- This topic has 38 одговора, 11 гласова, and was last updated 15 years, 10 months раније by
.
-
Чланци
-
Glede ovog pasusa, jel’ zivis u USA trenutno?
Ne zivim u U.S.A. trajno. Iselio sam se pre 15 godina. Jer mi je ucestvovanje na ovom forumu zabranjeno zato sto koristim BSD ili zato sto imam americki pasos ili zato sto sam se 1991 borio na strani agresorske JNA?
Ne zivim u U.S.A. trajno. Iselio sam se pre 15 godina. Jer mi je ucestvovanje na ovom forumu zabranjeno zato sto koristim BSD ili zato sto imam americki pasos ili zato sto sam se 1991 borio na strani agresorske JNA?
Ma opusteno bre, cemu tenzija? 🙂
Cim sam video ovo sto si napisao za RH bio sam ubedjen da si u USA.
Elem, to make long story short, u USA su RH i njegovi derivati najraspotranjeniji linux distroi ali ne i u ostatku sveta. Evropa naginje ka debian-based distroima i suse/suse derivatima, a ostatak sveta uglavnom debian-based.
Slackware se vrlo malo koristi, mada pretpostavljam da je zbog BSD-like organizacije init skripti tebi najblizi. Ipak, uslovno slab izbor paketa i los packet management sistem slack sprecavaju da postane vise od izbora za hobiste.edit: 90% stvari u kernelu nastalo u RH? 🙂 Malo(mnogo) si ga preterao.
Ma opusteno bre, cemu tenzija? 🙂
Laki je malo nervozan >:(. Takvi smo mi Carapani prvo pucamo a onda pitamo ko je ;).
Cim sam video ovo sto si napisao za RH bio sam ubedjen da si u USA.
Elem, to make long story short, u USA su RH i njegovi derivati najraspotranjeniji linux distroi ali ne i u ostatku sveta. Evropa naginje ka debian-based distroima i suse/suse derivatima, a ostatak sveta uglavnom debian-based.
Slackware se vrlo malo koristi, mada pretpostavljam da je zbog BSD-like organizacije init skripti tebi najblizi. Ipak, uslovno slab izbor paketa i los packet management sistem slack sprecavaju da postane vise od izbora za hobiste.edit: 90% stvari u kernelu nastalo u RH? 🙂 Malo(mnogo) si ga preterao.
Iskren da ti budem ja Slackware gotivim zato sto su njegovi korisnici oni prave stare okorele Unix jombe.
Nazalost sjeba ih taj packet management. Da NetBSD nije cekao do 1997 na pkgsrc mozda sada nebi bio slabiji od FreeBSD-ija.Moram da priznam da sa Debijanovcima nisam nikada mogao da komuniciram normalno. Kada je vlasnicki Unix (citaj SGI i SUN) pukao u Americi oko 2000 bar na Fakultetima gde ja radim (kao nastavno osoblje)
svi su poceli da se saltuju na RedHat. Tako sam i ja hteo ne hteo morao oko 2002 da sa Solarisa predjem na RedHat (na isti nacin na koji vecina ljudi koristi Windows bez udubljivanja). Onda je oko 2004
RedHat presao na proprietary model i par Debijanovca sa naseg faksa (Matis) je to iskoristilo da prebaci servere na Debija a desktopove na Ubuntu. Ti Debijanovci bez uvrede su tako bili drcni i drski da sam jednostavno 20 dana batalio i svoj reserach i svoju porodicu da bi naucio dovoljno sistem administracije da predjem na FreeBSD.OpenBSD sam slucajno otkrio. Trebali su mi neki fontovi za TeX zbog posla. Pokusao sam da ih back portujem na teTeX ali je to zastarelo tako da sam morao da predjem na TeXLive. U to doba FreeBSD nije imao TeXLive (nema ga ni sad ali jedan Francuz zavrsava portu) zato sto ga je neki Japanac “portovao” 4 godine na FreeBSD.
