Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ovo je najzad sređeno. Svaka čast Časlavu 🙂
U slučaju, da još nekome ovako nešto zatreba napisaću kako se do rešenja došlo.
Nakon što sam nadogradio Ubuntu 6.10 na Ubuntu 7.04 (još uvek razvojna verzija) dobio sam direktorijum “/usr/share/X11/xkb” na koji mi je Časlav prvobitno ukazao, u kojem se prva zakrpa primenila bez grešaka. Međutim, da bi se tasteri (Win-key i Menu-key) ponašali kao Ctrl modifikator, potrebeno je još i izabrati stavku “Right Win and Menu key both work as Ctrl key.” u Kcontrol->Regional & Accessibility->Keyboard Layout->Xkb Options“.Uh 😮
Mislio sam da je kao na ostalim forumima da se adresa ne vidi (zbog spema) nego se poruka šalje indirektno, pa nisam ni proveravao 🙂http://www.ubuntume.com/ sa sve zelenom bojom.
Ako te ne mrzi, možeš da zapakuješ direktorijum xkb i pošalješ mi ga, pa ću da uporedim sa ovim kod mene.
Hvala ti, ako tebe ne mrzi da ih uporediš onda ni mene neće mrzeti da ti pošaljem (samo mi napiši adresu e-pošte).
Takođe, ako ti taj Ubuntu nije sveža instalacija, nego nadogradnja, možeš da proveriš da X11/xkb nema još negde, kao ono u /usr što pomenuh.
Evo upravo nameravam da počnem nadogradnju na Ubuntu Fiesti Fon, ipak, za sada postoji samo taj direktorijum “/etc/X11/xkb”, tj. postoji još i jedna veza ka njemu u “/usr/lib/X11/” ali to je nebitno 🙂
Pa sad, što se interpunkcije tiče, to je stvar ličnog ukusa, koliko se zakera u vezi pravopisa 🙂
Pa da, mada sam ja više mislio na tu moju naviku da koristim desni Alt i BackSpace tastere, jer uvek moram to da sređujem, kako se on uglavnom ponaša kao AltGr.
Da, kada pokušam da postavim CapsLock kao CTRL modifikator, to onda uspeva (??)
Što se desnog tastera Alt tiče, uglaste i vitičaste zagrade postoje i na engleskom rasporedu (ili možda ne mislimo na isto) a što se tiče dvostrukih („“) i jednostrukih (`´) navodnika, pa i ostalih karaktera (€¶ŧ←↓—¢ßæ…) da budem iskren, nisam navikao da ih koristim, navikao sam da desni Alt taster koristim relativno često u kombinaciji sa BackSpace tasterom, pri radu u terminalu, ali kao što rekoh to se može promeniti iz opcija u KDE-u, a možda je i vreme da promenim naviku te počem da koristim levi Alt taster i druge znakove uz AltGr taster, ništa strašno navike i trebaju da se menjaju s vremena na vreme 🙂
1) Da, nije bilo nikakvih problema.
2) Ne, ovo ne daje rezultata, tj. desni Win taster se ne ponaša kao CTRL modifikator (levi CTRL taster), ponaša se isto kao i pre izvršavanja ove komande.
U vezi desnog ALT tastera nisam dovoljno jasno napisao. Naime, iako na njemu piše samo “ALT” to je verovatno “ALT-Gr”, i on se isto ponašao i pre primene zakrpe, tako da nije do nje, štaviše, ponaša se onako kako bi verovatno i trebao da se ponaša, ali sam ja navikao da se ponaša kao običan ALT taster, zbog čega sam i uključio opciju “Alt and Meta are on the Alt keys (default)” u “Settings->Regional & Accesibility->Keyboard Layout->Xkb”.
To sam samo pomenuo kako bi eventualna zakrpa postavila i njega da se ponaša kao običan (levi) ALT taster. Izvini zbog male konfuzije, moja greška 🙂Časlave, hvala na trudu, ali tasteri su izgleda ipak veoma tvrdoglavi u svom nastojanju da me ostave bez kose.
Primenio sam zakrpu u direktorijumu “/etc/X11/xkb” umesto u “/usr/share/X11/xkb” kako si mi napisao, jer on ne postoji (koristim Ubuntu Edži Eft) a potom i preimenovao “~/.Xmodmap” kako se ni ne bi izvršavao (a ni skripta pri startovanju KDE-a).
