Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
azurirana pre nego sto sam probao kopiranje. A na fedorinom sajtu na multimediji kazu da imaju konzolne alate kao sto je “readcd” a koliko vidim nema ga.
Ja mislio da ne radi samo na IE7, evo sad sam na vatrenoj lisici i fedori i opet nema nicega ispod avatara. Jel treba nesto da ukljucim?
Tako sam i ja probao, ali mi ne prikaze sliku filma vec onaj tekstualni ekran sa ciframa na dnu koje pokazuju neka trajanja, broj frejma i sl. To je onaj ekran kada iz konzole sa startovanim gnomom (init5) pokrenes film pa ti on otvori sliku filma u drugom prozoru a u prvom ispisuje te brojke.
U sustini film ide na init3 ali nemam sliku na monitoru. Mozda ima neka opcija, precica ili sl. da mi umesto tih brojeva prikaze film.
Usput ja koristim fedoru, ako to uopste nesto znaci.Kod mene na IE7 nema nicega ispod avatara. To da gosti koji koriste proizvode nasega mrskog neprijatelja nemogu da nas prozivaju.
Lukavo Tomo, lukavo >:D >:D >:D
narani kerove i nista ne diraj O0.Mislim da sam shvatio ovo za servere.
Sto se tice yumex-a i creva dobro pitanje. Kod mene je na FC5 radio super, na FC6 kao crevo a sad na F7 opet radi dobro. Slicno je i sa drugim programcicima.
Izgleda da su u FC6 nesto zeznuli po pitanju odziva programa kada ih startujes, posto se kod mene na masini FC5 bolje ponasa nego 6 i 7 u mnogim stvarima izmedjuostalog i to.Mislim da nije dobro staviti OS i browser. Sobzirom da dosta nas postuje na ovaj forum sa posla nije dobro za reklamu da posetioc vidi post “iskusnog linux gurua”.
Slazem se da veliki broj programa ne zahtevaju veliko informaticko znanje vec je bitno sta je ispod haube. Osnovna filozofija je da se fizicke pojave matematickim predstavama i transformacijama svedu na oblik pogodan za brzo izvrsavanje na racunaru. Sto u najvecem broju slucajeva znaci svodjenje neke fizike na par reda koda jedne funkcije, sto uslovno receno ne trazi specijalno informaticko znanje ali znaci gomilu posla na papiru za koji treba dobro znanje fizike a jos vise matematike. Posao programera se svodi na pisanje tih par reda koda i sklapanje funkcija u kako je receno tanjir spageta.
Kriticno je ono “Uslovno receno”. Matematicki algoritam treba da se izvrsi na nekoj masini sto znaci operativni sistem i hardver. Da bi se napravio matematicki algoritam koji se dovoljno brzo izvrsava na racunaru neophodno je znati karakteristike operativnog sistema i procesora na kome ce se algoritam izvrsavati tako da je dobar informaticar od velikog znacaja i kvalitetan algoritam se dobija tesnom saradnjom informaticara i osobe koja je zaduzena za matematicki aparat. Posao se svodi na izbor optimalnog hardvera, optimalnih metoda, izbor OS-a koji moze izvuci maksimum iz izabranog hardwera i ne usporava rad celog sistema, i izbor kompajlera koji kod prevodi u masinac koji maksimalno koristi izabrani hardver. Redosled izbora zavisi od slucaja do slucaja. Kada se pise jedan takav program postavlja se pitanje koje informacije je M$ spreman da da o svojim proizvodima, najverovatnije ce se to svesti na “mi cemo vam to odraditi po paprenoj ceni” i tu se zavrsava prica o tesnoj saradnji. Ako se pored svega i odlucite da vam M$ odradi softver onda sebe stavljate na njihovu milost i ne milost. Takvi i slicni problemi sa vlasnickim softverom su u sustini i doveli do ideje “otvorenog koda” tako da nije nimalo cudno da po pitanju specializovanog softwera linux prakticno nezamenjiv. Softver otvorenog koda nema tajni tako da vam daje mogucnost da tacno oceniti njegove performanse, dok ste kod vlasnickog softvera osudjeni na reklame. Komocija prilagodjavanja softvera svojim potrebama govori sama za sebe.
Slazem se da primena linuxa u stvarima sa visokim zahtevima nije vest, ali govori ljudima da linux nije “besplatna zamena za windows” kakvim ga vide mnogi desktop korisnici, vec ozbiljan operativni sistem visokih performansi koji se dugo i uspesno primenjuje na mestima gde windows nije cak ni opcija.