OpenBSD je bila prva verzija BSD-ija koja je imala TeXLive portovan pa sam je probao (u to doba samo je Debijan imao TeXLive za Linux). Probao sam i zaljubio u jednostavnost. To je kao da ti ako si Slackware korisnik pokusavas da objasnis ovim klincima sto koriste Ubuntu zasto je Slackware dobar. To nemoze da se opise. Slackware i OpenBSD ili kapiras ili ne kapiras.Znam da je u Evropi SuSE jak zbog Novela (u Americi nemoze ni svecom da se nadje). Nisam znao da je Debijan
toliko jak. U Americi je Debijan #1 za hobiste. Na poslu kao sto znas mora da koristis ono za sta postoji “vendor assumed responsibility”. Znaci ako se nesto desi vendor je osiguran i nadohnadjuje ti stetu. Iz tog razloga sve banke pa ako hoces i dosta univerziteta koriste RedHat. Debijan je kao sto znas hobisticki projekat bez velike firme iza sebe i ne daje garancije za instalaciju. Sav software za Linux kao sto znas je certified na RedHat-u i mozda na SuSE. Debijan i Slackware i da hoces ne smes da instaliras na poslu osim
u slucajevima kada se iz budzetskih razloga daje odobrenje da se instalira ne vlasnicki operativni sistem.
Taka ljudi uglavnom pice Debijan ako se ide na Linux resenje.Po vecim racunskim centrima naravno caruje AIX, HP-Unix i Solaris. Ima dosta i RedHat-a da ne gresim dusu.
BSD je tesko naci i svecom. Njega svi koriste Cisco, SUN pa i IBM/HP cak i M$ kao oznove za svoje proizvode
zbog svoje licence ali da ga nadjes po univerzitetskim racunskim centrima je jako tesko. OpenBSD-ija ima kao security alatka kada ljudi nemaju love da plate Cisco. FreeBSD-ija ima jako puno medju ISP provajderima pa i Yahoo i M$ su ga koristili za servere. Google pici RedHat. NetBSD bi bio mrtav bez embedded marketa
sto je ruku na srce 90% svih cipova.Eto taki ti je zivot nas krusevackih seljaka sa druge strane bare.
Ajd uzdravlje.….model i par Debijanovca sa naseg faksa (Matis) je to iskoristilo da prebaci servere na Debija a desktopove na Ubuntu. Ti Debijanovci bez uvrede su tako bili drcni i drski da sam jednostavno 20 dana….
samo mu pomeneš tom matisu ,onaj openssl bug (debian only)
😀 😀što se tiče slackware-a odnedavno nije potrebno da se podešava točkić ^-^.
još uvek se ne zna koje sigurnosne rupe je to otvorilo 😀when all else fail ,tu je slax
ja nisam ni mikista ni đokista .. ja sam slaxista 😀 😀Koliko sam ja mogao da vidim kod nas ovde se RH jako slabo koristi, uglavnom oni koji vole RH idu na CentOS. Jednostavno niko ne zeli da placa tolike pare, cak ni oni koji bi to mogli. Indirektno postoji veza sa RH-om preko centosa, ali u principu tesko ces bilo gde kod nas naci nekoga ko placa RH-u bilo sta.
Ja te RPM distribucije, da budem iskren, ne mogu da smislim. U mom slucaju zadnji put korisceno 2005 god., kao i obicno posle velikog update-a problemi, i od tada zaista ne mogu da se smaram sa tim; mislim da 5-6 sati provedenih u resavanju zbrljanih rpm medjuzavisnosti mogu mnogo bolje da se iskoriste.
Malo nakon toga sam u potpunosti izbacio i Slackware iz upotrebe (tj one servere koji su mi bili na slacku preveo na gentoo ili debian) jer mi je bilo mucno da xy stvari svaki put nanovo instaliram direktno iz sorsa; ok je to kad imas 1-2 masine o kojima se brines, ali kad ta cifra naraste na 10-20-30 servera onda to postaje pakao. Isto tako, ponekad mi je pam nedostajao a tada ga na slacku nije bilo (mozda ga nema ni dan-danas).
Sto se tice debiana, opet nemam nikakve gole statisticke podatke, mada obzirom da su maltene sve ‘nacionalne’ linux distribucije bazirane na debianu, odatle mi takav utisak; moze biti da sam u potpunoj zabludi. Naravno suse svoje evropsko uporiste datira iz pre-novell ere, kada se znalo – RH u USA, SuSE u Evropi.
