Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
O naviko vaša QT-om okovana, o naviko moja GTK-om sazidana!
Jal´ su Gnomci bili izjelice, jal´ su Trollci radi kavzi?
A KDE se Gosmi napojio Wina, stade iz QT-a bijesno govoriti:
GTK-om Trollu ću te, QT-om Gnome ćeš me.
GTK-om Trollu ću te, QT-om Gnome ćeš me.
GTK-om Trollu ću te, QT-om Gnome ćeš me.
Viđe Gosmi nemušta jezika, pak on pobježe glavom bez obzira,
Prav´ u sQTe Gnomete Ravijojle, tu se vazdan najbolje oseća.@jboban
Naravno da sam koristio slobodno tumačenje i to samo iz razloga što
sam se stavio u ulogu novopečenog korisnika Linuxa koji slučajno nabasa
na KDE, pa krene sa konstatacijom koju sam i ja dao. Nemam ništa protiv
korisnika koji su ogrezli u KDE, podjednako kao i Windows korisnika, to
je njihov izbor, ali sve činjenice u vezi KDE sam mislim dao dovoljno
argumentovano i sa vrlo dobrim razlogom, svakako sa ponekom preteranom
eventualijom koja je tu samo da dosoli priču. Suština korišćenja KDE ima
sasvim drugačije lice i ako ti njena K forma ne smeta slobodno uživaj.
Meni smeta, a razloge sam naveo, za moj ukus ima ih i previše.
Musa Kesedzija je vrlo važna ličnost u epovima o Kraljevicu Marku, jer
da njega nije bilo i ostalih tantijema i tiranina vrlo verovatno je da bi
bez pravog obračuna skapavao od preterane svojeglavosti i alkoholizma.
Perica je upravo jedan od potencijalnih korisnika Linuxa. Od njega se
polazi i na njemu završava. Moguće je da će mu zasmetati nepregledna
indeksacija pod K. U stvari svi smo mi Perice i da nas nije bilo, npr.
AloneLinus, kao neposlušan student, ne bi ni započeo vlastitu odiseju, a
mi nebismo mogli njegovo, K2M i KDE-ovo delo da stavimo na “zub vremena”.
Volim namenske stvari, ali ne i da mi usput ispiraju mozak. KNU/Linux.Moj problem sa KDE je u tome što kadgod me neko pita kako sa virusima i internetom u Linuxu, ja kažem: u KDE imaš Konqueror, Kppp, Kontact, Kmail, a pošto virusa tamo nema, možda ti zatreba Klam… Zamislite samo taj pogled!!! I tu me prekinu, sa predlogom da posetim Klogopeda.
Da budem malo ozbiljan, ne smeta meni to KaKo radi KoolDEutch, sKroz je oK, ali potenciranje K u bilo kojem nazivu distroa, programa i paketa je baš bespredmetano i neprimereno.
Kada koristim KDE, pa krenem da čeprkam po menadzeru paketa i naravno sve živo počinje na K, počinjem da mislim kako će u 4-ki i sam click biti klick cameleon… ima Kameleon razloga. Nikako nemam pozitivan stav prema KDE, ali je sve ovo samo jedno moje razmišljanje, pa zato nemojte da vas sutra iznenadi ksymlink na /dev/knull, itd…
KDE je, po mom mišljenju, samo jedna kOoL qt k++ gkk kwin konfigure –kenable knotify
kmake kanalizacija, a sve to je namerno urađeno samo zbog Kukastog Qka Kajzerovog rKa i
bez ikakve planetarno dobre namere.
Opera bi svakako bila KOpera, samo da je izdata pod labavijom licencom. Neki bi opet mislili da je sve to Kool. Što bi rekli Kigani: “TrollKool za bađava”. Nisu ih dzaba tamanili.Svaki put kada sam pokušao da instaliram bilo koju od poznatijih distribucija,
vrlo brzo sam se vraćao Windowsu, sve dok nisam posle otprilike godinu dana
instalirao Sarge sa Gnomom kao podrazumevanim okruženjem. Dok sam koristio
XP na njemu sam imao OpenOffice, FireFox, ThunderBird, a nisam imao ni u naznakama
Kopete, Kmail, Kvo, Kante, Kokoške…KuDE bre više. DanKe.
