- This topic has 22 odgovora, 10 glasova, and was last updated 15 years, 7 months ranije by
.
-
Članci
-
Serija „Rat za Desktop“ inspirisana je skorašnjom pojavom gotovo savršenih distribucija za desktop korisnike. Za razliku od mnogih pregleda koji kruže Internetom, ovaj put ćemo pogledati neke od distribucija koje su digle prašinu ove godine i analizirati ih sa stanovišta „tipičnog“ desktop korisnika.
Ko su desktop korisnici
Da bismo opseg ovog testa ograničili na razumne razmere, „tipičnog desktop korisnika“ definisaćemo (neobavezno) kao nekoga ko na računaru radi sledeće:
* koristi sajtove poput YouTubea i GMaila
* gleda .avi, .mkv i .rm video materijal
* sluša Internet radio i svoju mp3 kolekciju
* skida fajlove uz pomoć BitTorrent klijenta
* koristi digitalni fotoaparat i pregleda kolekciju slika
* otvara MS Word dokumente, obrađuje ih i štampa
* pregleda PDF fajlove
* reže CD i DVD diskove
* koristi Microsoft Live messenger i slične chat programePored ovoga, za potrebe testiranja sistema uvrstili smo i još jednu ne tako tipičnu radnju: podizanje web servera i instalacija E107 CMS sistema na virtuelni host. Ovo smo uradili kako bismo malo detaljnije proverili mogućnosti grafičkih konfiguracionih alata.
Za poluprofesionalne korisnike, dodaćemo još jednu radnju:
* povezivanje Linux desktop PCa sa službenim laptopom
Postupak testiranja
Dakle, na svakoj od distribucija uradićemo sledeće.
Za kućne korisnike:
1. instalirati distribuciju sa što manje izmena podrazumevanih opcija
2. otići na YouTube.com i pogledati jedan video klip
3. otići na Gmail.com i pročitati poštu
4. povezati se na MSN Messenger nalog
5. pogledati .avi film
6. pogledati DVD
7. pogledati .rm fajl
8. poslušati jednu .mp3 pesmu
9. poslušati malo Internet radija
10. povezati digitalni fotoaparat i pregledati prebačene slike
11. skinuti neki manji fajl sa Torrent sajtova
12. otvoriti MS Word dokument i odštampati jednu stranicu
13. otvoriti jedan PDF dokument
14. narezati sledeću test distribuciju na CD ili DVD
15. podići LAMP, napraviti jedan virtuelni host i instalirati E107
16. ažurirati sistem ukoliko nas sistem na to podsetiPravilo je da ne smemo ni za jednu od navedenih operacija koristiti tekstualne komande.
Drugo pravilo je da koristimo samo softver koji dolazi sa distribucijom. U slučaju da za neku od stvari koje želimo odraditi ne pronađemo ogovarajući softver, uz mali penal instaliramo softver iz unapred konfigurisanih repozitorijuma.
Pretposlednji korak nema nikakvog uticaja na našu finalnu ocenu upotrebljivosti distribucije.
Za poluprofesionalnu i profesionalnu upotrebu:
1. instalirati distribuciju sa što manje izmena podrazumevanih opcija
2. povezati desktop PC sa laptopom
3. pristupiti deljenom folderu na laptopu (Windows)
4. pristupiti deljenom folderu na laptopu (Linux)
5. (iz Windowsa na laptopu) pristupiti deljenom folderu na desktopu
6. (iz Linuxa na laptopu) pristupiti deljenom folderu na desktopu
7. pri svakom pristupu prebaciti jedan fajl i odštampati gaPravilo je da ne smemo ni za jednu od navedenih operacija koristiti tekstualne komande.
Drugo pravilo je da koristimo samo softver koji dolazi sa distribucijom. U slučaju da za neku od stvari koje želimo odraditi ne pronađemo ogovarajući softver, uz mali penal instaliramo softver iz unapred konfigurisanih repozitorijuma.
