Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
da li bi moglo još jednom objašnjenje kako da se kuca ćirilica
ali sa nekim modifikatorom istovremeno i latinica 🙁Misliš da rade prečice i kad koristiš ćiriličnu tastaturu?
Na primer, da sw bude svestan xkb rasporeda koji je trenutno aktivan, i da kratice prilagodi toj informaciji, bez obzira na to koji je JEZIK trenutno aktivan.
To bi bilo neverovatno dobro. 21. vek smo dočekali bez te mogućnosti računara. 😮
Kosmi, a da pokrenemo mi prevod nekog grafičkog okruženja „na našći“? Toj bi pa tek bilo kako mlado devojče pred udadbu – ubavo, ubavo… samo da ju pogledžuju vlъciti odi strane i da se zarovuju što ne’e njina. Ma kude bi se treli el je pravilo ovak il onak, dal su „alatće“ il „alatѝ“. Znaje se kako se alatćete prevode – „čukala“ . Maksimizujat bi bil „zberi“, baci u kantu – „vrlji u krošnju“, izlaz – „izleganje“, prozor – „pendžer“, putanja – „vrvina“, tasteri – „dugmetija“, miš – „poganac“, i teka.
A tija ćopavi i alipavi vlъci da se obrnu, pa nek si idževaju otkude su doakali. Teka.
Problem za „ktrl-skeptike“ čija je osnovna teza da ono što piše na ekranu, mora da se podudara sa onim što piše na tastaturi ili tupavi korisnik neće znati da se snađe, pregrejaće mu se mozak i glava na posletku eksplodirati:
Kada se izabere srpski locale da li je desna zagrada sa tastature – desna zagrada i kada se otkuca, ili je pre znak „=“?
Da li je upitnik sa tastature zapravo donja crta? A Donja crta upitnik? Gde je znak „@“ do đavola?! I što umesto tačka-zarez meni iskače slovo „Č“?
Još ako se neko seća vremena onih prastarih YU fontova, gde su domaća slova bila razbacana po numeričkom delu tastature…
Pa se ipak živelo, radilo i uspešno kucalo. I nikome nije glava eksplodirala.
rapha, nisi ti kriv, nije kriva ni lokalizacija već navika. Prvi kontakt sa Vin je bio na engleskom, pa kad od jednom promeniš sve na srpski – nema šanse da se snađe čovek u prve dve nedelje. Probao sam i batalio.
A kad sam batalio i Vin, Lin sam odmah u startu stavio da mi je sve na srpskom, i nije bilo problema. Krivulja učenja rada u novom sistemu se poklopila sa učenjem prevedenog interfejsa, i to je to. Nije bilo muke, nije bilo stradanja.
Onaj ko je sa Lin stupio u kontakt prvi put na engleskom, bolje ni da ne pokušava da se prešalta na srpski. Isto će proći kao rapha sa Vin (nije nemoguće, ali treba upornosti). Ali onaj ko tek upoznaje Lin, neka si odmah stavi srpski. Kada jednom nauči da radi u Lin, jednako će uspešno i brzo raditi kao i onaj kome je Lin na engleskom.
I na kraju krajeva, ogroman potencijal lokalizacije se ogleda u tome što informatika može da se uvede čak i deci u vrtiću (naravno, prilagođena uzrastu – igrice: lutkice, krpice, gosn krompirko…)! Za 20 godina bi bili računarski najpismenija Država, samo treba neko da se seti.
Ponekad i pretraga foruma dovede do rezultata gde je Nemanja Vukićević dao rešenje:
http://www.linuxo.org/forum/index.php/topic,8696.0.html
[font=Verdana]EDIT by GoranSTX: Vukčević >> Vukićević[/font]
Skidam kapu Časlavu. Najefektniji način da dobijemo domaće tastature je da slovo Zakona nešto kaže o tome. Međutim, takva standardizacija trenutno nije prioritet Zakonodavca.
U svakodnevnom govoru za tastaturu ne kažemo “kibord”, miš nije “maus”, štampač nije “printer”, ce-de rezač nije “si-di vrajter”, kućište nije “kejs”, zvučnici nisu “spikers”, matična ploča nije “moderbord”, muzička kartica nije “saund kard”…
Ovi termini su ili jednostavno prevedeni ili u duhu jezika lokalizovani (“rezač”), i nikome ne izgledaju rogobatno, čudno, smešno. Šta više, vrlo je prirodno reći miš, kućište itd.
Nema potrebe ni na silu prevoditi, kao što navodiš hardver i softver, pošto prevoda nema u našem jeziku. Važilo bi i obrnuto (prevod sa srpskog na engleski):
Half he drinks, half to his [u]multicolored[/u] horse he gives
:biggrin:
Ali je sasvim nepotrebno za one reči koje imaju prevod insistirati da ostanu u originalu, jer baš onda imamo duplo.
Mi nemamo domaće tastature, već koristimo nelokalizovane, američke.
Da imamo, verovatno ne bi pisalo „Ctrl“ već „Ktrl“. Ima u tehnomarketu da se kupe ćirilične tastature, ali ni one nisu srpske već bugarske (sa par buraskih slovceta).
E sad, dok ne budemo imali lokalizovane tastature, verovatno nema svrhe prevoditi prečice.
Naravno da koristim sve što mogu (za šta postoji prevod) na srpskom. Ne smatram sebe laikom, programiram, više mojih programa u vidu recenzija je objavljeno u domaćim časopisima (Svet Kompjutera, Mikro, Digital), engleski sam položio ocenom 9 na faksu, ali ipak – preferiram domaće.
Na kraju krajeva, neki naš čovek se mučio da prevodi, najmanje što možemo jeste da koristimo njegov prevod.
