj P1 mi uopste ne bi sluzio ni za sta drugo osim za DivX i mp3, stajao bi mi permanentno pored TV-a i muzickog stuba, vezan za njih, i nista vise.
Ako je odgovor na ovo “da”, da li svaka od ovih distribucija moze i da se instalira na hard?
Ili mozda za ovu namenu (komp vezan za TV i stub) postoji neka jos bolja distribucija, ali trazi jacu masinu?
P. S. Sad sam hteo da pogledam GeeXBox, ali na stranici
http://www.linuxo.org/htmltonuke.php?filnavn=cd-izdanja.html#Mini_Linux_OS_
link koji bi trebalo da vodi ka GeeXBox-u glasi
file:///home/tomaja/Download/stranice/htmltonuke.php?filnavn=geekbox.html
pa se nista ne otvara. 🙂
Hvala ljudi,
a da li sam u pravu sto mislim da bi mi bilo jednostavnije da mi Linux (koja god od pomenutih distribucija) ipak bude instaliran na masini nego da ga svaki put dizem sa CD-a? Jer kako ja zamisljam stvari (nisam bas detaljno izlozio sta hocu u prvoj poruci), taj P1 mi uopste ne bi sluzio ni za sta drugo osim za DivX i mp3, stajao bi mi permanentno pored TV-a i muzickog stuba, vezan za njih, i nista vise.
Ako je odgovor na ovo “da”, da li svaka od ovih distribucija moze i da se instalira na hard?
Ili mozda za ovu namenu (komp vezan za TV i stub) postoji neka jos bolja distribucija, ali trazi jacu masinu?
Mislim da “navlacenje” ljudi nabrajanjem dobrih strana Linuxa slabo pomaze. Uvek ce biti radoznalih ljudi, avanturisticki raspolozenih, koji ce Linux hteti da probaju (otuda valjda i tih fenomenalnih 70 ljudi u Apatinu), ali da bi ovaj OS zaista moga da se _siri u narodne mase_, mislim da je neophodno da dostigne ovaj stepen:
1. Da vise nista (ali _zaista nista_) ne mora da se kuca u shell-u. (U bukvalnom i prenesenom smislu.)
Anticipiram primedbe koje ce mi iskusni linuxovci uputiti: ako hoces da budes glupi korisnik, drzi se Windowsa, a ostavi Linux onima koji hoce da uce. Ili: Linux je mnogo komplikovaniji sistem od Windowsa i nudi neizmerno vise mogucnosti, pa je rad u shell-u neminovan. Moj odgovor je sledeci:
2. Siroke narodne mase po definiciji su glupi korisnici.
Primetio sam, na raznim mestima u forumima ovde (sad mi je zao sto nisam belezio) da se sa prezirom govori, recimo, o “setup.exe” proceduri. Mislim da je to sasvim neosnovano. Svako zna da klikne na ikonicu ispod koje pise “Setup” ili “Install”. To je lako, a lako je dobro. Neko ko prelazi sa Windowsa na LInux i suoci se sa situacijom u kojoj umesto kliktanja na “Install” ikonu treba da otvori shell i kuca nekakvu kobasicu, tri puta ce se zapitati da li mu je sve to zaista neophodno u zivotu. Uporedite bilo sta sasvim banalno, recimo proceduru instaliranja novih fontova u jednom i u drugom OS-u, i ovo sto govorim postace ocigledno.
Lakoca koriscenja Office-a i multimedijalnih zezalica je sjajna stvar, ali zar nije ponizavajuce da ljudi na masinama drze Windows i Linux, pa u Linuxu pustaju muziku i surfuju, a kad treba nesto ozbiljno da rade dignu Windows? Recimo, znam da je Scribus mnogo slabiji od novih verzija Quarka i InDesigna, ili da je Gimp mnogo slabiji od Photoshopa, ali kad bi lakoca instaliranja i konfigurisanja, te kompatibilnost gotovih proizvoda sa stamparskim standardima bili reseni na lak i sveobuhvatan nacin, siguran sam da bi mnogi ljudi koji se ozbiljno bave DTP-om presli na Linux kao legalno i besplatno resenje, pa makar i nemali sve mogucnosti u radu koje trenutno nude komercijalni programi za Windows. Ovo je samo jedan primer iz oblasti koju relativno dobro poznajem, sigurno ce se svako setiti slicnih primera iz drugih oblasti.
Razume se, Linux je u poslednjih nekoliko godina presao ogroman put u pravcu lakoce koriscenja, ali jos je vrlo daleko do cilja. Dok ne dostigne ono sto navodim u propoziciji 1, mislim da prosto nema sanse da se zaista rasiri. Dakle, za sirenje Linuxa u narodne mase potrebno je, nazalost, jos sacekati, a u medjuvremenu, koliko je god to moguce, uticati na ljude koji razvijaju Linux da stvari svode na nivo setup, install i slicno. Pretpostavljam da to nije lako, ali mislim da je to jedini logican put ako sirenje Linuxa zaista jeste cilj.