I ovde dosta provajdera LAMP bazira na FreeBSD-u, mada mislim da gotovo svi miksuju FreeBSD i neki linux distro. Na fakultetima je stvar sarena, koristi se sve i svasta, napr RCUB gura CentOS, na ETF-u su obozavali gentoo (bilo je i RH i debiana) itd. Punokrvni unixi su raritet zbog cene, ali ih ima u Telekomu (Solaris) i po bankama. Ranije je RCUB imao neke IRIX masine a ETF par SGI radnih stanica, ali ne verujem da to postoji dan-danas.
Sto se tice onoga gde bi BSD mogao takodje da bude jak a to je routing/firewalling, kod nas je slabo zastupljen osim kroz embedded varijante. Ili ces za firewall naci neko kinesko sr*nje ili platformu od 2-3k evra 🙂
Inace meni je prvi BSD takodje bio openBSD, cini mi se da je verzija bila 3.1 a godina 2001-2002. Danas ga uglavnom koristim na matorom hardveru kada treba da se nabudzi neki firewall, mada i od toga polako odustajem. Razlog – obicno mi postave zahtev po sistemu ‘treba mi hitno al’ za juce’, pa linijom manjeg otpora i bez previse maltretiranja instaliram linux-based mikrotik na PC-ju ili routerboardu.
…jer mi je bilo mucno da xy stvari svaki put nanovo instaliram direktno iz sorsa; …
make install DESTDIR=/tmp/nekidir
makepkg
installpkg ? ::)[quote]
…jer mi je bilo mucno da xy stvari svaki put nanovo instaliram direktno iz sorsa; …make install DESTDIR=/tmp/nekidir
makepkg
installpkg ? ::)[/quote]
I onda rucno sejanje paketa, vodjenje racuna gde idu config fajlovi, eventualno rekompajliranje onoga sto se naslanja na taj novi paket, umesto da sve to resim sa 2-3 naredbe u terminalu? Da ne pricam kako slack paketski menadzer nije imao resene medjuzavisnosti.. ponavljam – na vise od nekoliko masina zlo i naopako, narocito kad je kritican update.
Ako ima nekog ko odrzava par desetina slack servera, svaka mu cast. Ja jednostavno ne bih imao zivaca za to. U stvari, ne bih imao zivaca za vise od par komada 🙂I onda rucno sejanje paketa, vodjenje racuna gde idu config fajlovi, eventualno rekompajliranje onoga sto se naslanja na taj novi paket, umesto da sve to resim sa 2-3 naredbe u terminalu? Da ne pricam kako slack paketski menadzer nije imao resene medjuzavisnosti.. ponavljam – na vise od nekoliko masina zlo i naopako, narocito kad je kritican update.
Ako ima nekog ko odrzava par desetina slack servera, svaka mu cast. Ja jednostavno ne bih imao zivaca za to. U stvari, ne bih imao zivaca za vise od par komada 🙂U potpunosti se slazem sa time da paket management ubija Slacks. U principu mozes da koristis pkgsrc ali ja nikada na pkgsrc nisam mogao ozbiljno da se oslonim sem na NetBSD-iju i DragonFly-u. Nemogu da shavatim da nisu mogli od slackbuilds da naprave porte ili paketni sistem.
Debijanovci brate menjaju upstream kode gore dole, krpe skriptama sve skripi trese se ali nekako radi (dok ne pukne kao bas). A kad radi stvarno instaliranje paketa je jedna komanda u Shell-u. Interesantno je to sto kazes
da nemozes da smislis rpm. Ja sam bio svedok muke dok je RedHat patio od tog RedHat pakla kada su se BSD ljudi smejali. Ali koliko vidim Yum je jako solidan. On mi nekako uliva vise poverenja od apt-get.Pa i jeste cudno, najstarija linux distribucija a najlosiji paketski menadzer. Zasto se P.V. nikada ozbiljno nije pozabavio ovim problemom ostaje misterija, ali verujem da bi i on zalegao na pronalazenje boljeg resenja da je bacen u situaciju odrzavanja veceg broja slack masina. Da se razumemo, nije nemoguce i izvodljivo je, ali ne deluje lepo ako recimo za 10 slack servera treba odvojiti 3-4 sata prilikom nezgodnog updatea, a 10 servera sa nekim drugim distrom je gotovo za 15-20 minuta.
