5 radnih dana jednog admina

Ponedeljak

9:05 Dolazak na posao. Kafa, citanje novina.

9:20 Zvali su iz knjigovodstva, kazu da ne mogu da se povezu na server Accounting. Dao sam im standardan odgovor br. 112: “Hmm, ali kod mene to radi”. Brbljao sam jos malo a onda sam im savetovao da probaju da reboot-uju i da se ponovo uloguju. U meduvremenu sam sa UPS-a otkacio aparat za kuvanje kafe (ionako je kafa pri kraju) i ponovo sam prikacio kabl servera Accounting. Nekoliko trenutaka kasnije ponovo su zvali iz knjigovodstva i rekli da je sve u redu. Nista lepse od zadovoljnog korisnika.

10:20 Ona krava iz marketinga se zalila da joj ne radi modem. Promumlao sam da
cu je prebaciti nasem strucnjaku za komunikacije, i prebacio sam vezu kod domara. Ova moderna telefonska oprema stvarno stedi mnogo posla!

10:50 Sef je svratio kod mene; kao, mnoze se prituzbe na kvalitet korisnicke podrske. Pitao sam ko se zali. Jasno, marketing. Sef je rekao da ce to resiti, obavestio me da nece biti tu ostatak dana i otisao da igra tenis.

11:05 Taj ponedeljak me uvek dokosuri. Napisao sam u knjigu “Odlazak zbog kupovine disketa” i pobegao u grad.

16:20 Povratak iz “kupovine disketa”. Pogledao sam na brojac poruka, bio je prazan. Izgleda da je uzrok tome to sto nisam ni ukljucio sekretaricu. Popravio sam to i dopunio napomene u dnevniku.

16:25 Odlazak kuci

Utorak

9:10 Opet je kod mene navratio sef i opet je hteo da prenese zalbe one krave iz marketinga. Pokazao sam mu novi screensaver Hot Amanda, koji sam prosle nedelje preneo sa Interneta. Sefu se veoma svideo – hteo je kopiju, pa sam mu dao disketu i pitao ga kako ce resiti zalbe. Odgovorio je da ce verovatno zaposliti jos jednog radnika, jer ja ne mogu sve da stignem sam.

9:50 Stigao sam do osmog nivoa u DOOM-u.

10:25 Zvao je strucni savetnik zamenika direktora proizvodnje. Hteo je da zna kako se u Excel-u crtaju grafici. Rekao sam mu da za tako specijalne zahteve imamo strucnog savetnika i prebacio sam vezu kod domara. Dobro je sto imamo te moderne telefone.

11:00 Dosao je domar. Rekao je da ga stalno zovu neki ljudi i pitaju ga cudne stvari. Rekao sam mu da cu ga poduciti, ako umesto mene sedne pored telefona na sat vremena. Pristao je.

11:05 Odlazak na rucak.

14:00 Povratak sa rucka. Domar je posteno sedeo pored telefona. Rekao je da je telefon stalno zvonio i zato je sve pozive prosledivao u bife. Taj momak je stvarno dobar!

14:10 Poceo sam da poducavam domara (zove se Pera) DOOM-u. Bio je dobar ucenik
i vec nakon nekoliko sati me je nacisto zbrisao. Naslutio sam da ovaj momak ima buducnost.

16:00 Peri se zavrsila smena, pa smo zavrsili i sa skolom DOOM-a. Meni je ostalo jos sat vremena. Razmisljao sam sta da radim i setio sam se servera Accounting od juce. Nekoliko puta sam isprobao glavni prekidac, da proverim da li radi. Prekidac je radio bez problema; stvari su bile losije sto se tice UPS-a i servera.

16:30 Odlazak.

Sreda

8:30 Sef je odrzao obecanje i doveo novog coveka za tehnicku podrsku. Nekakav Milan. Pokazao sam mu prostoriju sa serverom, switch i postavio mu racunar na sto. Malo je protestovao, jer dobio je samo XT, ali uverio sam ga da mu je za Windows sasvim dovoljan crno-beli ekran.

9:00 Milanov racunar je upravo zavrsio boot sekvencu. Milan je odmah poceo da se interesuje kako da se prikaci na mrezu; zato sam mu otvorio korisnicko ime. Minimalnu duzinu lozinke sam podesio na 64 znaka, neka i decko malo uziva.

9:15 Zvali su iz knjigovodstva jer im je potrebno korisnicko ime za neku novu radnicu. Odgovorio sam da mi je za to potreban specijalni formular, koji je potpisao sef odeljenja, svi ostali rukovodioci, magacioner i direktor. Malo su se cudili, ali su prestali cim sam im spustio slusalicu.

