Latinica

[Милан Аксић]

Ово је најзад сређено. Свака част Чаславу 🙂

У случају, да још некоме овако нешто затреба написаћу како се до решења дошло.
Након што сам надоградио Убунту 6.10 на Убунту 7.04 (још увек развојна верзија) добио сам директоријум “/usr/share/X11/xkb” на који ми је Часлав првобитно указао, у којем се прва закрпа применила без грешака. Међутим, да би се тастери (Win-key и Menu-key) понашали као Ctrl модификатор, потребено је још и изабрати ставку “Right Win and Menu key both work as Ctrl key.” у Kcontrol->Regional & Accessibility->Keyboard Layout->Xkb Options“.

[Милан Аксић]

Ух 😮
Мислио сам да је као на осталим форумима да се адреса не види (због спема) него се порука шаље индиректно, па нисам ни проверавао 🙂

[Милан Аксић]

http://www.ubuntume.com/ са све зеленом бојом.

[Милан Аксић]

Ako te ne mrzi, možeš da zapakuješ direktorijum xkb i pošalješ mi ga, pa ću da uporedim sa ovim kod mene.

Хвала ти, ако тебе не мрзи да их упоредиш онда ни мене неће мрзети да ти пошаљем (само ми напиши адресу е-поште).

Takođe, ako ti taj Ubuntu nije sveža instalacija, nego nadogradnja, možeš da proveriš da X11/xkb nema još negde, kao ono u /usr što pomenuh.

Ево управо намеравам да почнем надоградњу на Убунту Фиести Фон, ипак, за сада постоји само тај директоријум “/etc/X11/xkb”, тј. постоји још и једна веза ка њему у “/usr/lib/X11/” али то је небитно 🙂

Pa sad, što se interpunkcije tiče, to je stvar ličnog ukusa, koliko se zakera u vezi pravopisa 🙂

Па да, мада сам ја више мислио на ту моју навику да користим десни Alt и BackSpace тастере, јер увек морам то да сређујем, како се он углавном понаша као AltGr.

[Милан Аксић]

Да, када покушам да поставим CapsLock kao CTRL модификатор, то онда успева (??)

Што се десног тастера Alt тиче, угласте и витичасте заграде постоје и на енглеском распореду (или можда не мислимо на исто) а што се тиче двоструких („“) и једноструких (`´) наводника, па и осталих карактера (€¶ŧ←↓—¢ßæ…) да будем искрен, нисам навикао да их користим, навикао сам да десни Alt тастер користим релативно често у комбинацији са BackSpace тастером, при раду у терминалу, али као што рекох то се може променити из опција у КДЕ-у, а можда је и време да променим навику те почем да користим леви Alt тастер и друге знакове уз AltGr тастер, ништа страшно навике и требају да се мењају с времена на време 🙂

[Милан Аксић]

1) Да, није било никаквих проблема.

2) Не, ово не даје резултата, тј. десни Win тастер се не понаша као CTRL модификатор (леви CTRL тастер), понаша се исто као и пре извршавања ове команде.

У вези десног ALT тастера нисам довољно јасно написао. Наиме, иако на њему пише само “ALT” то је вероватно “ALT-Gr”, и он се исто понашао и пре примене закрпе, тако да није до ње, штавише, понаша се онако како би вероватно и требао да се понаша, али сам ја навикао да се понаша као обичан ALT тастер, због чега сам и укључио опцију “Alt and Meta are on the Alt keys (default)” у “Settings->Regional & Accesibility->Keyboard Layout->Xkb”.
То сам само поменуо како би евентуална закрпа поставила и њега да се понаша као обичан (леви) ALT тастер. Извини због мале конфузије, моја грешка 🙂

[Милан Аксић]

Чаславе, хвала на труду, али тастери су изгледа ипак веома тврдоглави у свом настојању да ме оставе без косе.

Применио сам закрпу у директоријуму “/etc/X11/xkb” уместо у “/usr/share/X11/xkb” како си ми написао, јер он не постоји (користим Убунту Еџи Ефт) а потом и преименовао “~/.Xmodmap” како се ни не би извршавао (а ни скрипта при стартовању КДЕ-а).
Међутим, и даље без успеха. Два тастера која су требала да буду CTRL модификатори још увек то нису, већ су задржали своје подразумевано понашање, а при промени језичког распореда ни десни ALT тастер не ради, тј. ради само при избору енглеског распореда а и то само јер је изабрано “Alt and Meta are on the Alt keys (default)” у “Settings->Regional & Accesibility->Keyboard Layout->Xkb” подешавањима.

