- This topic has 28 odgovora, 12 glasova, and was last updated 19 years, 6 months ranije by
.
-
Članci
-
lamentirati (l. lamentari), latinicom: lamentirati
oplakivati, žaliti, jadikovati, tužiti, kukati, cvileti, naricati.Ako nemas Vujakliju, imas http://www.vokabular.com 🙂
Inace… Stvarno, vi sa teorijama zavere, dosta vise sa tripovima, odrastite vec jednom.
Neke tekstove je mucenje citati koliko su napisani zbrda-zdola. Poradite na sebi, iskolujte se, obrazujte se, samo tako imate makar minimalnu sansu nesto da promenite.
Jeste, znam, paranoja je k00|, “if you are paranoid it doesn’t mean they are not after you” i sve te hax fore, ali ipak se makar obavestite pre nego sto se zapalite za nesto.GoranSTX vam je lepo objasnio kako stoje stvari i uputio vas na dalje citanje.
a oni sto kazu za te licne karte,ja neznam dal ste vi to isli u skolu za glupe
Koji oni? ???
Gde je ta skola? :-
I pise se ne znam. >:D
I taktika uvreda umesto argumenata mi je poznata… >:(A shvatati linux kao nešto više nego što on zapravo jeste je izvrtanje realnosti i krajnje nepotrebna i negativna reklama za linux i zajednicu koja se bavi njegovim razvojem i ljudima koji ga koriste.
Suština slobode nije u tome da se radi šta god se poželi bez ikakvih ograničenja, već da se to radi u granicama dozvoljenog i opšte prihvaćenog.
Nije suština u protivljenju svemu što dolazi iz Redmonda, već iskoristiti najbolje iz oba sveta, koristiti i windows i linux paralelno i izvući najbolje iz njih.
Što se filozofije GNU projekta tiče, da li si siguran da si dobro shvatio suštinu?
Poseti ponovo http://www.gnu.org i pažljivo pročitaj šta tamo piše.Ja tu ne vidim ništa što bi podržalo vaše stavove o biometriji ili bilo čemu što izlazi iz okvira korištenja softvera, njegovog razvoja i slobodne primene, promene i razmene.Tu se opet vraćamo na moju prvu rečenicu.A gde si ti zalutao u svom zaumnom zivotu?
Procitaj malo bolje tekst koji sam ja pisao pa onda procitaj ostale postove koji prethode mom.
Jesam li ja mozda pljuvao po tehnoloskim dostignucima koja nam dolaze iz Redmonda?
Pitanja koja sam ja postavio su samo trivijalni primeri onoga sto nam sledi.
Ako sam time povredio tvoja MS osecanja onda se duboko izvinjavam.
Svi mi ovde koristimo Windows i Linux uporedo jer su oba itekako prisutna.Ocigledno je da TI nisi shvatio sustinu cele ove price. 😎
“Dok sam mastala o proslosti i razmisljala o buducnosti,tako divna sadasnjost je prolazila pored mene”
Desanka Maksimovic 😉
Tema će biti ovog momenta zaključana jer kolko vidim trebao sam odmah da je zaključam,da bude samo za čitanje
Hvala svima koji su pomogli u akciji Za život bez žiga,pogotovo Tomaji koji je dozvolio da se tema postavi a i svim članovima udruženja građana Linukso i članovima foruma na razumevanju i podršci.
OVA AKCIJA NIJE I NEĆE BITI POLITIČKOG KARAKTERA
NEĆE SE PODRŽAVATI NI JEDNA POLITIČKA STRANKAOriginalni tekst
http://wnd.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=53945Prevod na srpski
ŽIVOT SA VELIKIM BRATOM
Javni revolt sprečio uvođenje biometrijskih ID čipova
Građani jedne druge zemlje postigli uspeh dok protivljenje nacionalnoj identifikacionoj karti raste u SAD
27. januar 2007.g.