Ništa mi nije jasno, osim možda naviKe da se Koristi taj KDE. Komentare da
KDE ima više boljih apliKacija isto neznam KaKo da shvatim. Uopšte neću da
nabrajam… Pojma ja nemam, što taKo niKaKo.
MuKa mi je od qt, exe, rpm, a naročito od tog Kool oKruženja. TaKo mi se izbor
ovim, napominjem Samo-Mojim-Izborom, uveliko sužava. Koj K3bre Koristite KDE.
Primetili ste da se grozim i svega što ima q, K i $ u načelu. qK, qK ,qK ,qK,
Ka Kmožda Knaučim Ki Kda KuKuričem, Ko KoKoška Kispod KPetla.
KLinuKs, KShutDown, KRaj. Gotovo. Može li išta biti normalno pod K? Možda
Karlsberg K3beer sa KopenSuSe i KFreeMandrivom. Kakav Kvarni Kommunity. KStart.
KWindowsarije. Kude Kto € Kaput, Kitara, Kitra, Klam da ih bude sram? Kude Kto
KDE IjeKavska Kenija? Va istinu KDE. KAmin… KSupermen? KNoči!!!I dalje ne razumem zašto bi naplaćivali Ubuntu, kad već postoji paidsupport, a ako
neko hoće da donira novce developerima ili šefu, neka se okuša sa ovim vidom
podrške. Ko zna možda vredi tih para? A tu su i kape, majice, značke (kao GNU),
nadolazeća popularnost u većini, a i ovom i onim “crnim-od-noći” zemljama. A kada
oni pokušaju da promene svoj društveni ugovor, tj. zapostave do dan danas važeći
Ubuntu slogan, moraće ipak da ostave GNU-u GNU-ovo, pa da se tek onda pridruže
svojoj exe ünd rpm sabraći.
Stvarno ne znam zašto je BrokeBody pokrenuo ovaj, i ne samo ovaj, thread, kada
svi znamo kako odveć samo firme i ponekad firmice, plaćaju za tek nešto više od
uobičajenih rešenja, tražeći specijalizovanu, sigurnu i stabilnu granu već
donekle nestabilnih ali postojećih rešanja dodatno ukomponovanu od one strane
kojoj ovakva usluga i treba da se plati. Dileme što se mene tiče nema. Odlučiće
Mark, kao što je nekad i Bili odlučio, samo što postoji mogućnost da se brže
zagrobare, nego što su se i pojavili na tržištu. Oduvek su sreća i uticaj imali
dva lica, a nagađanje bih ostavio intuitivnima.
Kada neki softver pa tako i OS postane vlasnički, a od dostupnosti celovitog
izvornog koda nema ni traga ni glasa, pa se ta usluga koja se počinje naplaćivati
u jedniom trenutku, u nekom drugom budućem možda veoma značajnom momentu, može
postati povod bespredmetnog eksploatisanja i uslovljavanja čak i najobičnijih
korisnika, kojima isprva ovakvo stanje stvari i nije bilo namenjeno, korisnici
će se zapitati, da li je moglo biti drugačije i da li je softver mogao ostati
u našim rukama, a ne u rukama nekolicine moćnika iz magareće klupe. Zapitaće se,
ali će biti kasno, jer bi konce držali neki od gorepomenutih predvodnika
društvenih (čitaj: familijarnih) grupa. Imali bi razloga i šuškavih izgovora
na svaki pokušaj prizivanja slobode. Preskupa kifla, a besplatni genomi.
Razvoj softvera u svakom slučaju košta, ali kad se mnogo njih ugradi, pa
krene na tome da gradi svoje životne planove i stavove, pričam o politikama,
ljudima, firmama, državama, navikama, običajima i moralu, teško da takav
projektni model, bez renesanse može punopravno ući u EU pre 2020.