Test mašine
Kućna test mašina:
(Test radi foxbunny)
AMD AthlonXP 2500+ procesor
Asus A7K8X nVidia nForce2 matična
Kingston 1 GiB memorija
2 × 80 GiB Seagate, 1 × 80 GiB Maxtor ATA hard diskovi
LG DVD-MULTI optički uređaj
C-Media CM8738 5.1 zvuk
ATI Radeon 9600XT grafika
Samsung SyncMaster 940N 19″ TFT monitor
Logitech RX1000 USB laserski miš
Cherry 104-key tastatura
HP LaserJet 1010 štampač
Telekom ADSL 1 Mbps, Huawei modem/ruter na LAN portu
Canon PowerShot S1 IS digitalni fotoaparatNa prvom disku postoje 3 particije po 18 GiB od kojih jedna pripada test sistemu. Jedna particija od 14 GiB je dodeljena /home direktorijumu, a tu je i swap particija od 2 GiB.
Poslovne test mašine:
(Test radi nowave)
Desktop mašina je:
AMD Athlon64 X2 4000+ procesor
Asus M2N-E nVidia nForce 570 matična
PQI 2 GiB memorija
WesternDigital 250 GiB SATA2 hard disk
Optiarc DVD/RW/DL SATA2 optički uređaj
GeForce XFX 8600GT grafikaLaptop:
Gericom Overdose-G557
Način povezivanja:
Test mašine ćemo povezati preko LAN portova direktnom vezom uz pomoć crossover kabla.
U prvom delu testiraćemo PCLinuxOS 2007. Sledeći na listi (za neki naredni nastavak) je openSUSE 10.3.
PCLinuxOS 2007
PCLinuxOS, sa objavom verzije 2007 postao je jedan od najinteresantnijih distribucija u borbi za mesto na našim desktopima. To je distribucija koju razvija mala grupa programera okupljenih oko Texa. Poznat je po brzini, lakoći korišćenja i činjenici da dosta vlasničkog softvera (kodeci, na primer) dolazi na instalacionom medijumu.
Ova distribucija je bazirana na Mandriva Linuxu, ali je osnova sistema, kao i samo Linux jezgro modifikovano radi postizanja boljih performansi i bolje detekcije hardvera.
Lična karta
Sajthttp://www.pclinuxos.com/
Download http://www.pclinuxos.com/…
Podrška http://www.pclinuxos.com/… (Forum)
irc.freenode.net #pclinuxos-support (IRC kanal)
Dokumentacijahttp://docs.pclinuxos.com/Main_Page
DistroWatch.comhttp://distrowatch.com/…
Grafičko okruženjeKDE
PaketiRPM
Instalacioni medium1 CD (Live)
Podržani procesoriPentium I i jačiI. Kućna upotreba (foxbunny)
1. Instalacija
Instalacioni CD je zapravo Live distribucija. To znači da se sa tog CDa može podići potpuno funkcionalni sistem u kome se može raditi normalno čak i bez instalacije softvera.
Na instalacionom medijumu nalazimo dosta korisnog softvera kao što su FireFox web čitač, kompletan paket OpenOffice.org, GIMP (moćan program za obradu slika), nekoliko plejera za video i muziku… Samim tim, već pri podizanju Live sistema, PCLinuxOS je jedan veoma upotrebljiv sistem.
U toku podizanja sistema, vrši se osnovna konfiguracija nekih od bitnijih parametara, uz asistenciju korisnika. U toku te faze podešen je i Huawei ADSL modem/ruter
Za instalaciju je zadužen Mandrivin program za instalaciju. Program je osmišljen kao tipičan wizard, koji korisnika vodi korak po korak kroz ceo proces instalacije. Kao i kod većine distribucija, korak u kome se hard disk particioniše nije preterano jednostavan i verovatno će to mnogim početnicima predstavljati problem. Ipak, ponuđena je mogućnost automatizacjie ovog koraka, pa to ne predstavlja veliki problem.
Ostatak instalacije bio je manje-više lagano kliktanje na „Next“.