© 2007 WorldNetDaily.com
Dok u SAD raste otpor nacionalnoj ID karti, građani jugoistočno-evropske države Srbije uspešno su primorali svoju vladu da odustane od plana po kojem bi čipovi sa biometrijskim podacima bili obavezni u novim ličnim kartama. Odluka je došla nakon žestoke borbe koja se odvijala u vremenu pre izbora od 21. januara, u kojoj su protivnici takođe kritikovali paralelni plan za centralizovanu bazu podataka o građanima i uzimanje otisaka prstiju.. Biometrijska tehnologija koristi podatke iz izvora kao što su otisci prstiju, crte lica i skenovi rožnjače radi autentifikacije ličnog identiteta.
U SAD, Ril aj-di akt (Real ID Act), usvojen od strane Kongresa 2005. predviđa početak izdavanja nacionalnih ličnih karti do maja 2008. zahtevajući od saveznih država da učestvuju u saveznom programu razmene podataka pri izdavanju vozačkih dozvola, faktički ih pretvarajući u nacionalne lične karte. Brojne državne skupštine su već usvojile neobavezujuće rezolucije protiv ovog zakona, uključujući i oba doma skupštine države Mejn, koji su juče skoro jednoglasno usvojili rezoluciju po kojoj će odbiti da sprovedu Ril aj-di akt.
Reagujući na negodovanje javnosti u Srbiji, administracija premijera Vojislava Koštunice, u jednoj od svojih poslednjih odluka na vlasti, preduzela je neobičan korak, objavljujući donošenje uredbe pre sednice vlade koja se održala ranije ovog meseca.
Srpski Ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić, preneo je medijima da će, «usled zabrinutosti građana za privatnost», novi Zakon o ličnim kartama biti izmenjen tako što će čip sa digitalizovanom fotografijom i otiskom prsta biti ugrađen samo na izričit zahtev imaoca karte.
Udruženja građana i nevladine organizacije koje su pokrenule protestnu kampanju nakon usvajanja zakona prošlog jula meseca pozdravili su ovaj ustupak, izjaviviši međutim da će nastaviti borbu sve dok čitav zakon ne bude bio poništen.
Advokat Dragoljub Đorđević, jedan od osnivača grupe koja je predvodila medijsku kampanju protiv biometrijskih čipova, «Za život bez žiga» (http://www.zazivot.org), kaže da njegova organizacija namerava da ospori zakon pred Ustavnim sudom Srbije.
«To bi bio naš prvi korak; međutim sud ima upražnjeno mesto i već mesecima ne može zakonski da zaseda,» kaže Đorđević, koji je takođe potpredsednik Advokatske komore Srbije. «Čim bude ponovo zasedao, međutim, mi ćemo osporiti centralnu bazu podataka koju policija namerava da uvede kao neustavno kršenje privatnosti. Takođe ćemo osporiti uzimanje otisaka prstiju od strane običnih, ispravnih građana, kao da su kriminalci.»
Veliko javno negodovanje izazvano je samim načinom na koji je zakon donesen – bez prethodne debate – i zbog skandala unutar samog Ministarstva unutrašnjih poslova usled kupovine opreme u vrednosti od preko 100 miliona dolara van redovne procedure javnih nabavki, pune tri godine pre nego što je sam zakon ušao u skupštinsku proceduru.
Crkva doprinela vođenju borbe
Posmatrači se slažu da je najveći uticaj imala Srpska pravoslavna crkva. Tokom zasedanja Svetog arhijerejskog sabora početkom oktobra, crkva je donela odluku u kojoj delegira Svetom Sinodu – svom izvršnom telu – da «interveniše kod nadležnih organa da se nedavno u Narodnoj skupštini izglasan Zakon o ličnoj karti ne sprovede u delo».
Srpska pravoslavna crkva išla je stopama sličnih protesta tokom 2000-2002. godine unutar Grčke i Ruske pravoslavne crkve, kada su njihove vlade pokušale da uvedu obavezne elektronske lične karte i poreske brojeve. Mnogi verujući izrazili su protivljenje zamisli da se na njihovim ličnim kartama ugradi predmet – «smart čip» – koji bi bio povezan sa podacima kojima oni ne bi imali slobodan pristup. Takođe je izražena zabrinutost mogućnošću da će njihovi lični podaci biti centralizovani u elektronskom obliku i dostupni neimenovanim trećim licima.
