- This topic has 44 одговора, 18 гласова, and was last updated 20 years, 1 months раније by
.
-
Чланци
-
Pa ne koristim tgz-ove bas tako retko. Koristim swaret u crontab-u i tako osvezavam pakete. Jasno mi je odakle tvoja zabrinutost zbog skidanja update-ova sa neoficijelnih sajtova – ne postoji garancija da neki od paketa ne nosi u kodu backdoor. Tamo neki Pera/Mika/Laza moze teoretski da ubaci sta god mu je volja, kazem teoretski zato sto takav slucaj jos nije zabelezen. Verovatnoca da se to desi je gotovo identicna onoj da nezdovoljni radnik u RH-u, Mandrakeu, SuSeu ubaci backdoor jer mu sef nije dao povisicu.
Inace vecina servera koje odrzavam pogone qmail ili djbdns – sto na slacku, sto na openbsd-u. A sa njima nema zime, niti bilo kakvog security flaw-a jos od pojavljivanja. Ovde je narocito zahvalan openbsd, koji pored update-ovanja openssh-a gotovo da nema alerte (san svih admina, fire&forget 🙂 ).
Meni licno najvise vremena odnose serveri sa sambom (narocito tamo gde rade u AD u sprezi sa windowsima) ili apache-om (famozni LAMP). E tu se vec kompajlira 😆 . Ali ni to nije strasno, boze moj napravim na mojoj masini tgz-ove pa ih posejem svuda gde treba. Sta da kazem, Checkinstall rulira.
Uzgred, ne kompajliram gnome, oo, kde, mozillu, nema svrhe to raditi na serverskoj masini. Za desktop varijantu, ko sto sam rekao, i dalje koristim MDK i rpm-ove i ISKLJUCIVO rpm-ove.Dalje, svaki slack je razlicit od onog na susednoj masini??? Hmmmmm….diskutabilno. Razlikuju se onoliko koliko se razlikuju bilo koje dve masine sa istom distribucijom, gde jednu ne diras a na drugoj ubacis po neki paket i kompajliras nesto….Opet me hvata jeza kad rpm po zamisli proizvodjaca distribucije natrpa fajlove na njima ‘najlogicnija’ mesta….Brrrrrrrrrr…..Zar je tako tesko ispostovati LFS standard?
Kazes Gentoo je brzi 15-20%? Pretpostavljam da je to posledica toga sto je slack kompajliran za 486, Debian verovatno za 386, 486 ili 586 (ispravi me ako gresim), a kad instaliras Gentoo on lagano sa neta pokupi pakete kompajlirane specijalno za AMD k7/k8 ili Intel PIII/PIV arhitekturu. Kad pogledas listu procesa na slacku, sve je jasno…..nema tu sta dalje da se ubrzava.
Da se razumemo…..nisam ja nikakav promoter slacka, niti mi je cilj da dokazem kako je on bolji od neke druge distribucije. Narocito ne mogu da ga poredim sa Gentoom jer sa njim nisam radio. Od svih distribucija slack mi najbolje lezi, zato ga toliko koristim.
Takodje ne smatram sebe najpametnijim i bezgresnim ( dooobro mozda sam najskromniji 😆 ) Ako preporucujes gentoo probacu ga.
Eto toliko
Over and out!Ne brine me nedostatak zvanicnih paketa toliko iz sigurnosnih, koliko iz razloga narusavanja strukture sistema. Postovanje FHS standarda je vrlo bitno, jer omogucava lako preuzimanje servera koje je neko drugi administrirao. Sigurnost sistema je prilicno naduvana na ovim prostorima, a obozavani izgovor. Danas je svako “strucnjak za bezbednost”. 🙂
Uporedi recimo Apache na 3 Slackware servera koje su administrirala 3 coveka: gde se nalaze konfiguracione datoteke i DocumentRoot? Skoro sigurno su na razlicitim mestima na svakoj instanci. Cak sam na nekim serverima nalazio paralelne instalacije nekoliko verzija Apache-a. Razlog za razlikovanje pojedinih instanci Slacka je upravo u koriscenju izvornog koda za instalaciju, gde ljudi stavljaju prefikse kako im volja. Sto je u redu za njihove licne masine, ali ne i za sisteme koje treba neko drugi da preuzme.
Druga stvar je vezana za BSD init skripte koje ljudi uglavnom ne razumeju, pa sve trpaju u rc.local. Mislim da one jesu jednostavnije od SystemV init skripti, ali ovaj potonji bar tera ljude da procitaju malo dokumentacije pre nego sto krenu nesto da menjaju. Ovako rc.local je znao da sadrzi i pravila za zastitni zid, zilion servisa, pokrece antiviruse, ma nalazio sam cak i dvostruki unos za ssh server (pored onog koji je u rc.inet2).
