- This topic has 199 odgovora, 24 glasa, and was last updated 19 years ranije by
.
-
Članci
-
[quote=”salac”]
Svaki open sors projekat bez dvojbe balansira izmedju anarhije i demokratije. Jednostavno, kada ne postoji finansijer koji lupi rukom o sto i kaze ‘ovo ce da bude tako i tacka!’ nemoguce je precizno zacrtati pravce razvoja.Lepo ja kazem… Iza nekih otvorenih projekata mora da stoji odredjeni kapital. 🙂
[/quote]Ne treba pošto će ga zajednica već odraditi besplatno u smeru njojzi korisnom. Ko plaća zajednicu? Niko. Eto, odgovora zašto sloboda bolje rađa. Generalno, kapital nije sloboda, već potreba. A kad on umeša prste, projekat realno prestaje da bude otvoren sve dok se ne ispuni plaćena obaveza. Period vremena dok se tako razvija ne bih da komentarišem, a konačnom ishodu će se radovati verovatno samo nalogodavac. Druga stvar je ako je u širem opštem interesu, što je retkost, zbog toga što takvu rabotu novac ne plaća.
Ne treba pošto će ga zajednica već odraditi besplatno u smeru njojzi korisnom. Ko plaća zajednicu? Niko. Eto, odgovora zašto sloboda bolje rađa.
Ajde nemoj da preterujes O0
Sta mislis ko stoji finansijski iza gomile open-source projekata
Da nisu Novell i RH slucajno? :biggrin:
Sta mislis npr ko donira Gnome-bice da je ona firma koja ga vec skoro deceniju koristi kao default desktop na svojim resenjima i oko koga se vrsti razvoj gtk system aplikacija(ko je rekao RH :p)Mislim da tema ne treba da se zakljucava, ako se ne tapsemo po ramenu ne znaci da ne mozemo da razmenjujemo argumente.
Okej. Samo da ne ode predaleko. 😉
Svaki open sors projekat bez dvojbe balansira izmedju anarhije i demokratije.
Koji je model bolji? Nijedan. Oba postoje paralelno i koliko vidim oba su ‘live&kicking’
Da, ali jedna od poenti u ovoj temi je bila evolucija razvojnog procesa. Pazi, kada je Linux “poceo” nije bilo toliko ljudi koliko ih sada ima. Medjutim, razvojni proces se ne menja radikalno. Svakako, neko ce reci da to i nije lose. Ali ono sto ne evoluira, jednostavno mora da rikne kad-tad. Sistem koji valja za par desetina ljudi ne moze da bude dobar za nekoliko stotina. Ako kazes da moze, onda si ili genije ili ludak. Ne radi se o modelu uopste. Model vec postoji. Potrebno je da taj model evoluira, i da se prilagodi sve vecem broju ljudi koji pokazuju interesovanje, cak ni kada to resenje ne moze biti savrseno tehnicki (sto u ostalom nikada nije ni bilo).
U konkretnom slucaju covek koji se nadje na mestu CK-a moze da postupi na dva nacina, jedan je napustanje cele stvari, a drugi je ostanak i borba za ono u sta verujes po svaku cenu. Ja bih ipak izabrao ovo drugo.
Da, to je rekao i Linus. Ali sta to znaci? Da samo “borci” mogu da razvijaju jezgro?! Izvini, ali to je skoro kao fasizam i nema veze sa kvalitetom koda. Uostalom, ne vidim da se Ingo mnogo “borio”. Njemu su ljudi samo naklonjeni.
Promasena analogija. Tacnije bi bilo – u gradu postoji samo jedan restoran. Taj restoran sluzi hranu i za vegetarijance i za mesozdere. Ali ne lezi vraze – vegetarijanci ne vole ubijanje zivotinja i krecu da vrse pritisak da se iz jedinog restorana u gradu izbaci meso.
Opet promasena analogija. U gradu postoji jedan restoran koji sluzi hranu za sve. Kazu, aj ovako. Napravicemo nesto sto je dobro i za vegetarijance i za mesojede. Daj malo mesa, malo povrca i sve je ok. Kad ono, mesojedima to bude ok, a vegetarijancima ne bude.
