Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Nitni rad na Linuxu je interesantna tema. Ne sa aspekta vrste primenjenog rada sa nitima, već praktične upotrebljivosti i stabilnosti.
Problem je prisutan u FF na Linuksu, dok se na vindousu može zaobići sa wmode. Međutim, ako ti je baš stalo da se i na Lindži pokazuje kako treba, a ne smeta ti odvratno rešenje, pogledaj:
Nemam pojma dal’ je “official”, al’ na njima mogu komotno da dodam kopete bez nerviranja…
Malo sam iznerviran ovim što me sačekalo, pa imaj to u vidu. Digao sam ruke od potpuno funkcionalnog sistema radi 3D zezalica u Fedori. Ironično je to što mi sada posle onih 140 zakrpa beryl odmah po pokretanju obara X server – te ga i ne koristim.
Uf… ma tako mi i treba….
Koristim Gnom i zato mi i smeta što moram da instaliram/preuzmem gomilu programa, a potreban mi je samo jedan (kmail i kopete u ovom slučaju). Nije Fedora jedina, većina distribucija je tako funkcionisala _nekada_.
Na poslu ostavljam Fedoru, kući sam se vratio na distro bez compiza. Ma ionako brzo dosadi. 😉
1. Jeste i glupa je za desetku (zato što je morala biti primećena, jer sudeći po reakcijama korisnika rekao bih da je pravilna instalacija izuzetak).
2. Loše je to što na modemskoj vezi, mogu komotno da se slikam. Naročito kad se u tih 140+ paketa nalaze zakrpe koje _moram_ da preuzmem da bi mi sistem radio.
Sistem sam inače menjao da bih dobio compiz bez muke oko nameštanja. U tom pogledu je sve ok, mada nije radilo sa nv drajverom, posle dovlačenja jezgra (ode prva buba) i novih nvidia drajvera sa livna riznice, sve je glatko proradilo.
Oko artworka novinari dižu prašinu bez razloga, jer osim pozadine, ništa drastično nije promenjeno (isti set ikona, Clearlooks, itd.). Na kompu ipak imam bolje pozadine od ove plave gliste. 🙂
Nedostaje mi mogućnost da instaliram Kmail i Kopete (samo njih, ne cele kdepim/network pakete). Yum loše manipuliše riznicom na DVD-u, a prečesto dovlači podatke sa udaljenih riznica (-C se pokazao kao loše razrađena opcija).
Nije loše, može dosta bolje. Narednih 6 meseci sam sigurno na Fedori, privići ću se.
Kernel panic tokom prvog podizanja sistema (restart nakon završene instalacije),na drugoj mašini odmah po završetku instalacije je pokazao 140+ zakrpa na čekanju. Loše.
Kad kažem arhaična, mislim na nepromenjen pristup operativnom sistemu, uprkos vremenu. Način instalacije (serije koje se i dalje zovu prema disketama na kojima su te grupe paketa dolazile) i održavanja (da taj notorni paket menadžment i nedostatak konfiguracionih alata/sistema) jesu arhaični (zastareli, nepromenjeni decenijama). Da li je i koliko inovacija Slackware doneo u zadnjih 10 godina? Samo menjanje verzija prevedenih aplikacija?
Eh, kad me vučeš za jezik, raspisaću se na datu temu. ::)
Meni je to simpatično, drugi vole takav pristup jer im daje priliku da upoznaju sam OS. Dosta Slackware/Gentoo korisnika će reći da vole te sisteme upravo zbog količine novih stvari koje su _morali_ da nauče tokom korišćenja.
Ima ljudi koji, nažalost, nemaju šta time novo da nauče. A prošlo je vreme (bar u mojim očima) kada je Linux Desktop bio projekat koji obećava, te se moralo strpeti. Od njega očekujem da drži korak sa ostalim desktop sistemima – OSX i Windows Vistom. Da se razumemo, nijedan od navedenih nije dovoljno dobar, za sada.
Zašto? Zato što hoću da radi, a da me ne smara.
Konfigurisanje desktopa me apsolutno smara i ne interesuje. Ne samo u konzoli, jednako me smaraju i grafički alati, jer to _neću_bre_ ja da radim. Repetitivni poslovi nisu nešto što je ljudskim bićima interesantno.
Pokretanje programa, bilo kog, je smaranje. Korisnik jednostavno treba da odabere šta želi da radi, a OS neka brine kako i čime će to da odradi. A kada odradi, da bude brzo i kvalitetno. Da pojasnim: začetak te priče je automatsko puštanje ubačenih CD i DVD diskova – sve treba biti tako lako i jednostavno.
MIš kao pokazivački uređaj je zastareo nepraktičan i treba ga šutnuti pod hitno. Još jedan smarač. Budućnost je u 3D hologramskim čitačima, umesto guranja kutijice po stolu.
Prethodna stavka iziskuje i izbacivanje monitora kao 2D prikaza i uvođenje 3D hologramskog prikaza.
Da plastičnije objasnim situaciju na koju me podseća sadašnje stanje:
Među vama ima programera (za jbobana znam sigurno) – zamislite kada bi uvek pre korišćenja programa morali prvo da ga napišete. Ili bar prevedete (kompajlirate). Baš izazov? Verovali ili ne, nekad su neki od nas prekucavali listinge za Galaksiju i Lolu pre korišćenja.
Računari, uopšteno, su obične kućne alatke. A i dalje nisu dovoljno predusretljivi.
To važi samo ako je autor imao već formiran stav pre testiranja Sleka. Meni ipak deluje kao da ga je arhaičnost distribucije prosto razveselila.
Tekst me baš nasmejao, bravo civane. 🙂
Slack sam koristio u verzijama od 4.0 do 8.1 i kako vidim, i dalje je onaj stari. 😉 U početku izbor distribucija nije bio toliko širok kao danas, bili smo gladni interneta i distro se skidao danima preko /tmp particija na serverima akademske mreže. Nekako se i podrazumevalo da Linux sa strane lakoće korišćenja predstavlja ekvivalent 4dos-a (zamena za command.com – iz MS-DOS ere), a ne Mac OS-a ili Windowsa.
Ubuntu je više naduvan (hype?), nego što ima sektu. Slack je bre imao pravu sektu, čim su nahrlile distribucije poput RH-a, SuSe-a i Mandraka, kada je trebalo stati u odbranu tradicionalnih Linux (4dos) vrednosti. I ja bejah ponosni član. 😉
Za distro jednog čoveka, a ne kompanije, Slack je odličan. Jedino njegove instalacione diskete se čuvaju po fiokama i na policama pored spekija, debaljka i amige.
