Kursevi i fakulteti

[Marel]

Na osnovu nekih postova bi se moglo zaključiti da ti ne treba ničija pomoć, što je u tvom slučaju kao početnika potpuno pogrešno.

Fakultet jeste bitan, jer čak i ako se uči samo Pascal, naučiš da razmišljaš i da stvaraš neke malo komplikovanije algoritme, jer nije rešenje svakog problema očigledno. U tim slučajevima kreativnost i sposobnost mišljenja i koncentracije dolaze do izražaja. Ali tačno je da se po nekim programima uči i mnogo toga što ti neće trebati. Zato dobro pogledaj programe svih fakultete (ili viših škola) i izaberi onaj koji najbolje odgovara onome što želiš da radiš u životu.

Kursevi ti trebaju samo ako nemaš istrajnosti za fakultet, pa želiš da naučiš nešto brzo, ali onda postaneš prinaučen, a ne pravi, programer.

Po meni, za tebe je najbolja opcija neki trogodišnji fakultet na kome se uče neki noviji programski jezici, pa da onda eventualno uz pomoć interneta naučiš ono što ti još treba. Taj tvoj program ne izgleda loše, ali sam malo skeptičan po pitanju tih “novokomponovanih” škola i fakulteta, da se ne svede sve na znanje sa kursa, a otišle ti 3 godine.

P.S. što se tiče 18 godina, nemoj da se obeshrabriš, ako stvarno radiš, itekako je moguće.

[BrokeBody]

Po meni, za tebe je najbolja opcija neki trogodišnji fakultet na kome se uče neki noviji programski jezici, pa da onda eventualno uz pomoć interneta naučiš ono što ti još treba. Taj tvoj program ne izgleda loše, ali sam malo skeptičan po pitanju tih “novokomponovanih” škola i fakulteta, da se ne svede sve na znanje sa kursa, a otišle ti 3 godine.

P.S. što se tiče 18 godina, nemoj da se obeshrabriš, ako stvarno radiš, itekako je moguće.

I ja sam se plasio toga u pocetku, ali ipak, reisio da bacim kocku. 🙂

Faks mi je ekstra i nije ni malo naivan. 😉

[JMateja]

Moram da se umešam ovde: Držim kurseve Java programiranja a radim i kao asistent na FIT-u
Postoji velika razlika između faksa, kursa i samostalnog učenja.
Samostalno učenje:
Tačno je da možete sve samostalno da naučite samo je pitanje utrošenog vremena i rizika da ne učite na pravi način ili pravim redosledom. U proseku za ono što vam na kursu treba mesec dana samostalno vam treba više od tri meseca. U proseku bar tri puta više vremena. Kod mnogih to ide i na 6-10 puta više. I naravno postoji rizik da nisi nešto naučio kako treba (stara tehnologija, progrešna metodologija….) Prednosti samostalnog učenja je cena (džaba) pa ko ne može da si priušti nešto više ovo je sasvim dobar način.
Kursevi:
Što se kurseva tiče to je ciljana obuka (zanat). Problem je što ima puno materijala koji treba proći i mora da se radi i samostalno kod kuće po onome što je dato na kursu (dakle ne može da se samo sedi na časovima mora i kod kuće da se radi).  Kursevi su super za one ljude koji su rešeni da budu programeri i interesuje ih da nauče zanat u što kraćem roku. Kursevi treba da vam daju upravo to ciljano znanje da sutra možete da se zaposlite i da poslodavac bude zadovoljan vašim radom.
Fax:
E pa fakultet je ipak nešto drugo. Fakultet treba da da opšte znanje. Šire znanje. Namena fakulteta nije da budete zanatlije programeri već da znate tehnologije i tehnike da projektujete…. Kroz fakultet bi trebali da prđete i kroz onaj zanatksi deo kodiranja ali to je samo parče onoga što treba fakultet da vam donese. Naravno uvek se više cene programeri sa fax-om nego programeri sa kursevima, bez ozbira što su često ovi sa kursevima korisniji jer više imaju konkretnog znanja. Problem sa faksom može da bude i zastareo plan i program iz tog razloga sam prestao da predajem na Mašincu i prešao na priv. faks koji ima mnogo aktuelniji program predavanja koji se menja iz godine u godinu kako se programski jezici i tehnologije menjaju.
Fax + Kurs
Mnogi studenti koji su rešili da se bave programiranjem prave kombinaciju obe tehnike, na svojjim kursevima imam bar trećinu studentarije sa raznih tehničkih fakulteta. Fakultet im da dilomu i opšte tehničko znanje, a kurs konkretne programerske tehnike.