U toku instalacije nije moguće dodati još softvera iz repozitorijuma na Internetu, ali je izbor programa koji dolazi na CDu sasvim zadovoljavajuć za potrebe našeg testa.
Instalacija traje veoma kratko (manje od 20 minuta na našem testu), a to je jedna od karakteristika PCLinuxOSa.
Nakon instalacije podiže se prelepo grafičko okruženje zanovano na KDEu.
2. Odlazak na YouTube
Odmah nakon instalacije, podigli smo prvi browser na koji smo nabasali — FireFox — i ukucali adresu http://www.youtube.com. Materijal sa YouTube.com se učitavao bez probelma i nismo primetili nikakve smetnje u reprodukciji.
3. Odlazak na GMail.com
Ni ovde nije bilo nikakvih problema. Pročitali smo poštu i iskoristili priliku da neko vreme proćaskamo sa prijateljima.
4. Povezivanje na MSN messenger nalog
Za ovaj test smo iskoristili Kopete koji se našao među već instaliranim programima. Nakon kratke konfiguracije naloga, povezali smo se uspešno.
5. Reprodukcija .avi filmova
Neki od fajlova koje smo pokušali da pustimo nisu mogli da se reprodukuju ni u jednom od ponuđenih plejera. Međutim, očigledno je bilo da su kodeci prisutni, pošto se većina .avi fajlova puštala bez problema. U repozitorijumu smo ubrzo našli paket „win32-codecs“ i time smo rešili problem reprodukcije nekih od .avi fajlova koji nisu mogli da se puste ranije.
6. Reprodukcija DVD filma
Pri ruci smo imali jedan od DVD izdanja kupljenih na domaćem tržištu. Nažalost, to nije bio enkriptovani DVD tako da nismo mogli da testiramo pun potencijal PCLinuxOSa, ali taj DVD se puštao bez problema.
7. Reprodukcija .rm fajlova
Puštanje naše omiljene epizode animirane serije SoutPark, „Tssst“, bilo je uspešno tek nakon instalacije paketa „win32-codecs“. Iz tog razloga nismo ni pokušali da instaliramo RealPlayer, mada bi to verovatno bio logičniji potez za nekoga ko dolazi iz sveta Windowsa. Ipak, napominjemo da je instalacija RealPlayera stvar izvođenja dva do tri klika mišem.
8. Reprodukcija .mp3 muzike
Muziku u .mp3 formatu smo pustili bez ikakvih problema u amaroKu koji se otvorio nakon duplog klika na .mp3 fajl.
9. Slušanje Internet radija
Slušanje Internet radija je bilo veoma jednostavno. Učitali smo jednu od ponuđenih stanica u amaroKovoj listi i uživali u muzici bez dodatnih intervencija.
10. Povezivanje digitalnog fotoaparata i pregledanje slika
Naš test aparat, Canon PowerShot S1 IS, povezali smo na test mašinu preko USB porta. PCLinuxOS je uredno prepoznao novi uređaj i dao nam mogućnost da preko digiKama preuzmemo fotografije. Međutim, kada se digiKam podigao, PowerShot nije bio automatski ubačen u prepoznate uređaje. Nakon čekanja da se aparat ipak pojavi među prepoznatim uređajima, ipak smo ga ručno ubacili u spisak i prebacili fotografije. (Ručno, u ovom slučaju, znači ručno pokretanje digiKamove autodetekcije.)
Prebačene fotografije smo pregledali prvo u digiKamu, a kasnije smo otvorili folder sa albumom i kliknuli na .jpg fajl. Međutim, umesto da se otvori neki od četiri ili pet instaliranih programa za pregled slika, fotografija se otvorila unutar samog fajl menadžera (Konqueror) i nikako nismo mogli da ga nateramo da prikaže celu sliku (slike su veličine 3.2 megapiksela). Zatim smo otvorili prvi od ponuđenih programa (Quickshow) i pregledali slike u pomalo siromašnom interfejsu.