Sto se debiana tice jedini problem kod updatea javlja se ljudima koji mesaju stable/testing/unstable repoe posto moze da se desi da neki paketi budu povuceni iz stable i ‘pokopaju’ pakete koji su instalirani iz unstable i obratno. Mada racuna se da oni koji krenu sa testing/unstable ‘kao’ znaju sta rade. Debianov packet management system, bar za mene, sjajno radi – imam neke masine koje su zavrtele debian pre 7-8 godina pa se evo i dan-danas drze i bez problema prolaze kroz sve updateove.
A za rpm – ne znam. Jednostavno me ta losa iskustva odbijaju da ponovo probam rpm-based distro. Imam par poznanika koji se kunu da su svi glitch-evi iz proslosti ispeglani, da sad sve radi kao podmazano i da prakticno problema vise i nema. To je verovatno i tacno, ali sad je kasno – koristim druga resenja i zadovoljan sam.
BSD-ov port sistem je takodje dobar, mada ima par stvari koje me nerviraju. Recimo meni se ne svidja to sto svaka sors instalacija fajlove smesta u /usr/local . Ovo nekima sigurno deluje kao pedantno resenje, ali meni ne – navikao sam se da mi se config fajlovi nalaze u /etc, da su u /etc/rc.d startup skripte i sl. Takodje me nervira i to sto config deo instalacije iz sorsa nije automatizovan odnosno sto ne mogu da se zadaju switch-evi odmah u startu nego je potrebno biti blizu masine pa svaki put kad izleti ncurse ekran radi se manuelno biranje opcija. Bas smara ako se recimo instalira combo apache+mysql+php….da to moze i bolje vidi se kod gentoo-a i njegovog portage-a gde se switchevi zadaju na pocetku instalacije a zatim krece kompajliranje niza sors-paketa bez ikakve dodatne intervencije.Generalno svaki od ovih sistema ima prednosti i mane, tako da se ‘potraga’ za idealnim packet management sistemom nastavlja 🙂
BSD-ov port sistem je takodje dobar, mada ima par stvari koje me nerviraju. Recimo meni se ne svidja to sto svaka sors instalacija fajlove smesta u /usr/local . Ovo nekima sigurno deluje kao pedantno resenje, ali meni ne – navikao sam se da mi se config fajlovi nalaze u /etc, da su u /etc/rc.d startup skripte i sl. Takodje me nervira i to sto config deo instalacije iz sorsa nije automatizovan odnosno sto ne mogu da se zadaju switch-evi odmah u startu nego je potrebno biti blizu masine pa svaki put kad izleti ncurse ekran radi se manuelno biranje opcija. Bas smara ako se recimo instalira combo apache+mysql+php….da to moze i bolje vidi se kod gentoo-a i njegovog portage-a gde se switchevi zadaju na pocetku instalacije a zatim krece kompajliranje niza sors-paketa bez ikakve dodatne intervencije.
Generalno svaki od ovih sistema ima prednosti i mane, tako da se ‘potraga’ za idealnim packet management sistemom nastavlja 🙂
Samo FreeBSD. OpenBSD ce staviti konfiguracione fajlove u /etc/. Ova druga stvar koja te nervira se isto odnosi na FreeBSD. To je isto lako izmeci koliko se secam sa
[code]
make BATCH=YES install clean
[/code]ako ti odogvara default opcija. Ako ne onda mozes da se igras sa mk.conf. Sa druge strane OpenBSD nervira mnoge ljude zato sto paketi nemogu nesto puno da se steluju. Sta vise u prakticnom smislu to je binarna distribucija, porte se ne preporucuju. Razlog je jednostavan. Ako hosec siguran sistem
moras da imas sto manje opcija posebno onih gde neuki korisnik moze da napravi pogresan izbor.Kod Gentoo-a je upravo ta custom-zacija najveca zvaka zbog kojih je Gentoo brz kao zmaj.
Ama kada si navikao na jedan sistem nervirace te sve zivo posebno sto Linux sada fura vise taj Sistem V file
structure. Mogu da zamislim kako ljudi pizde kad vide BSD rc skripte. Treba se drzati samo jedne ili u najgorem slucaju dve stvari i ne skakati sa sistema na sistem. To je jedini nacin da se stvari nauce kako treba bilo to Linux, Solaris, BSD ili ti Windows. I taj Windows nije tako bas katastrofalno los kada se iskonfigurise majstorski. Problem je sto je dobre Windows sistem administratore teze naci nego vodu u Sahari.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.