[Милан Аксић]

Samo jedna mala digresija, srpski vojnici nisu branili Slovneiju nego srpski zarobljenici u istoj. Naime, pošto nije bilo šanse da Srpska vojska stigne dotle, onda su Slovenci dali puške iz magacina tada već bivše Austro-Ugarske srpskim zarobljenicima i igrom slučaja se tu zatekao i jedan major (čini mi se da se prezivao Aleksić) i on je bio “komadant” pred Italijanima koji su zbog toga ustuknuli i nisu ušli u obećanu im Sloveniju (primorski deo).

Uh, ja sam zaista onako ranije procitao o tome. U nekim novinama to bese, koliko se secam.
He, treba da me je sramota, pre svega sto nisam to bolje proverio na jos nekom mestu nego to samo tako prihvatio (iz nekih novina ili casopisa). Neko je cak mozda mogao da poveruje ovome sto sam napisao, i da dalje prenese ovu laz.

Hvala na informaciji Crveni, makar u vezi ovoga necu ponovo da pravim budalu od sebe 🙂

[Милан Аксић]

Da bi neko bio Srbin, Mađarskog ili nekog drugog porekla, prvo moramo…

Ma jasno da treba “izgraditi preduslove”, niko nije ni rekao suprotno, zato sam i naglasio u mojoj predhodnoj poruci “ekonomski razvijene zemlje”.

Krenimo od Kralja Petra i njegovog sina Aleksandra koji umesto prvo da uspostave Srpsku državu, oni “spašavaju” druge. Umesto da brinu o svom narodu, oni prave kompromise sa drugim narodima, nipodaštavajući svoj.

Svasta su Srbi trpeli. Nakon prvog svetskog rata, iznureni svim i svacim sa ruiniranom drzavom, Srpska Vojska izbija u Sloveniju da je “spasava” od Italijana, i onda je primaju u savez kao ravnopravnu drzavu, sto su oni to kasnije znali mnogo dobro (za njih) da iskoriste.
Ludosti su radili.

Sve se svodi na proklete pare.

Pa rekoh vec, oko toga se svi izgleda (nadam se) slazemo. Pitanje je samo metoda dostizanja tog cilja 🙂

Ako ne milom, onda se setite 5. oktobra.

Eh, 5 Oktobar. Tu je spontanost narodne reakcije bila u istoj onoj meri kao i u Ukrajini, Gruziji… za vreme narandzastih i ostalih crvenkastih “Revolucija”. Sumnjam da ce Amerikanci da finansiraju jos neke “pete oktobre” kod nas 🙂
Ali to je druga prica, da ne pocinjemo i nju 🙂

Latinica ili ćirilica je manja boljka. Koristim i jedno i drugo i ne vidim zašto to ne bi i dalje radio…

Izvini Crveni, ali poenta je bila u necemu sasvim drugom 🙂

[Милан Аксић]

Ja jesam srbin, ali imam drugova, poznanika i kolega koji su pripadnici nacionalnih manjina, a koji više vole ovu državu nego mnogi tzv. “srbi”.

E vidis, interesantno je da su u ekonomski razvijenim zemljama, ti pripadnici nacionalnih manijna, prvo pripadnici nacije _te_ zemlje ciji su drzavljani, pa onda tek pripadnici nacionalnih manjina. Pa tako u SAD, Nemackoj, Francuskoj… imas Amerikance srpskog porekla, Amerikance Kineskog porekla, Nemce Turskog porekla, Francuze Marokanskog porekla…
Takodje, iako mnoge nacije mozda po necijem misljenju imaju za to razloga, pripadnici iste se ne stide da su Amerikanci, Nemci ili Francuzi, ne stide se da kazu da govore i pisu Engleskim, Nemackim ili Francuskim jezikom i pismom, ne stide se da svoje institucije nazivaju sa nacionalnim predznakom kao npr. Americki Senat, Nemacka Vojska ili Francuski Predsednik. Dok se Srbiji cesce koriste “ekvivalenti”, “nasi” ili gradjani Srbije, onda jezik im je “nas”, “sa nasih prostora”, “maternji” ili cak “jugoslovenski” (oko pisma ni sami Srbi izgleda nisu nacisto pa se cesto “blokiraju” upotrebnom dva pisma), a institucije nazivamo krajnje “gradjanski”, Paralament Srbije, Vojska Srbije ili Predsednik Srbije 🙂
Krajnje i smesno uopstavanje da se eto npr. slucajno ne “uvrede” (to je za uvredu?) pripadnici nacionalnih manjina. Kako bi samo npr. pocele jednoglasno da vriste “neformalne politicke partije” (odnosno pojedine tzv. nevladine organizacije) kada bi se umesto gorenavedenih termina koristili termini: “Srbin”, “Srpski jezik i Srpsko pismo”, “Srpski Parlament”, “Srpska Vojska” i “Srpski Predsednik” 🙂

[Autor]

Članci