Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
valjda je od 1995/6 počeo internet za mase ,ipak pre je bio DOS pa ni u svetu nisu mnogo koristili 😉
Mlaci si momak pa se ne secas. Ne znam o kakvom DOS-u pricas ::) ? To se nikada nije koristilo na ozbiljnim mestima. Unix i donekle VMS su carevali od kasnih sedamdesetih. Sto se hardware-a tice 80 godine su protekle u znaku VAX-a. Pocetak devedesetih SUN, Alpha-s, HP, i SGI za one koji su imali love. Cas smo i mi u Beogradu na MF-u od 1993 imali dve MicroVAX stanice 3100 koje su picile Digital Unix koje je Aljosa kupio na otpadu u Berkley-u jer su bile 5-6 godina stara oprema. Imali smo i X window system na njima sa 22 ince monitorima. Mislim da imaju slike tih stanica po MF web-site-u. U normalnim zemljama gde sam ja poceo da se krecem 94/95 uglavnom se picio Solaris, Digital Unix, Irix, i HP Unix. PC hardware se nije racunao u ozbiljan hardware. Mozes da pogledas NetBSD developers mailing list i da vidis sta su ozbiljni ljudi mislili od IDE interface-u u to doba. To je bilo smesno.
Internet se koristio i te kako 1994/95 a sto se upotrebe medju sirokim masama tice moze da pogledas koliko je bilo porno sites u to doba. 70% internet saobracaja u to doba je bila pornografija. Pa nismo mi po fakultetima kacili tu pornografiju mada moram da priznam da smo tu i tamo parili oci 😉
Razlog sto smo mi bili ostavljeni van Internet-a su bile “nepravedne sankcije” >:( i politicki pritisak na Srbe. To nema nikakve veze sa nasmo pamecu/gluposcu ili sto smo hronicno dekintirani.
Rumunija i Bugarska pa cak i Mooooldavijaaaaa je ispred nas 😮
A sto je to iznenadjenje? 1994/5 teritorija bivse SFRJ bez Slovenije koliko se secam je bila jedina geografska oblast u Evropi koja nije bila pokrivena Internetom. Ja se secam da smo 1995 imali neki internet na Matematickom fakultetu u Beogradu ali je bio prakticno neupotrebljiv. Moj prvi susret sa Internet-om je bio u Francuskoj :'(
[quote=”dukenukem_4d”]
Gde je ovde amerika među prvih 10 ???
Zar ne bi morali da budu ???
😀a za nas i ja :'(
Velika zemlja, nisu loši ali daleko od najboljih:
USA
download: 6.68 Mbps
upload: 1.47 MbpsSve statistike naravno treba uzimati sa rezervom, ali relativan odnos je sigurno prilično tačan.
[/quote]Nema nikakve veze sa velicinom zemlje vec sa korupcijom ili kako to Ameri zovu special interests.
Sta vise tipicna Internet brzina u nekom pickovcu u Dakotas ili Wyoming gde
Zec nosi postu a Vuk je serif je oko 20Mbps zbog federal information access laws.
Internet brzine o kojima ti pricas u normalnom gradskom naselju tipa Chicago ili Los Angeles koji su
na backbone linijama Internet-a bi kostalo oko $200 mesecno i jace. Takodje bi najverovatnije bila klasifikovana kao business class Internet. Tipicana DSL prikljucak u Americi ima download speed od 1.5 Mbps and upload od 256 Kbps i kosta $40 mesecno plus $25 za telefonsku liniju sto ce reci $65. Tipicana brzina interneta za ljude koji ga dobijaju od cable companies je 7Mbps download i upload 256 Kbps. Takav Internet kosta $50 plus $44 za standardan cable prikljucak sto ce reci oko $100. Imaj na umu da kod cablovskog interneta vezu delis sa drugim ljudima u ulici (nemas dedicated line kao kod DSL-a) sto u prakticnom
smislu znaci da je brzina vise manje ista kao kod DSL-a.Kao sto vidis u Americi “free-market” odlicno funkcionise. Jos da mi je tata senator ili neka mafijoza koja drzi senatora u dzepu da mogu registrujem svoju DSL kompaniju kako bi me karta krenula.
Inace da ne gresim dusu imao sam tu srecu da sam par puta ziveo bas na backbone Internet-a tako da smo na faksu imali brzinu 100Mbps i jace.
Pozdrav,
OKOP.S. Bilo bi zanimljivo da neko napravi statistiku za IPv6. Kladim se u $100 da su Ameri po broju IPv6 korisnika u istoj grupi sa svojim tradicionalnim saveznicima Albancima i Avganistancima.
