Ћирилица

[foxbunny]

Dok Urke to ne sredi :), ako je hitno ili korisno, imam ja nekakav kvazi-transliterator za Open-ofis iz komandne linije (u stvari, provlači tekst iz dokumenta kroz datu spoljašnju naredbu), kojem se zadaje izvorni jezik koji treba da se filtrira u dokumentu. Znači, neće da dira tekst čiji stil, bilo pasusni bilo znakovni, ne odgovara izvornom jeziku (jezik se zadaje pod jezičkom Font stila). Takođe se može zadati i promena jezičkog atributa svih stilova iz izvornog u dati ciljni. Može da pretvara i tekstualne i tabelarne dokumente.

Npr. preslovljavanje iz ćirilice u latinicu bi moglo ovako:

[code]
ootlang in=proba-cyr.odt out=proba-lat.odt lang=sr_YU rlang=sh_YU cmd=recode-sr-latin
[/code]

[i]in=[/i] ulazni dokument, [i]out=[/i] izlazni, [i]lang=[/i] izvorni jezik, [i]rlang=[/i] ciljni jezik, [i]cmd=[/i] filterska komanda (u ovom slučaju [i]recode-sr-latin[/i] Danila Šegana, koja se isporučuje u novijim distribucijama kao deo paketa [i]gettext[/i]).

Je l’ postoji CLI preslovljavac za plain tekst dokumente? Ili to tvoj program radi? To jest, ovako. Posto Scribus (program za prelom) koristi XML format za svoj fajl, univerzalni preslovljac za XML i plain text file.

Na primer:

[code]preslovi –to=cyr (–from=lat –tag=p –attrib=lang:sr –without-tag=i –without-attrib=lang:en –encoding=utf-8) tekst.html (tekstcyr.html)[/code]

gde –tag odredjuje tagove koji ciji ce se sadrzaj preslovljavati; –attirb zadaje atribute tagova (u gornjem primeru je to ; –without- zadaje tagove i atribute koji se neće preslovljavati. Opciono –encoding daje kodni raspored izvornog teksta, a –from daje pismo izvornog teksta. Šta misliš o ovome?

Mislim, ja nisam programer, pa ti ne mogu pomoći, ali ovo bi definitvno bilo korisno za nas sa Linux DTP scene.

[foxbunny]

Evo, ja sam imao peh sa Mandriva DVD-om koji ne radi. To je gore nego kada sistem brljavi.  :biggrin: Salim se.

Nego, probah PCLinuxOS… evo tu je jos. Super radi i nevidjeno je brz. Bas sam se odusevio. Ali….

Ipak ostajem pri tome da je ta vrsta user-friendly distribucija previse neugodna za koriscenje… bar za mene. Brate, dok ne otvorim konzolu, ne osecam se kao da koristim sistem. Zato sad prezirem Windows jos vise. 😀

Za rad sa sistemom je sve ok, ali za rad na sistemu nije graficki interfejs, ako kapirate sta mislim. Arch mi je vr’ sto se toga tice. Sve je u jedno tri-cetiri kofiguracionih fajlova koje editujem iz Vim-a. Extra, mislim da taj osecaj nema premca (naravno, isto vazi i za Slack).

Seleuce, probaj Arch. Stvarno, nije nesto lep i to, ali ima package management, i ogroman repository binarnih i source paketa + Arch Build Sistem sa kojim je izrada paketa prava boza. Rolling release sistem… Optimizacija za i686 masine… Init sistem kao kod BSD i Slack-a… Tekstualni installer i alatke za odrzavanje sistema… sta jos?

http://wiki2.archlinux.org/index.php/ABS_-_The_Arch_Build_System

(iz vikija koji je moja malenkost uredjivala neko vreme, hehe)

Ja sam na zalost mislio da je PCLinuxOS okej, pa sam zbrisao konfiguracione fajlove sa Arch-a, da bi oslobodio program. Sad sam malo u losem tripu zato sto je PCLinuxOS slicniji Windows-u nego sto bih voleo…

[foxbunny]

Interesantna tema sa http://www.gentoo-srbija.org
http://www.gentoo-srbija.org/3_534_0.html

A, ali Reiser4 je potpuno drugačija zverka, ne?