Ali zajebi za sada ove analogije, posto nisi skapirao na sta se odnose.
Kada imas trziste, znaci da pokusavas odredjen proizvod da doturis do krajnjih korisnika. Nije bitno da li je za novac, posto su pravila ista. Dakle, imas razlicita trzista. I svako trziste se odredjuje prema ljudima koji ga cine, kao i parametrima na osnovu kojih se ti ljudi dele. Na primer, ako je parametar performansa sistema pod “desktop okolnostima”, onda nece tebe ni pitati, posto se deklarises kao korisnik sistema pod “serverskim okolnostima”. Linux je za desktop trziste promasaj, zato sto dekstop korisnici nemaju glas u razvojnom procesu zato sto su “neuki” i zato sto ne umeju da diskutuju o tehnickim stvarima. Proces koji nije u stanju da udovolji potrebama odredjenog segmenta trzista, nece uspeti u tom segmentu i tu je kraj price.
U prevodu – izricito sam protiv da linux kernel bude prilagodjen iskljucivo desktop sistemima ako ce to negativno da se odrazi na ono cime se ja bavim. Pisanje zasebnih patch-eva i forkovanje? Zasto da ne.
Niko nije ni govorio o optimizaciji za desktop. Ni ovde, ni na samom LKMLu.
Realno govoreci linux kernel, kako sam vec rekao, igra minornu ulogu u pohodu na desktop trziste. Od kernela treba da se ocekuju stabilnost, dobra podrska za sarenoliki hardver, dobro upravljanje sistemskim resursima i lepe performanse.
Eto zasto se ne pitas. Nisi desktop korisnik. Probaj da uporedis performanse sistema sa raznim patchsetima a istim userland softverom na *desktop* masinama (a to su obicno masine sa oko 256~512 MiB memorije, i slabijim procesorima, itd itd itd). Kernel bitno utice na performanse sistema. Ako promenis kernel, i KMenu prestane da secka dok ucitava spisak softvera, zar to nije poboljsanje u performansama?
Zidanje ‘moron-friendly’ okruzenja prijatnog za oko i i softverska podrska su apsolutno najvazniji (pogledati primer OS X-a) -> mnogo je bitnije dalje usavrsavanje gnoma/kde-a/X-a/bezbrojnih open-sors desktop aplikacija nego kada ce se pojaviti vistin SP2.
Haha. Mozda. Ja mislim da je sminka za sada na zavidnom nivou. PCLOS? Kud ces moron-friendlyje? Naravno da moze da se poboljsaju performanse KDEa, GNOMEa, Xa i svega ostalog u lancu, ali to ne znaci da kernel moze slobodno da ostane postedjen. Kao sto vidis vec su uveli CFS i pokusavaju da ga “ubudze” (sto je inace mnogima islo na kurac, ali meni ne smeta, posto nije los). Dakle, problemi postoje, samo se sve malo drugacije formulisalo nakon CK incidenta.
Ne treba pošto će ga zajednica već odraditi besplatno u smeru njojzi korisnom.
Svestan si da su zbog toga krajnji korisnici generalno iskljuceni iz price, te vrlo mali procenat “komune” slusa zahteve korisnika?
Eto, odgovora zašto sloboda bolje rađa.
Paa… bas i nisi dao odgovor. 😉
Generalno, kapital nije sloboda, već potreba. A kad on umeša prste, projekat realno prestaje da bude otvoren sve dok se ne ispuni plaćena obaveza.
A najveca realnost u svemu tome je to sto projekat jeste otvoren, i kod je dostupan svakom wannabe hakeru. 🙂 Dakle, sve je po propisanim uslovima za prosvetljenje koje nudi GNU. 🙂
Period vremena dok se tako razvija ne bih da komentarišem
Zasto imam osecaj da je ovo u nekom negativnom kontekstu, hm? 🙂 Ovo mora da je bilo iz iskustva. :-)))
Apropo toga, nadam se da onda neces komentarisati ni razvoj RHEL, SuSe, i Ubuntu distribucije.
😉konačnom ishodu će se radovati verovatno samo nalogodavac.
