Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
ajte vi men recte kako moze bit mozilla najbolja kada ja ne vidim nista lepog tamo!? otvara se mi par sekundi a na operi na windowsima mi otvarala nenormalno brzo, a na mozilli cekam ko da imam ceo dan vremena! papa
Na Windows-u imas quicklaunch za Mozilu, tako da se i ona podize odmah. Na Linuxu ucitavanje Mozile traje sekundu-dve, a koliko se secam Operi na Linuxu je trebalo vise – mada sam davno koristio istu, mozda se promenila.
Operu (Linux) sam probao i odbacio kao nestabilnu. Mozila mi nikad nije pala, ili zaledila tokom rada. Pored toga, Operina podrska za CSS2 je gora nego kod Internet Explorer-a, dok je Mozila trenutno jedini citac koji podrzava potpuno CSS1 i dobrim delom CSS2. Sitnice u Mozili (pretraga dok kucam, precice, sidebar, popup kontrola, spam zastita) meni puno znace.
Buduci da je projekat otvorenog koda, imam veliko poverenje u Mozilu, sto ne mogu reci za Operu niti bilo koji drugi citac.
Uloguj se u konzoli kao root.
X mozes konfigurisati jednom od ove 3 komande:
# drakconf
ili
# XFdrake
ili
# XFree86 -configure
(posle ove naredbe ces u tekucem direktorijumu dobiti datoteku XF86Config) koju treba prekopirati u /etc/X11/XF86Config-4).Prva (drakconf) omogucava konfigurisanje svega i svacega. Druga konfigurise X. Obe rade sistemom menija.
Treca komanda konfigurise X nezavisno od distribucije, mozes je koristiti na primer i pod Mandrake-om, SuSe-om, Slackware-om itd.
Mandrake jeste bankrotirao krajem prosle godine, ali je pod novom upravom poceo profitabilno da posluje – verzija 9.1 je dobila veoma dobre kritike i siroko je prihvacena kao izuzetna distribucija i za pocetnike i za iskusne korisnike.
Pored toga, sklopljen je ugovor sa HP-om za racunare sa preinstaliranim Mandrake Linux OS-om, a izdate su i nove serverske i destop verzije sa vlasnickim softverom. Sve to zajedno sa MandrakeClubom obezbedilo je profitabilno poslovanje MandrakeSoft-a.
Inace i pre bankrota MandrakeSoft je snabdevao Linuxom celu francusku vladu, no zbog slobodne redistribucije proizvoda bilo je veoma tesko poslovati sa dobitkom…
Juce je ATI izbacio drajvere za X 4.3 (verzija na Mandrake 9.1 sistemu). Mozete ih naci na adresi:
http://www.ati.com/support/drivers/linux/radeon-linux.html?type=linux&prodType=graphic&prod=productsLINUXdriver&submit.x=7&submit.y=7&submit=GO!README datoteka je na adresi:
http://www2.ati.com/drivers/firegl/readme0325.txtPodrzano:
Graphics Accelerators:
ATI Radeon 8500, 9100, 9200, 9500, 9600, 9700, 9800, M9, M9+, M10
ATI FireGL 8700, 8800, E1, E2, X1, X2, Z1Nemam ATI graficku kartu, pa ne mogu da potvrdim valjanost drajvera. Imajuci u vidu da su zvanicni i da je instalacija drajvera za nVidia karte trivijalna, pretpostavljam da je ATI morao dobro da odradi posao ako zeli da udje na Linux trziste.
VMware nije emulator, vec virtuelna masina koja omogucava da dva operativna sistema mogu simultano da rade.Na officijelnom sajtu mozete pronaci i cene VMware-a, koja nije bas mala.
Na to cu da dodam da morate da imate licencu i za drugi operativni sistem koji koristite, tako da ono sto su oni rekli izgleda ovako:
Minhen je platio 30+ miliona eura za linux (MS ponuda je bila povoljnija inace ) a sada je uz to platio i za VMware, i windows!?
Mislim da sve to nema smisla…Nema smisla, osim u slucaju da imaju vazece licence za Windows 3.1 (to su koristili pre Linux-a) i koriste ga u prelaznom periodu.
Tomaja je od 31.08 poslovno odsutan i vraca se za nedelju dana. Svi naruceni diskovi ce biti poslati po njegovom povratku.
Da, moguce je preko opcije -vop expand.
Primer pri startovanju iz shella:
# mplayer -vop expand=0:-60:0:0 film.avi -sub prevod.subMPlayer config (za gui i shell): smestiti u vas home dir, ~/.mplayer/config
————- pocinje u sledecoj liniji ——————–
# Pocetak
gui = yes
vop=expand=0:-60:0:0:0
# Kraj
———- ovo ne kopirati ——————————Zdrava konkurencija nikad ne skodi. 🙂
Slazem se da ce se sve velike Linux distribucije ubuduce naplacivati i sto je jos vaznije nece moci da se slobodno kopiraju. Vec danas vidimo da se GPL zaobilazi kad je distibucija u pitanju.
Mozemo se mi ljutiti koliko hocemo, ali to je neophodno kako bi distribucije mogle da udju u borbu za trziste. Potrebne su aplikacije i obaveza prozvodjaca da odrzava i obezbedi funkcionalnost proizvoda u svim uslovima. Windows je dobio aplikacije portovanjem sa Macintosha koji je u to vreme bio standard, a danas Linux mora privuci firme da portuju svoje aplikacije sa Windows-a na Linux.
Motiv za nastanak i poslovanje firme u trzisnoj privredi je profit. Nazalost, GPL se sukobljava sa tim osnovnim principom i zato se ne mogu ni ocekivati aplikacije pod tom licencom.
I naravno, da bi stvarno bio popularan, Linux mora imati i super igrice. 😉