Utisak, dakle, kvare nedostatak dobrog programa za brzo pregledanje slike, kao i činjenica da prepoznat fotoaparat nije automatski ubačen u digiKamov spisak. I jedna sitnica (koja nema veze sa PCLinuxOSom): digiKam ne dozvoljava da se fotografije prebace dok se za njih ne napravi odgovarajući album.
11. Skidanje fajla sa Torrent sajtova
KTorrent, koji dolazi uz PCLinuxOS, dozvolio nam je ne samo da skidamo torente, već i da pretražujemo torent sajtove. Uz pomoć ovog programa, skinuli smo jedan mali torent (zapravo, pola, zbog nedostatka semena) i time uspešno završili ovaj korak testa.
12. Otvaranje MS Word dokumenta i štampanje
Otvaranje MS Word dokumenta nam je pružilo priliku da testiramo i rad sa USB uređajima. USB stick koji smo prikačili na jedan od portova bio je smesta prepoznat i sa njega smo učitali jedan dokument.
Kada smo pokušali da odštampamo dokument, primetili smo da štampač (koji je tokom instalacije sistema bio uključen) nije automatski podešen. Otvorili smo grafički konfiguracioni program i primetili da je štampač uredno prepoznat. Konfiguracija štampača je potom završena jednim klikom miša. Nakon konfigurisanja štampača i ponovnog otvaranja dokumenta, primetili smo bitnu degradaciju performansi sistema, ali sistem se vratio u normalno stanje nakon uspešnog štampanja i zatvaranja dokumenta.
13. Otvaranje PDF dokumenta
Bez većeg iznenađenja, PDF dokument je otvorio KPDF.
14. Rezanje CD-a
Za rezanje CDa i DVDa na PCLinuxOSu je zadužen odličan K3B. Ovaj program je malo davio sa konfiguracijom (neke sitnice koje nemaju velikog uticaja na samo rezanje, poput integracije sa Konquerorom, fajl menadžerom KDE okruženja), ali smo bez ikakvih problema narezali openSUSE.
15. Podizanje LAMPa
Malo smo se pomučili dok smo pronašli odgovarajući odeljak u grafičkom konfiguracionom programu. Naime, odeljak za podizanje web servera je stavljen pod Sharing, što je logično kada bolje razmislite. Ali nam se ipak čini da je kategorizacija web servera pomalo čudna.
Nakon što smo saopštili programu da želimo podići web server, on je dalje nastavio da skida potreban softver bez ikakve intervencije sa naše strane. Tokom skidanja softvera, program nas je upozorio to da jedna od komponenti nije instalirana (ali do kraja testa nismo utvrdili da li je to dobro ili ne — sve je naizgled funkcionisalo normalno) i nakon ponovnog klika na „Next“ program je nastavio sa skidanjem softvera. Nakon skidanja softvera, pojavio se i wizard za podešavanje servera.
Posle brzog prolaska kroz wizard, program za konfiguraciju nas je pozdravio uz čestitke.
Međutim, ovde se završava ovaj deo testa. Neuspešno! Iz grafičkog konfiguracionog programa nije bilo moguće konfigurisati virtuelni host, i nismo dalje testirali.
Naravno, za manje zahtevne korisnike (za koje i testiramo PCLinuxOS) biće dovoljno da svoje fajlove prebace u public_html direktorijum unutar svog ličnog direktorijuma i moćiće da tu stranicu serviraju na svom računaru. Primetili smo i da pomenuti direktorijum nije bio automatski stvoren prilikom konfiguracije web servera, što je po nama veliki propust. Naravno, možete sami napraviti taj direktorijum, ali činjenica da se on pominje tokom konfiguracije, a ne postoji tamo gde bi trebalo može biti zbunjujuća za nove korisnike.
16. Ažuriranje sistema
PCLinuxOS nas nije upozoravao na dostupnost novih verzija instaliranog softvera, pa samim tim nismo ni ažurirali sistem.
