Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
da li si instalirao odgovarajući video za xorg…. npr xorg-video-nv?
ja sam kod instalacije xorga koristio sledeće stvari
xorg
xorg-video-nv
menumaker
xterm
xorg-fonts-75dpi
xorg-fonts-100dpi
xorg-apps
on je dodao još neke sitnice i to je bilo to… sledeći je pao kde 🙂 ali to svako po izboru….ako ti se sa dhcp-om dodeljuje i dns moj savet ti je bez ip samo ukucaš sever i on će preuzeti parametre sam. na starijim verzijama pppoe nisi morao ovo da radiš… ako ne upali onda je nešto drugo u pitanju.
evo upravo sam podigao kde okruženje i firefox u njemu, što bi rekli saveti su bili i te kako produktivni. Hvala foxbunny 🙂
mislim da znam u čemu je problem. kod konfigurisanja pppoe-setup a da li si na koraku dns upisao reč server ^-^
ne znam zašto ali kada sambu podešavam uvek radim ručno preko smb.conf . U početku mi se činilo komplikovanim dok nisam počeo da čitam šta piše u tom fajlu i video sam da sa prepravljanjem ili dopisivanjem 2 ili 3 reda dobijem odlično konfigurisanu sambu… smb.conf je jedan od najbolje objašnjenih fajlova u etc direktorijumu
tnx man…
uradio sam software raid i fercera savršeno… sada se bacam na relaying za mailove… živeo sendmail O0 😀Sloboda nema veze sa bar kodom na knjižicama. Mislim da ljudi brkaju neke osnovne pojmove. Sloboda je kada ti možeš da biraš gde ćeš da se lečiš, kom fondu da uplaćuješ sredstva, kada si siguran da podaci koji se nalaze na tom serveru gde se vode tvoji podaci neće biti zloupotrebljeni ili upotrebljeni bez tvoje dozvole bilo gde sem za potrebe tvoga lečenja i eventualne analize u okviru zdravstva. Bar kod je samo automatizacija procesa.
Ovo me poceća na onu priču kada su se pojavile mašine, pa ljudi bojeći ih se počeli su da ih uništavaju i pale… Napredak ima svoje prednosti i mane. Ovo ipak mislim da je dobro i da treba da idemo u tom smeru, a da obezbedimo ono gore što sam naveo pod sloboda 🙂 da zaista tako funkcioniše.DeeMon ti je valjano reče. Može da se dodeljuje opseg recimo od 10.0.1.1 – 10.0.1.49, pa nastaviš recimo od 75 i ovih 25 adresa ostavljaš za statičke ili druga varijanta je da očitaš identifikaciju kartice sa kog računara stiže i da mu “rezervišeš IP”. pogledaj lepo je objašnjeno man dhcp ili u samom dhcp.conf-u.
Ljudi nemoj te se ljutiti ali vi tripujete. KDE okruženje koristim već samo punih 9 godina (za koji mesec 10 godina). Bugovi koji se javljaju kod KDEa se javljaju zbog loše integracije programa, ili okruženja. Iste verzije KDEa su na mojoj mašini se ponašale različito u zavisnosti od distribucije na kojoj sam sve to terao. KDE može biti izuzetno trom (recimo u SuSe-u) i izuzetno brz (Slack, PC Linux OS, Gentoo). Ne stabilnost pomenutih programa se javljala, ali opet je zavisilo od distroa do distroa, tako da i tu važi već od gore pomenute stvari – integracije. Neko je nešto zeznuo. Moja lična procena je da se najviše zezne u Mandrivi, što je već pomenuti PCLOS iskoristio i napravio izvanrednu stvar. Ko ne veruje neka proba. Tu sa KDEom teško da možeš imati problema sem ako ne uzmeš i sam nešto ne zezneš.
KDE je lepši i tu nema šta dalje da se priča. Neke stvari su logičnije smeštene i lakše se snaći pod njim što je naročito bitno apsolutnim početnicima. Kasnije kada ti se zavuče pod krv jednostavno je teško se odvojiti od njega.
Što se tiče FF-a Open Officea i tome sl. ne vidim zašto ne rade dobro pod KDEom isto kao i pod GNOMEom. Meni rade i ne primećujem da zbog toga bi bilo logičnije koristiti GNOME. Otprilike ti je to kao da kažeš ako si video dobre fenle na tuđim kolima hajde da kupim druga kola. 😀