Srbi su dodatno bili iritirani kada su se tvrdnje Ministarstva unutrašnjih poslova, po kojima su «takve lične karte već u širokoj upotrebi u Evropskoj Uniji», pokazale neistinitim. Većina zemalja Zapadne Evrope ima ili opcione biometrijske lične karte ili lične karte na neobavezujućoj bazi, a malo njih ima centralizovane baze ličnih podataka.
Takođe, informatičari su razljućeni još jednom tvrdnjom Ministarstva unutrašnjih poslova – da će biometrijske lične karte olakšati uvođenje usluga elektronske vlade.
«Za usluge elektronske vlade lična karta vam uopšte nije ni potrebna,» tvrdi Oliver Subotić, informatičar i teolog, koji je napisao dve knjige na temu etike IT tehnologije i biometrije. «Pristup uslugama elektronske vlade posredstvom lične karte predstavlja nepotrebno narušavanje privatnosti. Mnoge zemlje Evropske Unije imaju razvijene usluge elektronske vlade a da nisu ni izdale elektronske lične karte.»
Na kraju, srpsko javno mnjenje, još uvek podozrivo prema NATO u vremenu nakon njegove kampanje bombardovanja tokom 1999. godine, bilo je otvoreno prema argumentima da su nove lične karte – za koje je jedan deo sistema kupljen od Motorole – potencijalno sredstvo špijuniranja nacionalne baze ličnih podataka.
«Motorola već decenijama rada za Pentagon,» kaže Slađan Mijaljević, predsednik nevladine organizacije «Istina». «Kako mi znamo da nisu instalirani «bekdor» trojanski virusi, putem kojih bi lični podaci naše nacije postali otvorena knjiga?»
Ova popularna kampanja je možda prva koja se uspešno suprotstavila centralnoj vlasti nakon zbacivanja bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića tokom uličnih demonstracija u oktobru 2000. godine.
Neki posmatrači kažu da, usled nedaća uslovljenih «tranzicijom» od socijalističke ka kapitalističkoj privredi, sa pratećom visokom stopom nezaposlenosti i ekonomskom neizvesnošću, kampanja protiv biometrijskih čipova može da bude pokazatelj nekih novih vetrova na srpskoj političkoj sceni.
Za to vreme, u Americi…
U SAD, Ril aj-di akt predviđa da, posle 11. maja 2008. «ni jedna savezna agencija neće smeti da prihvati, za bilo koju zvaničnu svrhu, vozačku dozvolu ili identifikacionu kartu koju je bilo koja savezna država izdala bilo kom pojedincu osim ako ta država nije ispunila uslove» precizirane u Ril aj-di aktu. Mada države mogu da izdaju lične karte koje nisu savezne, one ne bi bile prihvaćene od strane Administracije za saobraćajnu bezbednost (Transportation Security Administration) za potrebe putovanja, što bi onemogućilo putovanje licima koja ne nose karte koje je odobrila savezna vlada.
Podaci koja svaka karta treba da sadrži su, između ostalog, puno ime i prezime, datum rođenja, pol, broj vozačke dozvole, digitalnu fotografiju, adresu i mašinski čitljivu tehnologiju zarad lakšeg očitavanja od strane državnih ili bankarskih službenika.
Svaka država mora da prihvati da deli podatke na kartama sa svakom drugom državom. Proponenti zakona kažu da on ne predviđa «nacionalnu» ID kartu zato su države te koje izdaju sopstvene karte, a ne savezna vlada. Međutim, protivnici tvrde da karta predstavlja faktički ID na nacionalnom nivou, s obzirom na činjenicu da savezni zakon propisuje koji podaci moraju da se sadrže i da svaka država mora da deli svoju bazu podataka sa drugim državama.
Kao što je Vorldnetdejli ranije izvestio, Ministarstvo saobraćaja, delujući kroz «radnu grupu» za Partnerstvo u bezbednosti i prosperitetu, sprema se da ove godine počne sa izdavanjem biometrijskih graničnih propusnica za meksikanske, kanadske i američke «putnike od poverenja» («trusted travelers»), prema dokumentima koji su predati novinaru Vorldnetdejlija Džeromu R. Korsiju (Jerome R. Corsi), prema zahtevu koji je podneo u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama (Freedom of Information Act).
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.