Inače, ext3 sistem može biti pogodniji kada se radi o oporavku podataka. Mnogi admini ga vole zbog toga. A na sajtu IBM-a se nalazi tutorijal za optimizaciju ext3 sistema i dodavanje pravog journal sistema. Tvrde da se performanse dodatno poboljšavaju sa journal-om, ali samo ako se napravi neki hakerski zahvat pošto journaled ext3 ume da se istripuje pri paralelnom zapisivanju na hard od strane više programa.

Ako uspem da iskopam taj link, okačiću ovde.

Ma, da. Arch gurus are your best friends. 🙂

http://wiki2.archlinux.org/index.php/Ext3_Filesystem_Tips
http://www-106.ibm.com/developerworks/linux/library/l-fs8.html#4

[foxbunny]

Obaveštavam sve posetioce Linuxo foruma da sam postavio prezentaciju OpenOffice.org Transliteratora na adresu

http://www.urosevic.net/oootranslit

[list]
[*]OOoTranslit je makro za OpenOffice.org Writer koji omogućava dvosmerno preslovljavanje ćirilica latinica.[/*:m]
[*]OOoTranslit radi na OpenOffice.org od verzije 1.1.4 pa na dalje, što znači da su podržane i 2.x izdanja.[/*:m]
[*]OOoTranslit radi na svim operativnim sistemima na kojima radi i OpenOffice.org (uključpujući pored GNU/Linuxa i Macintosh i Windows).[/*:m]
[*]OOoTranslit ne radi na Calc-u (tabelarni proračuni) već samo na Writer-u (procesor teksta).[/*:m]
[*]OOoTranslit je besplatan program objavljen pod GNU GPL.[/*:m][/list:u]

Izgled i sadržaj prezentacije nisu konačni i pretrpeće manje sadržajne i veće „kozmetičke” izmene. Svi dobronamerni komentari, kritike, sugestije, pomoć i sl. su dobrodošli.

Da li postoji plan da se transliteracija ograniči na odrešene stilove?

Ili da se transliteracija ne radi za odabrane stilove? Na primer, bilo bi extra da se napravi jedan character stil koji će biti primenjen na sav tekst koji treba da ostane u latiničnom pismu, pa se onda kaže transliteratoru da ne radi transliteraciju na tekstu koji je obeležen tim stilom. U stvari, bilo koja vrsta formatiranja dolazi u obzir, na primer marker ili neke karakteristike fontova.

[foxbunny]

  Mozes da je skines i probas ali sacekaj final koja izlazi za najvise nedelju dana. Ja sam skinuo test verziju i radi odlicno nisam vido neki bag ali diskutabilno je dal je treba instalirati.Kao Live radi ali kad krene instalacija na hard neznam kako ce se ponasati. Sto se tice prethodne verzije kod mene je radilo odlicno jedino me je zezao gcc koji je 3.x.x. a meni je treba 4.x.x za LinuxDC++ pa se zbog toga nisam ni zadrzao dugo ali ova nova je definitivno za mene.Brz,stabilan i ima vrlo malo bagova sa smekom starijeg brata a uz to i lice.
  Prelazak sa .93 na .94 update nije moguc

E, a update verovatno može lako da se uradi ako sačuvam /home kao posebnu particiju? I možda eventualno backup nekih fajlova iz /etc…?

Evo sada skidam test 1. Nadam se da će lepo raditi i sa harda. Sada imam slobodnog prostora pa mogu da ostavim Arch kao produkcijski distro (namučio sam se da ga podesim onako kako mi se sviđa i pritom sam sjebao zvuk… ali DTP radi bez problema). Hoće li moći test 1 da se update-uje na final verziju sa nekim pečom za ISO fajl, znaš kao što SUSE radi?

E, da. PCLinuxOS je baziran na Mandriva Linuxu, ne? Da li to znači da će praviti prbleme sa kompajliranjem? Čuh od mnogo ljudi da Mandriva nije za kompajliranje, a ne mogu baš da se oslonim na sistem koji ne omogućava lako kompajliranje softvera (kao na primer Slackware, Gentoo ili Arch Linux).