I da ne davim više ako nekog interesuje ova tema evo lika http://www.dw.co.yu/osj/obuka.pdf

[bOSKE]

p0z svima…

fax je bitan naucis da razmisljas i imas uvek nekog ko ce da ti explain ako zakucas negde, a kad ucis sam svaki dan se nerviras i
visis na netu,citas gde si pogresio i tako…. 😀

Davno je prošlo vreme kada sam pisao programe za pomenuti ZX Spectrum i znao svaku asemblersku instrukciju, njenu dužinu u bajtovima i vreme izvršenja u mikrosekundama.

😮

damn… kad sam ovo procitao odma me glava zabolela 😛

[jboban]

fax je bitan naucis da razmisljas i imas uvek nekog ko ce da ti explain ako zakucas negde

A koga imaš? Šta misliš koji je nivo znanja profesora i asistenata na fakultetu kada je programiranje u pitanju?

kad sam ovo procitao odma me glava zabolela

I treba…  ^-^

[bOSKE]

pa koliki god da je ipak ti znaci kad ti neko objasni… zar nije tako? bolje i to nego da citas stvari na engl. od kojih pola stvari ne razumes 🙂

[jboban]

pa koliki god da je ipak ti znaci kad ti neko objasni…

Reč je o nivou njihovog znanja. Ako se malo izdigneš iznad proseka, prepušten si sam sebi. To što oni objašnjavaju je daleko i ispod onog što je potrebno prosečnom programeru.

bolje i to nego da citas stvari na engl. od kojih pola stvari ne razumes 🙂

To je već problem. Bar tehnički engleski bi valjalo znati ako se baviš ovom strukom. Prepustiti se našim, uglavnom bukvalnim i neadekvatnim, prevodima je kontraproduktivno.

[zchira]

[b]jboban:[/b]
Šta misliš koji je nivo znanja profesora i asistenata na fakultetu kada je programiranje u pitanju?

Nivo znanja asistenata na elektronskom fakultetu u Nišu je veliki i ne uklapa se u stereotip da su oni teoreticari i da nemaju pojma o prakticnom programiranju. na katedri za informatiku se rade ozbiljni projekti za razne klijente (i za vojsku recimo).
Sto se tice profesora oni su uglavnom stariji i dobro poznaju sve koncepte i tehnike u teoriji a sto se tice prakse ne znam jer za to su uglavnom zasluzeni asistenti.

[bOSKE]

znam ja engl. ali ne perfekno… znam da procitam prevedem i znam da pricham ali se malo frljam sa padezi  ::) a sto se tiche pisanja tu sam duduk  🙂

[DeG]