To takođe važi i za podizanje firewalla, i sličnih zaštita. Očekujemo da će, ukoliko nas pri instalaciji sistem nije pitao, „tipični“ desktop korisnik veorvatno prevideti postojanje zaštitnih mehanizama.
II. Poluposlovna i poslovna uotreba (nowave)
1. Povezivanje računara
USKORO!
Utisci
Sve u svemu, PCLinuxOS je sistem koji se može koristiti odmah nakon instalacije. Bilo je potrebno veoma malo intervenisati da bi sve funkcionisalo kako treba.
Kada se korisnik jednom navikne na sistem, verovatno će uspešno uključiti i 3D efekte koji sistem čine još privlačnijim, podići firewall, instalirati pokoji program. Osim toga, ne verujem da postoji potreba za daljom konfiguracijom samog sistema.
Sistem je vizuelno veoma lep, a brzina rada je izuzetna.
Tekstualne komande smo uspešno izbegli pri administraciji sistema i uvereni smo da korisnici koji nisu vični računarima nemaju čega da se plaše na ovoj distribuciji.
Moze li se ovaj tvoj clanak malo rasiriti po webu?
Naravno, all credits go to foxbunny-san, i link ka ovoj temi?kako si poceo, testiraces sve postojece distribucije foxbunny-san :biggrin:
dobar posao bice od tebe IT linux novinar, srecan rad O0I jedna stvar mi nije jasna … Zasto vhost? Zasto ne direktno u root …
Ipak, ne verujem da ce pocetnik (i ako kojim slucajem hostuje na svom racunaru) odmah pozeleti da postavi 20 stranica sa domainom 😉Inace, jeste realan test … Svaka cast
Mozda bi u ovaj test moglo da se uvrsti i setovanje sambe kroz GUI (workgroup i domain membership), cini mi se da je to takodje jako vazno za linux desktop sisteme; nekako se ocekuje da linux desktop bude okruzen windows masinama 🙂
Deo sa malo naprednijim setovanjem apache-a je po meni ok za ispitivanje mogucnosti GUI admin alata, iako to bas nije nesto sto ce pocetnik prvo da uradi 🙂
poz.
@GoranSTX
Ofkors. O0
@LimitMan
Zato što je konfigurisanje vhosta test za kompletnost GUI Control Panela, a ne za to da li je sistem dobar za desktop. 😉 Do sada sam samo na Suseu video da moze vhost da se konfigurise GUI. Naravno, vhost koriste uglavnom ljudi koji znaju šta rade, pa to nije neko merilo za desktop sistem.
@salac
Ovo nije bio test za enterprise okruženje, umreživanje i sl. Mislim da desktop korisniku (barem onakvom kakav je opisan na početku teksta) nije toliko stalo da umrežuje računare. Drugo, ja lično nemam dva računara da probam tu kombinaciju… :pAnyway, nastavak priče će verovatno biti ovog vikenda. Planiram da odradim još i DesktopBSD, Mandrivu 2008 i Ubuntu 7.10 kada izađu.
Upravo sam primetio VELIKI propust u ovom testu. Povezivanje digitalnog foto-aparata i pregledanje slika… Očekujte ispravku večeras. Dodaću na to i skidanje torrenta.
@salac
Ovo nije bio test za enterprise okruženje, umreživanje i sl. Mislim da desktop korisniku (barem onakvom kakav je opisan na početku teksta) nije toliko stalo da umrežuje računare.Ja sam poshao od pretpostavke da gomila ljudi vec danas ima vise od jednog compa u kuci – desktop i laptop ili svoj desktop i caletov/burazov/sestrin/kevin PC itd, a gotovo svi moji poznanici koji su iz znatizelje instalirali *nix su me pitali bas to – kako da share-uju neki folder na mrezi da ga vidi windows comp. Za domen si u pravu – to jeste enterprise primena.
Drugo, ja lično nemam dva računara da probam tu kombinaciju… :p
Excuses, excuses……nabaci vmware! 😀
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.