Kada bi svaki čovek dao svoj source, tj. rekao pošteno, da li ima dobre
,loše, “prednje” ili zadnje namere, da li poštuje u samom sebi poslednji
objektni model, da li poziva sve funkcije na koje se poziva, da li je
kompatibilan sa EU,PosiX,niX,miX,Linux postulatima, ekspresno bi bio
primljen i imenovan u poštovanog gospodina druga člana sa sve kozaračkim
kolom, ražnjem i suvim šljivama. Pitam se samo da li će nam ustav izaći pod
GPL, SS, UN, EU, USA ili UCK licencom.
Ponekad se osećam kao kuglica u fliperu, čvrst stav, ali me udaraju sa svih
strana, nekad me nabiju na kolac, a nekad prikače na krst… Fluidno ovo
savremeno društvo, ne razlikuje se po ničemu od svega nenaučenog ili loše
shvaćenog paganskog i prvobitnog.
Lepo mi je Albert rekao, razlike među ljudima postoje zato što vreme svima,
protiče i ističe zavisno od stava, položaja i gravitacije nad zemljom kao
geometrijskim telom, a društveni položaj pojedinca ne može biti konveksan,
ukoliko je društvo konkavno i obrnuto. Prevedeno na svima razumljiv jezik,
suprotan stav svakom pojedincu nameće volju da veruje kako su mase poturice
odavno napravljene samo zarad lepote koju daruje život sa obrazovanim
ljudima koji u svoje ideale veruju bez obraza i bez obzira na cenu. A kada
bi Ubuntu bio još samo jedna isprana reč sa više negativnih, nego pozitivnih
značenja, slično komunizmu, onda bi i ove moje mogle biti jeftnine a prave,
pojačane reflektorima bilo kojeg nakićenog a ispraznog ružičasto-svetlucavog
balkanskog GrandShow-a.
Sada razmišljam, liftom pa nadole, ali bratac pravac dobar-kurs pogrešan.
Azimut-suviše sam skučen. Sačekaj. Suviše je toplo, imao sam stav. Stav-
pogrešan. Nemam pregled, oni su napolju. Na livadi. Poharana. Njive-nema.
Mee-meee. Mmuuuu. Zzzzz…
Ajte ljudi, sve je dobro kad se dobro svrši. Scenariji su različiti, al´
uvek bude happyend.Imao sam remarkiran primerak AMD Athlon 2200+ procesora, koji je zapravo 1500+ sa
overklokerskim mostovima, troši duplo više struje, greje se ko ala, ali… Radio je
kod mene 2 godine i kod kupca još 2+ godine, a to je, složićete se, više od proseka
korišćenja jednog računara na zapadu. Samo što mu je trebao turbo-avionski propeler
da bi radio ispod 60°C. Neki baš vole turbo.
A što se tiče matične, uvek će se one od 200$ razlikovati od onih za 400$, ne po
performanasama, već po kvalitetu upotrebljenih materijala i tu bi bila tačka.