PXE netboot
Kake veze ima PXE boot sa Ubunt-om? Intel je izmislio PXE pre desed godina kada Ubuntu nije
ni postoja. Inace PXE je vrlo elegantan nacin za instaliranje OS i na pojedinim hardware platformama
jedini moguci (informacija nebitna za Linux korisnike). Ja inace jako gotivim i kickstart installation
koji su ismislili tipovi iz RedHat-a. I jedan i drugi nacin su jako popularni medju BSD svetom.Imam mali problem!
Problem si sam kreirao. Ako zelis da probas FreeBSD ili bilo koji drugi BSD trebalo bi da
uradis instalaciju na cist fizicki HDD (ne na virtualnu masinu) koji ce ceo biti posvecen BSD-iju.
Ako to nisi u stanju da obezbedis ustedi sebi frustraciju i drzi se podalje od BSD-ija.Multi boot je naravno veoma jednostavno odraditi kao i petnest vrsta drugih mnogo komplikovanijih
instalacija. Problem je da ako ti o HDD sectorima, particijama, i boot-strap-u ne znas nista trebas da
procitas jedno 200 strana da bi sebi to razjasnio. Ja jos nisam naisao na obicnog kompjuterskog
korisnika koji je spreman na tako nesto. Ako pak studiras kompjuter science javi mi se na PP i ja cuti
preporuciti literaturu.Pozdrav,
OkoZgodno je sto je sav alat sakupljen na jednom mestu i to live distribuciji.
Ja imam onaj mali Eee PC netbook, pa ne drzim sve instalirano na sistemu, vec samo stvari koje svakodnevno koristim, a omanje Live distribucije mogu da bootujem i sa memorijske kartice telefona npr…To je tacno sto kazes. Backtrack je jako solidno odradjen. Imao sam prilike da se poigram sa tom
distribucijom. Ima verovatno 5-10 tako interesantnih Linux distribucija gde su ljudi stvarno
sakupili dobre alate za pojedine oblasti.Da ne otvaram novu temu, evo jos jednog finog uputstva za podesavanje firewall-a iz konzole: [url=http://www.berkeleylug.com/?p=137]Simple firewall script tutorial for the command line[/url].
A evo kako PF pravila izgledaju za moj laptop. Jedini alat koji je koriscen je nvi editor.
[code]
ext_if=”rl0″
tcp_services = “{ssh, sftp, imap, imaps, smtp, 587,domain, ntp, www, https}”
udp_services= “{domain, ntp}”set skip on lo
set loginterface $ext_ifscrub in all random-id fragment reassemble
block return in log all
block out allantispoof quick for $ext_if
pass out quick on $ext_if proto tcp to any port $tcp_services
pass out quick on $ext_if proto udp to any port $udp_services
[/code]Ja sam se ranije igrao Aircrack-om, ali ovo izgleda mnogo zabavnije 🙂
Sta ti izgleda zabavnije? Covek je sakupio par security tools i napravio LiveCD distro od njih.
Koja je razlika izmedju Aircrack-ng na tvom Debian-u, na mom OpenBSD-iju ili njegovom Backtrack LiveCD-u?
Nikakva. Sto se tice WiFi cards dobro je poznato da Aircrack-ng radi samo na odredjenom broju cipset-ova.
Na primer na OpenBSD-iju najbolje radi na Athero chip-set-ovima.Uzgred budi receno nije tesko izbusiti ni WPA2 posebno ako vrsis napad sa jednog kompjutera a posmatras
WiFi saobracaj sa drugog.(evo opera , kolko sam zapazio nema gde ne rade buildovi ,pa čak bolja po tome i od firefoxa )
Skrecem sa teme ali moram da korigujem informaciju o Operi. Opera radi samo na i386. Ako je
slucajno koristis na amd64 to je zato sto Linux kernel za 64 bitni procesor ima emulator
za 32 bitni kod. Da bi Opera uopste bila portovana na novi operativni sistem mora postojati
garancija da ce se browser koristiti samo na i386 PC. Pretpostavljm da je razlog to sto Opera
kontrolise veliki segment mobile device web browser trzista.Inace iz gornjeg razloga Opera nije portovana na NetBSD i OpenBSD. Posebno NetBSD porta bi
bila jako opasna jer sobzirom na portabilnost NetBSD koda na embedded devices to bi kreiralo
mogucnost da dva klinca u garazi sklepaju bolji mobile device od iPhona koristeci elektroniku sa
otpada i NetBSD.Opera-ina porta na OS/2 i BeOS je vise manje mrtva. Sto se Solarisa 10 tice tek najnovija
Opera 10beta radi bez problema na sparc64. Da bi Opera 9.64 radila na sparc-u mora se iskljuciti par
opcija.Najportabilniji open source browser nije Firefox nego Konqueror.
A sada da nastavimo da oplakujemo sudbinu grada Minhena.