10:05 Zvala je nekakva Mira iz knjigovodstva, kao treba joj lozinka za mrezu. Po glasu mi se cinilp da ima izmedju devetnaest i dvadeset; pitao sam je za ime, prezime, datum rodenja, bracno stanje, adresu i telefon. Pretpostavka je bila tacna – devetnaest, neudata. Zato sam joj rekao da cu joj lozinku isporuciti uvece, licno, na kucnu adresu.

11:05 Milan je konacno “poterao” svog XT-a i poceo da radi. Poslao sam ga po cigarete; samo neka se mladic uci.

11:20 Milan je doneo cigarete. Pokazao sam mu uputstvo za sistem AS 400 i rekao mu da sedne pored telefona, neka iskusi i praktican rad. Onda sam otisao na rucak.

16:00 Povratak sa rucka. Milan je ocigledno doziveo nervni slom – tri sata je pokusavao da pokrene server Accounting. Ispsovao sam ga i poslao po nove cigarete. Onda sam ponovo prikacio Ethernet kabel na server. Slika na televizoru se zbog toga malo pokvarila, ali posao na kraju krajeva ima prednost.

16:10 Sekretarica iz personalnog je pitala kako se ukljucuje kontrola pravopisa. Savetovao sam joj precicu sa tastature Ctrl-Alt-Del. Zahvalila se i spustila slusalicu.

16:30 Uhvatio sam Milana kako u WC-u cita male oglase sa ponudama za posao. Pomislio sam kako je dan u potpunosti uspeo i otistao kuci.

Cetvrtak

8:30 Opet se pojavio sef (zar ce sad svako jutro da dolazi ovamo, pa ne stignem ni novine da procitam), ali je na srecu doneo dobre vesti – Milan je javio da vise nece doci na posao. Rekao sam da je cinjenica da je danas tesko naci coveka koji nesto vredi. Mislim stvarno! Da delim ovo toplo mestasce sa jos nekim…
8:55 Zvao je neko iz logistike, kao ne moze da dobije YU fontove. Pitao sam ga kakav cip ima na grafickoj kartici i, naravno, nije znao. Odbrusio sam mu da prvo sazna osnovne informacije o svom racunaru pa tek onda da me ponovo zove.

9:15 Opet je zvao onaj iz logistike; saznao je da cipovi na video kartici nemaju nikakve veze sa fontovima. Odgovorio sam mu da nisam ni pitao za video karticu, vec za graficku. Izvinuo se, rekao je da ce to saznati i spustio slusalicu.

9:30 Zvali su iz ekonomskog, da im se na fakturama umesto kvacica na slovama pojavljuju akcenti. Bio je to vec drugi slucaj sa fontovima tog dana, pa sam im obecao da cu nesto uraditi po tom pitanju. Posle kratkog razmisljanja odlucio sam da centralno promenim sve sablone dokumenata. Postavio sam bela slova na beloj pozadini; sigurn osti radi promenio sam standardni font na Wingdings.

10:00 Usred devetog nivoa DOOM-a navratio je Pera, pa smo zajedno igrali DOOM preko mreze i umlatili nekog morona iz drugog odeljenja. Pritom smo mu napisali sta sve mislimo o njegovoj nepojavnoj gluposti.

12:00 Pera me pitao da li bih s njim na rucak. Pomislio sam koliko me jos debilnih pitanja oko fontova ocekuje i otisao s njim. Posle se nisam ni vracao na posao.

Petak

9:00 Dolazak na posao. Citanje novina.

9:25 Neki nesrecnik iz planskog je zvao jer je zaboravio lozinku, pa je trazio savet. Savetovao sam mu da iskoristi specijalnu proceduru za obnovu lozinke – FDISK. Zahvalio se i spustio slusalicu. O Boze, zar i takvi ljudi imaju pravo glasa?

9:35 Opet je zvao onaj iz planskog. Problem sa lozinkom je bio resen, ali se pojavio novi – posle boot-ovanja sistem mu je javljao Error accessing Drive 0. Rekao sam mu da je to hardverski problem i da mu treba novi racunar.

10:15 Maler: onaj nesrecnik sto smo ga juce satrli u DOOM-u na sestom nivou bio je sef. Uleteo je kod mene u kancelariju besan kao ris i nije reagovao ni na moj novi screensaver Obsession. Od ponedeljka imam sut-kartu.

10:00 Radim ono sto je radio Milan, tj. pregledam oglase sa ponudom za zaposlenje i javljam se na nekoliko odabranih. U pauzama izmedu telefoniranja doterujem makroe, dodajem naredbu DeleteDocument. Bez dobre sistemske podrske nijedna firma nece biti uspesna.

11:15 Nasao sam novo radno mesto. To je u stvari potpuno ista funkcija koju sam imao ovde, i to u softverskoj firmi koja je prosle godine na trziste pustila novi operativni sistem. Na oprostaju pustam u mrezu crva, menjam raspored lokala na telefonskoj centrali, ponistavam sve sifre za ulazak u zgradu i pakujem solju za kafu.