Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
да ли би могло још једном објашњење како да се куца ћирилица
али са неким модификатором истовремено и латиница 🙁Мислиш да раде пречице и кад користиш ћириличну тастатуру?
Na primer, da sw bude svestan xkb rasporeda koji je trenutno aktivan, i da kratice prilagodi toj informaciji, bez obzira na to koji je JEZIK trenutno aktivan.
То би било невероватно добро. 21. век смо дочекали без те могућности рачунара. 😮
Косми, а да покренемо ми превод неког графичког окружења „на нашћи“? Тој би па тек било како младо девојче пред удадбу – убаво, убаво… само да ју поглеџују влъцити оди стране и да се заровују што не’е њина. Ма куде би се трели ел је правило овак ил онак, дал су „алатће“ ил „алатѝ“. Знаје се како се алатћете преводе – „чукала“ . Максимизујат би бил „збери“, баци у канту – „врљи у крошњу“, излаз – „излегање“, прозор – „пенџер“, путања – „врвина“, тастери – „дугметија“, миш – „поганац“, и тека.
А тија ћопави и алипави влъци да се обрну, па нек си иџевају откуде су доакали. Тека.
Проблем за „ктрл-скептике“ чија је основна теза да оно што пише на екрану, мора да се подудара са оним што пише на тастатури или тупави корисник неће знати да се снађе, прегрејаће му се мозак и глава на послетку експлодирати:
Када се изабере српски locale да ли је десна заграда са тастатуре – десна заграда и када се откуца, или је пре знак „=“?
Да ли је упитник са тастатуре заправо доња црта? А Доња црта упитник? Где је знак „@“ до ђавола?! И што уместо тачка-зарез мени искаче слово „Ч“?
Још ако се неко сећа времена оних прастарих YU фонтова, где су домаћа слова била разбацана по нумеричком делу тастатуре…
Па се ипак живело, радило и успешно куцало. И никоме није глава експлодирала.
rapha, ниси ти крив, није крива ни локализација већ навика. Први контакт са Вин је био на енглеском, па кад од једном промениш све на српски – нема шансе да се снађе човек у прве две недеље. Пробао сам и баталио.
А кад сам баталио и Вин, Лин сам одмах у старту ставио да ми је све на српском, и није било проблема. Кривуља учења рада у новом систему се поклопила са учењем преведеног интерфејса, и то је то. Није било муке, није било страдања.
Онај ко је са Лин ступио у контакт први пут на енглеском, боље ни да не покушава да се прешалта на српски. Исто ће проћи као rapha са Вин (није немогуће, али треба упорности). Али онај ко тек упознаје Лин, нека си одмах стави српски. Када једном научи да ради у Лин, једнако ће успешно и брзо радити као и онај коме је Лин на енглеском.
И на крају крајева, огроман потенцијал локализације се огледа у томе што информатика може да се уведе чак и деци у вртићу (наравно, прилагођена узрасту – игрице: луткице, крпице, госн кромпирко…)! За 20 година би били рачунарски најписменија Држава, само треба неко да се сети.
Понекад и претрага форума доведе до резултата где је Немања Вукићевић дао решење:
http://www.linuxo.org/forum/index.php/topic,8696.0.html
[font=Verdana]EDIT by GoranSTX: Вукчевић >> Вукићевић[/font]
Скидам капу Чаславу. Најефектнији начин да добијемо домаће тастатуре је да слово Закона нешто каже о томе. Међутим, таква стандардизација тренутно није приоритет Законодавца.
У свакодневном говору за тастатуру не кажемо “киборд”, миш није “маус”, штампач није “принтер”, це-де резач није “си-ди врајтер”, кућиште није “кејс”, звучници нису “спикерс”, матична плоча није “модерборд”, музичка картица није “саунд кард”…
Ови термини су или једноставно преведени или у духу језика локализовани (“резач”), и никоме не изгледају рогобатно, чудно, смешно. Шта више, врло је природно рећи миш, кућиште итд.
Нема потребе ни на силу преводити, као што наводиш хардвер и софтвер, пошто превода нема у нашем језику. Важило би и обрнуто (превод са српског на енглески):
Half he drinks, half to his [u]multicolored[/u] horse he gives
:biggrin:
Али је сасвим непотребно за оне речи које имају превод инсистирати да остану у оригиналу, јер баш онда имамо дупло.
Ми немамо домаће тастатуре, већ користимо нелокализоване, америчке.
Да имамо, вероватно не би писало „Ctrl“ већ „Ктрл“. Има у техномаркету да се купе ћириличне тастатуре, али ни оне нису српске већ бугарске (са пар бураских словцета).
Е сад, док не будемо имали локализоване тастатуре, вероватно нема сврхе преводити пречице.
Наравно да користим све што могу (за шта постоји превод) на српском. Не сматрам себе лаиком, програмирам, више мојих програма у виду рецензија је објављено у домаћим часописима (Свет Компјутера, Микро, Дигитал), енглески сам положио оценом 9 на факсу, али ипак – преферирам домаће.
На крају крајева, неки наш човек се мучио да преводи, најмање што можемо јесте да користимо његов превод.
