- This topic has 117 odgovora, 15 glasova, and was last updated 18 years, 11 months ranije by
.
-
Članci
-
Pa sad, mozemo da mlatimo praznu slamu o stvarima kojima se ne bavimo do sutra. Ja se drzim prvog, ti drugog. 🙂 Ali ipak, ajd’ malo… ::)
company’s a company, and if it don’t follow the rules, it can’t work.
LOL Pa jel’ u kompaniji neko pravilo da svi imaju frown faces ako zelis da uspe? 🙂
Mislim,
[quote=”BrokeBody”]
Ovo sa Google-om je ekstra – radnik na prvom mestu.Sorry, Broke, company’s a company, and if it don’t follow the rules, it can’t work.
[/quote]Ja sam to shvatio onako kako sam gore konstatovao, postavljajuci pitanje.
Ono sto mene najvise zanima…
moguce je napraviti takvu iluziju i bez realnog pozicioniranja radnika na prvo mesto.
Naravno da jeste, ali sto odmah mislis da Google zaista nije takva kompanija?
Gospodine Foxbunny, ko je otvorio frizider i pustio ovog BB-a ? Sta je to “prazna slama” koju pominje doticna osoba? Kakav je to nivo obracanja diskutantima, molim Vas?
Inace, cim skupim malo vise podataka i relevantnih linkova, videcete sta moze da uradi podrazavanje marvlje kolonije kada se projektuje na organizaciju kompanije. Zaista je zapanjujuce!
S dubokim postovanjem,
Dejanium.probacu takodje da skupim relevantne linkove ali na drugu temu:
-pcele i trutovi i njihov uticaj u organizaciji kompanija@poslednji diskutant
Slobodno, i njihova organizacija i ponasanje se takodje proucava u iste svrhe! Nadjite neko edukativno stivo i prosvetlite nas.
Jedno licno pitanje, ne zamerite, gospodin na vasem avataru je Sai Baba ili se varam? Rodjak Sia Babe?
G. Dejanium. G. Broke. Drago mi je da se vraćamo ovoj temi nakon male pauze.
Dok su svi zauzeti sakupljanjem relevatnih linkova, ja bih obrazložio g. Brokeu svoje prethodne izjave.
Naime, Human Resource Management (ili “kadrovska politika”, kako se kod nas potpuno neintuitivno naziva) jeste umetnost upravljanja ljudskim resursima. Da bi svaki resurs bilo moguće izrabljivati (iskorišćavati, ako Vam je tako milozvučnije) u što dužem periodu, potrebno je zadovoljiti neke od njihovih potreba. Osim osnovnih, a to je novac, potrebno je obezbediti dobar ambijent za rad. (Ovde namerno izbegavam izraz “sredstva” zato što je već odavno utvrđeno da alat ne čini čoveka zadovoljnijim, već samo završava posao.) Dakle, potrebno je obezbediti mogućnost da se resursi okrepe u toku rada, da njihov posao ima nekog značaja, kako se sami resursi ne bi osećali beznadežno. Postoje različite tehnike, a jedna od njih je kreiranje kulture preduzeća.
Kultura preduzeća je kao neka vrsta cementa koji spaja pojedinačne cigle (to jest, resurse) u jednu monolitnu i stabilnu celinu. “Radnik na prvom mestu”, “Mašta”, “Inovacija”, to su sve slogani koji su puko otelovljenje te kulture. Pravila ponašanja, rituali, oznake, razna sredstva, pored pomenutog, koriste se u “obradi” resurasa i inicijaciji u kulturu preduzeća. To se može porediti sa narkomanijom, ako dozvolite. Resurs prosto halucinira da je nešto više od potrošne robe.
Teško je reći da li je ovakva dehumanizacija dobra ili ne. Sam radnik se oseća dobro, oseća se poželjnim i uspešno izbegava suočavanje sa širim kontekstom, a to je da živi u svetu u kome je izrabljivanje zakon i gde svaki čovek teži ka vlašću nad drugim čovekom…
::)
Pre bih živeo u iluziji u nekoj kompaniji koja me plaća, nego da živim s istinom da za džabe radim na još jednom slobodnom brabonjku (dobro, ima i kvalietnih).
Sta ima lose u tome ako me neka kompanija tera da radim kao konj (naravno, ja to prihvatim, nista na silu dakle), a zauzvrat me redovno okrepljuje i dobro placa? Onda cu da se zalazem za ono sto radim kod njih, i da volim to, koliko god ja za njih bio samo potrosna roba.
G. Broke. Vi ste prevideli jednu reč koju sam upotrebio za savremen human resource management. To je dehumanizacija — odvajanje čoveka od njegovih prirodnih i pravih osećanja, i zamena tih osećanja lažnim i prolaznim nadražajima. Da li je čovek samo mašina koja se hrani dopaminom, ili je to osećajno i toplo biće? To je dilema koja se uporno ignoriše u savremenom načinu rukovođenja radnim organizacijama.
Da li je ovisnik od droge zaista srećan? Da li zaista oseća euforiju? Ne. On je samo hemijski modifikovan da se ponaša kao da se tako oseća. Da li me razumete?
Najveći problem nije u tome što sve tako funkcioniše. Zastrašujuća istina je da sve to tako funkcioniše na mnogo širem planu. Da cele ljudske zajednice, države, čitav civilizovani svet funkcioniše na taj način. Ljudima se otimaju prava osećanja i ubrizgava im se prolazno zadovoljstvo, koje, podsećam Vas, ne postoji van tog sistema. Kada je čovek lišen dodira sa svojim ja, sa svojim pravim osećanjima, on počinje da se ponaša iracionalno. On se pretvara u rasistu, podržava rat protih drugog čoveka, ubija, gubi erekciju, da ne pominjem razne druge efekte. Taj nesrećni jaz između čoveka i njegove srži je ono što je strašno u savremenim kompanijama.
Naravno, ovde smo nepravedno izdvojili kompanije kao primer. Sve što smo rekli se može podjednako precizno preslikati i na druge institucije koje su u osnovi civilizacije. Škole, na primer, medicina i nauka, šta god poželite, zaista. Svugde se primenjuje taj isti princip.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.