NajboljiJugo vs NajgoriMercedes. U pitanju je klasa, a ne funkcionalnost. Iza ćoška
su svi isti, loš kvalitet benzina ili variranje napona iz el-mreže.Spazio sam Tux-Guitar još onomad i lepo izgleda, ali ponovo java-swt…Previše je to
downloada za moj dial-up, ionako se naskidah razanoraznog đubreta. Ponovo razmišljam
u smeru distroa koji dolazi sa kompletnom javom i još kad bi imao timidity, bio bih
presrećan samo kad bi mi neko mogao pomoći u potrazi za takvom distribucijom.Kako, šta će ti biblija? Baciti nevernike u /dev/null. Ima zanimljivih stvari,
npr. kako se muze krava, o čobanima, o ribokradicama, o predavanje svoga tela na
mirotočivost drugog, šta jesti, a šta u životu izbegavati. Svaka verska knjiga nema
u sebi samoj ništa loše za vreme u kojoj je nastala, samo što one nemaju svakodnevnih
patch-ova, pa su naizgled zastarele. A kad bi, recimo, izašao NazziUbuntu, e to bi
već bio problem, a kada bi to bio CuranUbuntu, ne bih se bunio. A SPC bi mogla
isto to uraditi, samo da i sama nije potpisala dogovor sa đavolom, čitaj Micro$oftom.@popac
Autor Brasera kaže da libburn za sada ne može raditi cd-copy, pa me interesuje
može li to cdrkit? Slažem se da je Brasero preglomazan, još samo kada bi GnomeBaker
ubacio njegove mogućnosti u radu sa dvd-om… To bi bilo baš lepo. A što se tiče
gravemana, autor baš ne ume da napravi funkcionalan interfejs, menjao ih je do sada
nekoliko puta, pa ne ide. Nema šlifa, šta li?Ali znate li kaj mi je muka? Što niko neće ovo da isproba, ko da je neki bauk
veći i od Jave. Pogledajte mogućnosti, zahtevnosti… Imate na sajtu screenshots,pa
instalirajte ako želite… Čini mi se prestajem da budem dobar i zato stajem. Point.Malko o Braserovim mogućnostima:
Data CD/DVD:
– supports edition of discs contents (remove/move/rename files inside directories)
– can burn data CD/DVD on the fly
– automatic filtering for unwanted files (hidden files, broken/recursive symlinks,
files not conforming to joliet standard, …)
– supports multisession
– supports joliet extension
– can write the image to the hard drive
– can check on disc file integrity
Audio CD:
– write CD-TEXT information (automatically found thanks to gstreamer)
– supports the edition of CD-TEXT information
– can burn audio CD on the fly
– can use all audio files handled by Gstreamer local installation
(ogg, flac, mp3, …)
– can search for audio files inside dropped folders
– full edition of silences between tracks
CD/DVD copy:
– can copy a CD/DVD to the hard drive
– can copy DVD and CD on the fly
– supports single-session data DVD
– supports any kind of CD
Others:
– erase CD/DVD
– can save/load projects
– can burn CD/DVD images and cue files
– song, image and video previewer
– automatic device detection
– file change notification (requires kernel > 2.6.13)
– a customisable GUI
– supports Drag and Drop / Cut’n’Paste from nautilus (and others apps)
– can use files on a network as long as the protocol (smb, http, ftp)
is handled by gnome-vfs
– can search for files thanks to beagle (search is based on keywords or
on file type)
– can display a playlist and its contents (note that playlists are automatically
searched through beagle)
– all disc IO is done asynchronously to prevent the application from blockingRequirements
This application requires GTK+ version 2.8.x. Other dependencies include:
gnome 2.14.2 (gnome-vfs, nautilus-cd-burner), gstreamer (>=0.10.6), libxml2,
beagle (>= 0.2.0) (optional),totem (optional), a fairly new kernel
(>= 2.6.13 because of inotify) (optional)…P.S. Svakog dana nova verzija 0.4.4, a vi sedite skštenih ruku!
E pa, momci… Posle jubileja od 20 besprekorno narezanih DVD-ja i par CD-a,
kreiranja DVD image-a i još 20-tak sesion-a sa mini-maxi CD-rw i DVD-rw, mogu da
tvrdim sa Braserom nema šale, a jedino mi ostaje da se zapitam zašto li su mi pucali
onoliki mediji na K3b-u, zar zbog dvd+rw-tools-a ili njega samog? A pogrešno
detektovanje brzine medija, da pripišem opet dvd+rw-tools-u. Neznam zašto sad sve
mogu da režem na 4,8 ili 16x, a kod K3b 4x ili manje? Zar opet da krivim dvd+rw-tools?
Kakva se to promena desila? dvd+rw-tools je ostao isti, diskovi su ostali isti, rezač
je ostao isti, ja sam ostao isti, ups… Brasero+GnomeBaker! Eh, moj K3b… A ako
krenem malo dalje, počeću ozbiljno da sumnjam i na nešto drugo!?!
Biće još testova, ali ajde da čujem i vaša iskustva.
