Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
prava snaga MPLAYER-a leži u konzoli. Probaj, recimo:
[code]mplayer /home/jovir/film.avi -sub /home/jovir/film.sub -vo gl -subfont-autoscale 1 -font /mnt/win_c/windows/Fonts/verdana.ttf -subfont-encoding cp1250 -vf pp=lb [/code]
Normalno, prilagodi PATH-ove Tvom slučaju, i saznaćeš “u čemu je Mplayer “zakon””.
poz.Da kucam sve to da bih gledao film ❗ ❗ ❓ ❓ ❓ ❓
Ma ne pada mi na pamet! Ali, ‘ajd da analiziramo: ovolikim kuckanjem po konzoli uradio si sledeće: dao si mplayer-u putanju do filma, zatim do titla, zatim si spustio titl uz donju ivicu ekrana, zatim si zadao da font titila bude verdana.ttf sa Windows particije, i odredio cp 1250 kao encoding zbog prikaza naših slova. Ni na pamet mi ne pada da ovoliko kucam, jer realno za ovim nemam nikakve potrebe, a evo i zašto: sve ovo u xine/kaffeine uradiš samo jednom: odeš u properties, podesiš default encoding i upišeš font koji hoćeš (ja sam upisao tahoma, nekako mi je lepši look), klkom na open ikonu otvori se Open dialog gde izabereš avi, a lepi Kaffeine (znam da je to Xine engine, ali je sam player mnogo komforniji za rad) te pristojno pita koji želiš titil, pa ti izbaci dialog, gde imaš 3 ponuđene opcije: no subtitlle, .srt.txt fajl u istom direktorijumu, za koji on logično pretpostavlja da je titl, i other, gde upišeš ili pretražiš putanju do titila, ako je u drugom diru. Poziciju i veličinu titila odrediš vrlo jednostavno, sasvim komforno i prijemčivo rešeno. Dakle, uopšte nemam nameru da u shell-u kucam pasus teksta da bih gledao film. Po mom ličnom mišljenju, ovo nije prednost Mplayera u odnosu na Kaffeine, a ako neko iz njemu znanog razloga ipak želi da pusti film iz konzole, može i kaffeine pokrenuti iz iste. Nema dovoljno konzolnih opcija za Kaffeine? Mislim da mu i nisu potrebne…
Takođe, pozdrav 🙂 ❗Probao sam sve navedene, najviše mi se dopada Kaffeine, lično ne vidim u čemu je Mplayer “zakon”, kako vi to kažete. ‘Ajde, molim vas, jedan dobar razlog. Npr. malopre sa nešto čačkao (ne baš mnogo detaljno) i nisam pronašao opciju ponavljanja (loop) fajla nakon završetka, interfejs mi i nije nešto, zašto bi Mplayer bio najbolji? Meni nije. Kaffeine je već interfejsom vrlo prijemčiv korisniku, čak i onom ko prvi put vidi Linux, i što se mene tiče, bolji mi je od svih ostalih, ali ima jednu manu, koja mi se ne svidja – npr. ne radi mu opcija da kad stisneš strelicu udesno na tastaturi, da on nekoliko predefinisanih sekundi filma preleti. Da ima to, to bi za mene bio najbolji movie player koji sam koristio. Ovako zauzima drugo mesto, iza ViPlay-a, koji, na žalost, za sada postoji samo u Windows verziji. Toliko od mene, naravno, sve je stvar ukusa i potreba. TO što se meni dopada, ne mora se svideti nekom drugom.
Probaj iz konzole, ako ni to ne pomogne, onda sledi šiptarsko rešenje:
1. Startuješ prvo film
2. Zaustaviš film
3. Desni klik na prozor filma, pa izabereš u meniju stavku Open
4. Klikneš na Subtitle, i otvoriš ga
5. Pustiš sada film, i radiće kako treba.Ne znam zašto, ali ovo se i meni dešavalo na xine-u, a sa ovom metodom, uvek je radilo. Lično, preferiram Kaffeine, mnogo je friendly-ji interface, a koristi xine engine.
Zelena mi se i ne svidja nešto 🙄
Profesional 2 mi odgovara, s’tim što bih i ja dodao da ova crvena malo bodu oči; možda neka nijansa plave….Pratio sam sve instrukcije u vezi pechovanja i instaliranja modema
Conexant HSF na SUSE 9.3
ali kad sam dosao do hsfconfig –license
sistem mi je prijavio ovo!!!Radi li bez patcha? Ako si patchovao po uputstvu, komanda hsfconfig –licence ti ne treba, ta komanda, koliko znam, služi samo u svrhu ako imaš ograničenu verziju, pa platiš za full, pa onda to što dobiješ iskonfigurišeš datom komandom.
Ovaj dropline Gnome najnoviji (br. 1 na listi) je za Slackware 10.1 pretpostavljam? Samim tim, trebalo bi da “pasuje” i na Vector 5 SOHO, zar ne ❓ ❓
Naravno, paketi i386 paketi uvek rade i na novijim arhitekturama, dok paketi kompajlirani za novije arhitekture prirodno ne mogu raditi na starijim.
A kako znati “kojoj arhitekturi” tvoj komp pripada? Moj stari celeron 366mhz, MDK ga je na primer prikazivao kao i586, dok ga Vector “vidi” kao i686, i rade svi “686” programi koje sam instalirao. Šta je onda stara arhitektura ❓