Međutim, i dalje bez uspeha. Dva tastera koja su trebala da budu CTRL modifikatori još uvek to nisu, već su zadržali svoje podrazumevano ponašanje, a pri promeni jezičkog rasporeda ni desni ALT taster ne radi, tj. radi samo pri izboru engleskog rasporeda a i to samo jer je izabrano “Alt and Meta are on the Alt keys (default)” u “Settings->Regional & Accesibility->Keyboard Layout->Xkb” podešavanjima.Samo jedna mala digresija, srpski vojnici nisu branili Slovneiju nego srpski zarobljenici u istoj. Naime, pošto nije bilo šanse da Srpska vojska stigne dotle, onda su Slovenci dali puške iz magacina tada već bivše Austro-Ugarske srpskim zarobljenicima i igrom slučaja se tu zatekao i jedan major (čini mi se da se prezivao Aleksić) i on je bio “komadant” pred Italijanima koji su zbog toga ustuknuli i nisu ušli u obećanu im Sloveniju (primorski deo).
Uh, ja sam zaista onako ranije procitao o tome. U nekim novinama to bese, koliko se secam.
He, treba da me je sramota, pre svega sto nisam to bolje proverio na jos nekom mestu nego to samo tako prihvatio (iz nekih novina ili casopisa). Neko je cak mozda mogao da poveruje ovome sto sam napisao, i da dalje prenese ovu laz.Hvala na informaciji Crveni, makar u vezi ovoga necu ponovo da pravim budalu od sebe 🙂
Da bi neko bio Srbin, Mađarskog ili nekog drugog porekla, prvo moramo…
Ma jasno da treba “izgraditi preduslove”, niko nije ni rekao suprotno, zato sam i naglasio u mojoj predhodnoj poruci “ekonomski razvijene zemlje”.
Krenimo od Kralja Petra i njegovog sina Aleksandra koji umesto prvo da uspostave Srpsku državu, oni “spašavaju” druge. Umesto da brinu o svom narodu, oni prave kompromise sa drugim narodima, nipodaštavajući svoj.
Svasta su Srbi trpeli. Nakon prvog svetskog rata, iznureni svim i svacim sa ruiniranom drzavom, Srpska Vojska izbija u Sloveniju da je “spasava” od Italijana, i onda je primaju u savez kao ravnopravnu drzavu, sto su oni to kasnije znali mnogo dobro (za njih) da iskoriste.
Ludosti su radili.Sve se svodi na proklete pare.
Pa rekoh vec, oko toga se svi izgleda (nadam se) slazemo. Pitanje je samo metoda dostizanja tog cilja 🙂
Ako ne milom, onda se setite 5. oktobra.
Eh, 5 Oktobar. Tu je spontanost narodne reakcije bila u istoj onoj meri kao i u Ukrajini, Gruziji… za vreme narandzastih i ostalih crvenkastih “Revolucija”. Sumnjam da ce Amerikanci da finansiraju jos neke “pete oktobre” kod nas 🙂
Ali to je druga prica, da ne pocinjemo i nju 🙂Latinica ili ćirilica je manja boljka. Koristim i jedno i drugo i ne vidim zašto to ne bi i dalje radio…
Izvini Crveni, ali poenta je bila u necemu sasvim drugom 🙂
Ja jesam srbin, ali imam drugova, poznanika i kolega koji su pripadnici nacionalnih manjina, a koji više vole ovu državu nego mnogi tzv. “srbi”.
E vidis, interesantno je da su u ekonomski razvijenim zemljama, ti pripadnici nacionalnih manijna, prvo pripadnici nacije _te_ zemlje ciji su drzavljani, pa onda tek pripadnici nacionalnih manjina. Pa tako u SAD, Nemackoj, Francuskoj… imas Amerikance srpskog porekla, Amerikance Kineskog porekla, Nemce Turskog porekla, Francuze Marokanskog porekla…
Takodje, iako mnoge nacije mozda po necijem misljenju imaju za to razloga, pripadnici iste se ne stide da su Amerikanci, Nemci ili Francuzi, ne stide se da kazu da govore i pisu Engleskim, Nemackim ili Francuskim jezikom i pismom, ne stide se da svoje institucije nazivaju sa nacionalnim predznakom kao npr. Americki Senat, Nemacka Vojska ili Francuski Predsednik. Dok se Srbiji cesce koriste “ekvivalenti”, “nasi” ili gradjani Srbije, onda jezik im je “nas”, “sa nasih prostora”, “maternji” ili cak “jugoslovenski” (oko pisma ni sami Srbi izgleda nisu nacisto pa se cesto “blokiraju” upotrebnom dva pisma), a institucije nazivamo krajnje “gradjanski”, Paralament Srbije, Vojska Srbije ili Predsednik Srbije 🙂
Krajnje i smesno uopstavanje da se eto npr. slucajno ne “uvrede” (to je za uvredu?) pripadnici nacionalnih manjina. Kako bi samo npr. pocele jednoglasno da vriste “neformalne politicke partije” (odnosno pojedine tzv. nevladine organizacije) kada bi se umesto gorenavedenih termina koristili termini: “Srbin”, “Srpski jezik i Srpsko pismo”, “Srpski Parlament”, “Srpska Vojska” i “Srpski Predsednik” 🙂