Vidis, ja sam se poradovao Visti, na primer, a nisam iz pomenute fele. 😉
Druga stvar je ako je u širem opštem interesu, što je retkost
A narocito kod otvorenih projekata koji nemaju ni dinara, jos prose na svom sajtu “Donate” banerom. 🙂
Ko ce da cita ovaj Rat i Mir! Ove ( filozofske ) rasprave bile bi zgodne za 3. program Radio Beograda ( one emisije uvece, kada krenu doticne rasprave )……
::)
Ljubo, vidim da si napokon stavio BeOS. Kakav je osećaj. Ja bar preko fotografija nisam bio nešto impresiran.
Previše razuđenosti u samim linux distribucijama i nepostojanje nekog cilja ili makar usmerenja kako da se isti razvijaju dovelo je do nestabilnosti samog linux tržišta.
Linux kernel možda i ne treba da bude različit za serversko tržište i za desktop tržište, ali bi trebalo razgraničiti tržišta i distribucije. Smešno mi je u serverskom tržištu imati Compiz Fussion isto kao što mi je smešna podrška za više od 2 procesora za kućne mašine. Optimizacija kernela bi trebala da prati namenu, a ne da dobijamo generalno kernel pa ti gledaj gde ćeš da ga upotrebiš. Serverske distribucije po meni bi trebale da budu namenske, da nude sve što bi trebao neki server da ima a desktop… Dakle i sami programi bi trebali isto da prate. Isto tako bi trebalo zaista malo poraditi i na horizontalnoj kompatibilnosti da ne moram da pišem program za debianolika, za redhetolika, za slackwareolika, pa za njegove podvarijante, pa podvarijante podvarijante. Brate, to te ubije na samom početku.
Moje je da napišem program koji koriste te i te libove i sve jedno je na kom sistemu rade, samo obezbedi lib. Mislim da je moje mišljenje jasno. Tek kada ovakve sitnice rešimo mislim da će linux moći reći da ima svetlu budućnost. Ovako ima samo neodređenu budućnost…crveni1:Ljubo, vidim da si napokon stavio BeOS. Kakav je osećaj. Ja bar preko fotografija nisam bio nešto impresiran.
Apropo BeOS-a, ovo se Zeta – beosova cerka prijavila kao BeOS. Ja ga koristim od 2000.g. Sistem brzi od linuxa, neki kazu da je unixoliki, neki, pak da je samo posixoliki… Vizuelno, ikonice i ostale apps. nisu tako lepe ( ima da se nadju i lepse od ovih po defaultu. Jedino Haiku ide u dobrom smeru ( razvoju ). Zeta se vise ne razvija, mislim sistemski, kao novi kernel za linux, mada se pisu nove aplikacije i za nju. Ima na sledecoj adresi:
http://www.haikuware.com/index.php?option=com_remository&Itemid=38&func=startdown&id=74
Haiku WMware img – 115 Mb RAR fajla za probati
Haiku obecava!
::)@kosmi, Broke
Kada se pojavio open-source fenomen, ljudi jednostavno nisu znali sta da rade. Sada imamo jednu cudnu situaciju da mnoge firme podrzavaju open-source cisto za svaku slucaj (IBM, HP). To je kao neko opipavanje terena da bi se utvrdilo da li tu ima potencijala (da li slobodni razvoj i koriscenje softvera iskljucuje dobit?).
Setite se samo (dobro, neki od nas ni ne znaju pa ne mogu nicega da se sete, ali ono, zamislite ako ne mozete da se setite) vremena kada FLOSS nazivan komunizmom — mada ni to nije tako daleko, a verovatno ima jos tu i tamo — i kada je svaki brak izmedju FLOSSa i kapitala bio tabu.
Dakle, sve evoluira, pa i kapital. Kapital sada mora da se prilagodi novonastaloj situaciji. Da li time sto ce da napadne novu zivotinju u ekosistemu, pa da je stavi ispod sebe u lancu ishrane, ili ce da napravi novi simbiotski sistem? To je trenutno stanje. Najbolje prilagodjeni kapitalista ce, naravno, najbolje da se nafata.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.