- This topic has 21 odgovor, 7 glasova, and was last updated 22 years, 6 months ranije by
.
-
Članci
-
Dolazi uz Gnom 2.4 podrazumevano. Takodje ga mozes naci i na http://freshmeat.net pod imenom Epiphany-browser.
Zar nije lakse na engleskom
Englezu ili ljudima kojima je engleski maternji jezik sigurno jeste. Verovatno i tebi ako si navikao da pamtis gde se sta nalazi po engleskim nazivima. Meni je, mada govorim engleski, ruski i nemacki i koristio sam programe lokalizovane na sva 3 pomenuta jezika, prirodno da koristim srpski.
Generacijama smo silom prilika bili prinudjeni da koristimo softver na nekom stranom jeziku (najcesce engleskom), te se vecinom ucilo napamet, a ne sa razumevanjem. Novim korisnicima se sada pruza prilika da mnogo lakse i brze pocnu sa radom na racunaru jer im za koriscenje istog ne treba predznanje nekog stranog jezika.
racunao sam ako koristim vec srpski linux zasto nebihi koristio srpski cirilicni internet pretrazivac..
ima jos jedna stvarkoja mi nije jasna kod linuxa.dali windows ostane instaliran na komp iako instaliram linux?to sam nesta citao pa mi nije skroz jasno…
hvala
Da, pri svakom pokretanju racunara ces moci da biras koji operativni sistem zelis da koristis – Linux ili Windows.
Koliko samo termina nije moguce prevesti s engleskog,
sta cemo sa File mozda punjenje, particija – parcela – atar, Browser – privodnik, dovodnik, desktop- furnir na astalu ili sta vec, Srpski je u ovom, sturom, nehumanom informaticom jeziku, sklepanom sk…. i skonopca, stvarno smesan koliko je nemocan, pravo da vam kazem UVREDLJIVO JE ZA SRPSKI JEZIK SKRNAVITI GA POKUSAJIMA PREVDJENJA RACUNARSKIH TERMINA, MNOGO VISE NEGO INPLEMENTIRANJA ISTIH STRANICIZAMA KROZ NJEGA, videste li hrvatske termine, grozota ????Hm, sta da kazem nego: bas svasta.
Pa dosta termina smo vec imali prevedeno krajem osamdesetih i to sasvim korektno. Druga stvar je sto su nove generacije tokom devedesetih (pogotovo krajem devedesetih i pocetkom ovog veka) olako primale strane izraze. Krivica za to je sto u doba procvata racunara nismo bili spremni (imali smo preca posla – recimo da ratujemo), a puno informatickih strucnjaka je otislo preko grane. Uglavnom, nestrucni ljudi su pisali udzbenike i tekstove u racunarskim casopisima, a mase su prihvatile one izraze koji su svakodnevno vidjali na ekranu. Kako srpske verzije Windows-a nije jos bilo – tako smo poceli da se pravimo Englezi.
Da se vratim na sam prevod. Kod prevodjenja nije cilj da se nesto bukvalno prevodi, kada isti termin ni u engleskom jeziku nema pravo znacenje. Cak smatram da su engleski nazivi za neke stvari trapavo uradjeni – da ne kazem smesni. Tako je palica za igru – stap zadovoljstva (joystick), kuciste je slucaj (case), tastatura je ploca sa kljucevima (keyboard), uticnica je pristaniste ili luka (port) i da ne nabrajam, stvarno bi bilo urnebesno smesno da nije tuzno…
Mislim da smo, ako nista drugo, napravili bolje prevode u vecini slucajeva. Recnik koji je koriscen za prevod okruzenja Gnom je dostupan na stranici http://prevod.org, pa mozete pogledati skup reci koje su koriscene. Ima nedostataka, termina koje bih drugacije preveo, ali je po meni svakako veoma dobar recnik koji ce se, nadam se, poboljsavati kako vreme prolazi. Naravno, sve bi bilo lakse kada bismo imali zvanican recnik racunarskih izraza, ali to je izgleda u ovoj drzavi poslednja rupa na svirali.
Forum ‘Softver’ je zaključan za nove teme i odgovore.