Hmm, čitam o čemu pišete i kako razmišljate. Pošto ima dosta mladih ljudi, možda bih mogao da kažem nešto o svemu kao savet (koji naravno možete prihvatiti ili odbaciti) mojim primerom.
Kao srednješkolac, sve što drugi nisu uspevali da razreše iz oblasti programiranja (uključujući i nastavnike) dolazilo je kod mene, i rešavao sam bez problema. Srećom, kao takav bio sam prihvaćen od strane nastavnika (o školskim drugovima da ne govorim), a ne odbačen, tako da smo uspešno sarađivali! Zahvaljujući tome, uspešno smo vodili polovinom osamdesetih kurseve informatičkog opismenjavanja i kurseve programiranja na nivou grada u okviru nekih klubova.
Kasnije na studijama mašinstva, uspevao sam “iz fazona” iz oblasti ispita Numerička matematika i programiranje da za vreme predviđeno za polaganje ispita pismenim putem, da razrešim zadatke za sve četiri grupe (na koliko su nekada delili) u predviđenom vremenu. Šta ćete, ne kažu zabadava mladost, ludost!
Dok sam bio student II godine mašinskog fakulteta, imao sam prijatelja koji je studirao elektroniku i bio je na IV-toj godini. Momak je 5 puta padao na nekom ispitu vezanom za programiranje. Čini mi se da su imali asemblersko programiranje za neki virtuelni procesor koji je postojao kao softverski model na fakultetskom kompjuteru (ne sećam se kako su taj procesor zvali), asemblersko programiranje za mikroprocesor Intel 8085, programiranje na programskom jeziku ADA, i još ponešto (ne sećam se tačno, prošlo je dosta godina). Pošto je bio dobar momak, hteo sam da mu pomognem. Asemblersko programiranje sam znao (doduše tada za 6502, 6809 i sl.), ADA je bila mali problem jer se sa njom nisam sretao, ali uvidom u njegove knjige, i beleške sa vežbi i predavanja sam ukapirao dovoljno. Osnovni problem je bio što dečko ništa nije shvatao, već je sve ono što nije mogao shvatiti učio napamet. Za dve nedelje sam uspeo da mu objasnim i pripremim ga, proradili smo sve blankete, i zadatke sa vežbi uz iscrpno objašnjavanje, i tip je iz prve položio sa 8-com! Čovek sada naravno nije programer, već je direktor u jednom preduzeću!
Pre četiri godine do mene je došla jedna studentkinja fizike koja je zbog FORTRAN-a gotovo odustala od studiranja. FORTRAN i nije nešto posebno težak (za većinu nas na ovim forumima), ali za ovu curu je bila velika prepreka. Iza toga, ispit je iz prve položila ocenom 9, a sada je profesor fizike u jednoj osnovnoj školi.
Pre otprilike godinu dana, javio mi se prijatelj koji je inženjer elektronike (inače veliki stručnjak, ali zaista), sa zahtevom za pomoć. Trebalo je povezati “CAREL Web Gate” sa kompjuterom radi programiranja jednog PLC-a koji je trebao da omogući da putem SMS-a se kontrolišu u jednom objektu klima uređaji. Uz opsežan zajednički rad, priveli smo to do kraja u predviđenom terminu.
Pre par meseci bio se otvorio konkurs za administratora opštinske računarske mreže. Nisam mogao da konkurišem zbog neodgovarajuće stručne spreme (ja sam mašinac, a tražili su naravno informatičara, ili bar elektronca), iako održavam mreže i sisteme u više preduzeća u gradu uspešno više od 4 godine.
Inače, prve stvari sam programirao na 4-bitnom procesoru “NEC” D777G, zatim sam upoznao asemblersko programiranje za već pomenute “MOSTEC” 6502 i “MOTOROLA” 6809, posle toga sam se bavio “Hitachi”-jevim procesorom HD61700, pa MC68000 … Od jezika sam poznavao “BASIC”, “FORTRAN”, “FORTH”, “C”, itd. Uspešno sam pisao sistemske rutine za raznorazne hardverske dodatke u asembleru i “FORTH”-U, a i par specijalizovanih programa.
Jesam li ja programer? Apsolutno ne! Umem li šta programirati? Da, mada sam dosta zarđao u poslednje vreme. A imao sam prilike da upoznam ljude koji sebe zovu programerima, i jedu hleba od toga. Međutim za njih algoritam je nepotrebna stvar! I što je još gore, ne umeju napraviti od napisanih rutina algoritme (mada obično to treba ići obrnutim redosledom)!
Da rezimiram: to nešto, ili imate ili nemate, i tačka! Ako nemate, uz mnogo truda se mnogo može postići (dobro možda ne baš sve). Fakulteti su takvi kakvi su >:(, to svi znamo, i tu se u kratkom roku nemože ništa. Da ne ponavljam rečeno, ukratko reći ću da se slažem sa JMatejom.

[Autor]

Članci