Nevedeni problemi mogu biti izbegnuti savesnom administracijom (razumevanjem razloga zasto nesto mora biti tamo gde je) i vodjenjem evidencije o svakoj pojedinoj instalaciji na serverima. Medjutim, to otvara poseban problem jer uzima previse vremena i samim tim je neisplativo u odnosu na druge sisteme.
Ne propagiram ni ja protiv Slacka, daleko bilo. Koristi distribuciju koja ti odgovara i koju poznajes, tvoja stvar. Ako te ovakva prepiska motivise da probas neku drugu distribuciju i utvrdis da ti stedi vreme i novac, odlicno. Ne radis kod mene u firmi pa da te ogranicavam. 🙂
Eh….sad stizemo do pat pozicije. Preuzimanje administracije servera iz mog iskustva znaci ovo: reinstalacija sistema prvom slobodnom prilikom i stavljanje slacka podesenog po mojoj meri. Cini mi se da i ti pre ili kasnije uradis istu stvar….tesko ces da zateknes gentoo na masini koja ti padne pod ruku 🙂 Uvek ce to biti RH, SuSe, MDK, Debian ili Slack. Sto opet samo po sebi nosi nerviranja glede distro-specific stvari – najbolji nacin po meni je uniformisanje svih servera sa kojima radis (ista distribucija, ista organizacija config fajlova, isti entry-ji u init skriptama).
Ne znam kako sam u celoj prici zaboravio BSD init skripte koje slack koristi – fantasticni feature koji nikako ne sme ostati nepomenut….Btw, kad neko brlja, onda brlja…..vidjao sam ja dizanje daemona kroz rc.local na RH i MDK 🙂 A jos gora brljanja srecem na linuxima gde likovi nisu mogli sve da urade preko paketa (rpm, apt, whatever) pa su u paketskoj distribuciji poceli da kompajliraju…..nesto je tamo gde ga ocekujes, nesto je u /usr/local, uzas.
Gentoo? Definitivno deluje kao vredan probe. Svidja mi se to sto imaju pakete iskompajlirane za specificne x86 procesore; pretpostavljam da su mnogo vise cutting-edge software distribucija od slacka. Gledao sam sta kazu o portage sistemu, obecava 😉[b]salac:[/b]
tesko ces da zateknes gentoo na masini koja ti padne pod ruku Uvek ce to biti RH, SuSe, MDK, Debian ili Slack.Upravo si pogodio razlog zasto smatram da Slackware nije za poslovnu upotrebu. Od pobrojanih sistema, jedini je on po pravilu u takvom stanju da se mora reinstalirati sistem. 🙂 Ostali sistemi mogu imati iskakanja (mada vrlo retko) u smislu instalacije od izvornog koda. U principu su Slackware uglavnom instalirali i odrzavali pocetnici ili amateri (ne mislim na tebe, da ne bude zabune) i zbog neznanja o vaznosti jednoobraznosti sistema on postane takav kakav je. Sto se ostalih sistema koje si naveo tice, nikad ne vrsim reinstalaciju jer oni dozvoljavaju lak upgrade i odrzavanje. Zahvaljujuci gomili zvanicnih paketa, nije ih problem ni brzo dovesti u “normalno” stanje u slucaju da nisu takvi zateknuti.
Sto se Gentoo distribucije tice, uglavnom koristim izvorni kod kod instalacije iz Portage-a. Postoje i binarni paketi, ali sa dobrom vezom i brzim serverom nemam problema sa prevodjenjem. Naravno, ovo prevodjenje nema veze sa configure;make;make install – pa sve u isti kos, vec se vrsi sistemom emerge. Verovatno ce ti se dopasti i mogucnosti cuvanja i odrzavanja konfiguracionih datoteka, globalni USE flagovi pri prevodjenju, fina optimizacija i nadasve lak upgrade. Jednom instalirani Gentoo vise nema potrebe za reinstalacijom – uvek koristis aktuelnu verziju. Da ga ne hvalim vise, jer i pored toga smatram da je dobar svaki Linux koji radi posao. 🙂
Jednom instalirani Gentoo vise nema potrebe za reinstalacijom – uvek koristis aktuelnu verziju
Kao FreeBSD, mislim da su princip pokupili upravo od njega
A jos gora brljanja srecem na linuxima gde likovi nisu mogli sve da urade preko paketa (rpm, apt, whatever) pa su u paketskoj distribuciji poceli da kompajliraju…..nesto je tamo gde ga ocekujes, nesto je u /usr/local, uzas.