[foxbunny]

PCLinuxOS,ako imas brz net

A, znam. Lep je mnoooogo. Ali imao sam sa njim velikih muka. Nakon instalacije je stalno pokretao neku update skript koji je drljao satima bez znaka napretka… Pokušavao sam na sve načine da to sprečim, ali ne može… Možda je do mog kompa nešto, ali sam odustao. Sad čekam da izađe final verzija. Jesi l’ probao beta verzoju? Ako je stabilna da je skinem i isprobam. Imam 80 GB prostora na bacanje pa bih baš da probam nešto novo. 🙂

[foxbunny]

Najobicnije gluposti,da 🙂
Treba ljudi da shvate da je to jedan najobicniji linux distro kao i svaki drugi-dobar je,ali niti je bolji ili losiji od drugih-kakva revolucija,kakvi bakraci ka’ki najbolji distro za pocetnike 😉
Medjutim reklama,do skorasnje slanje na kucnu adresu i finansije “gazde Marka” cine cuda ^-^

Ma, slažem se. (?)Ubuntu je meni sasvim običan distro i nipočemu se ne odvaja od drugih. Čak sam primetio da je cela frka oko Edgy-ja bila samo priča i da Mandriva 2007, recimo, ima fabrički XGL koji se kao smatra bleeding edge tehnologijom, a Edgy je nema. Ja čak nisam našao ni normalna uputstva za Kubuntu Edgy (još uvek mi ne radi XGL). Istinu na srce, nisam još video distro koji je stvarno iskrvario koliko je na bleeding edge-u. Arch bi možda mogao to da postigne kad bi imao veći tim i kada Judd Vinet ne bi bio toliko opsednut stabilnošću sistema (a, pazite ovo: Arch i Gentoo koriste rolling release sistem, a neviđeno su stabilni).

Sad, ako sam se zajebao i propustio neki distro koji je zaista na vrhu događanja, molim vas da me obavestite. Sad isprobavam razne distroe zato što sam prebacio kućnu grafičku produkciju na Linux, pa mi treba nešto što se lako održava, a ima svež repo.

[foxbunny]

Pa zar hoces da propadnem!?!?!  😀 😀 😀 Ne, stvarno, jos nije vreme za tako nesto. Zamisli da isporucim racunar sa linuxom pa me kupac nazove od kuce i pita kako da instalira Medal of Honor… Dajem uz komp CD sa Knoppixom, ali to se ne prima bas najbolje. Mislim da bi ovakav CD bio prava stvar.

Hmm, pa ne znam zasto bi propao. Treba samo da im objasnis da je Linux tu samo da bi im pokazao da masina radi… a posle neka instaliraju sta im treba. 🙁 A full CD je svakako prava stvar u tvom slucaju, slazem se.

Koliko sam gledao na NVO sajtu moglo bi da se doda kao zadatak uz postojeci projekat pa da clanovi dopunjavaju listu dok ne napunimo CD.

Nisam siguran kako to tacno funkcionise. Malo mi je konfuzan interfejs, a jos nisam skopcao gde se pojavljuju stranice i kako ljudi mogu da menjaju tu stranicu… Ili samo treba napraviti zadatak, pa u tekstu opisa dati link ka tamo nekom nodu… :p Pojma nemam.

[foxbunny]

Prodajem racunare, uz svaki bi isao OSP CD 🙂 kud ces bolji izgovor…

Apsolutno! Odličan izgovor! 😀 A na računare instaliraš Linux?

Mislio sam da je napravimo tako da svi clanovi mogu da je dopunjavaju.

Hm… a u tom slučaju bi nam trebao neki wiki?

[foxbunny]

I mene nervira (t.j. nervirala)… Mada sam podelio par pozitivnih karmi za dobre pomoci i originalne postove ali sam podelio i par negativnih za spamovanje i pustanje bezveznih postova samo da bi se postigao broj poruka… Doduse, mislim da je bilo jednog i za glupost ;-))

Mada to daje i malo zabave u svoj ozbiljnosti ;-))

Ma to sa karmom mi je delovalo onako originalno i lepo. Ali kad sam video konkretne brojke, prvi utisak je bio: auuu ovi se baš mrze. 🙂

Ali bilo bi lepo da se vrati pozitivna karma… možda sam mogao još koji plusić podeliti.  😉 A bilo je i glupo što može svakog sata da se lupa + ili -. Bolje bi bilo jednom dnevno ili tako nešto.

[Аутор]

Чланци