Sto se debiana tice tesko da nekome preko 13000 paketa ne moze da zadovolji potrebu, ali sve sto sam kompajlirao na Debianu je radilo je odlicno, bez konfuzije o kojoj govoris
Portage je pokusaj da se spoje dobre strane apt-get (Debian) i ports (BSD) sistema. Nije savrsen, ali je prilicno dobar. 🙂
Mozda nisi dobro protumacio salca 😉 . Podrazumevana puitanja za instaliranje programa je /usr/local i tu ce se smestiti svi programi instalirani standardnom rutinom “./configure; make; make install”. Pored toga sto je to pogresno mesto za instaliranje servisa i globalnih aplikacija, tu zavrsavaju i konfiguracione datoteke, biblioteke i slicno. Menjanjem prefixa ljudi, najcesce zbog nepoznavanja standarda, instaliraju programe u proizvoljne direktorijume sto stvara dodatnu zbrku.
Slack i ‘pocetnici i amateri’ ? :)))) Ajd da se nadjemo na terminu ‘entuzijasti’ 😆
Btw, moj odskorasnji zet se jedan dan pojavio sa velikom zeljom da mu se instalira linux i to Slack i nista drugo! Pricao je covek sa 2 klinca sa ETF-a (inace ETF je bastion Slacka u Srbiji i na Balkanu 😉 ), i outfit-om koji se sastoji od linuxfest majica, bedzeva sa pingvinima i sl. glupostima – jedva sam ga odgovorio i dao mu mandrake da se celici 🙂 Sirenjem *nixa ovakve stvari postaju sve cesce, cini mi se da apsolutna moc nad OSom nekim ljudima sluzi za efikasno dezintegrisanje sistema.E da….bas sam to mislio govoreci o /usr/local 🙂 PERIOD.
A za pakete…..pa i swaret mi update-uje slack na najsveziju verziju, da se ne lazemo – no izbor i svezina paketa nije blistava i tu su druge distribucije u prednosti.
Podrazumeva se da niko nije blesav da renistalira sistem cim se verzija distroa inkrementira za ceo broj ili jos gore (i gluplje) jednu decimalu 🙂 Isto tako i upgrade sa CD-a radi do jaja, dok napr. sa mandrakom imam losa iksustva.Izgleda da imamo razlicite pristupe : kazem, meni je najlakse da sve o cemu vodim racuna drzim uniformisano i ne nerviram oko distro-specific stvari….a potpuna sloboda organizacije je pre prednost, nego mana; mogu da se drzim onoga sto je zamislio Patrick, a mogu i da radim po svome ako zelim 8)
OFFTOPIC : Popaje, ne cini li ti se da nemamo moralnog prava da postujemo na bilo kom forumu u narednih 6 meseci? 😆 Posle fijaska sa TV outom u Cvijicevoj 100 (posrami nas zensko tc tc tc), ja se povlacim u duboku ilegalu !
Entuzijasti bi bili oni koji ga koriste radi sopstvenog zadovoljstva u radu sa istim (cudno zvuci, al’ razumece se… valjda) :).
Sto se ETF-a tice, radi se o nasledju iz prethodnog perioda. Panzer cak i na notebook-u koristi Gentoo. 🙂
Sa swaretom sam imao vrlo losih iskustava, mada pretpostavljam da nije bilo do njega vec do nacina funkcionisanja .tgz paketa. Mada tu dolazi i do problema sa podrskom jer Patrik izbacuje pakete samo za dve poslednje (aktuelna i prethodna) verzije. Ne krivim ga, jer je tesko postici. Covek je konkretan primer kako se glavnina stvari iznosi na plecima jednog coveka.
Mislim da nam se pristupi razlikuju kad je poslovna primena u pitanju. Ja smatram da administracija poslovnih sistema ne dozvoljava ispoljavanje licnih afiniteta, vec zahteva strogo pridrzavanje standarda.
Jao, morao si da pomenes bruku iz Cvijiceve. 😳 Mislio sam da se mozemo izvuci na to sto je u pitanju Windows, ali … 😆
Jao, morao si da pomenes bruku iz Cvijiceve. Mislio sam da se mozemo izvuci na to sto je u pitanju Windows, ali …
Momci, nema sad. Pa tolko linuxasi a padoste na windozi 😉
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.