Lako da lakše ne može biti
Veliki broj GNU/Linux distribucija se globalno može može podeliti na skup onih koje su okrenute iskusnijim korisnicima i onih koje kao svoju ciljnu grupu imaju novajlije koji u vecini slu?ajeva migriraju sa Windows operativnih sistema.
Ovakav stav se pre svega odnosi na instalaciju i podešavanja jer su gragi?ka okruženja entiteti za sebe koji ne zavise mnogo od prireÄ‘iva?a distribucije.
Ono što takozvane user friendly distribucije skoro uvek rade jeste dodatni ,,facelift’’ okruženja kako bi ona izgledala sto primamljivije i aktraktivnije.
Pioniri ovakvog na?ina razmišljanja su svakako ReadHot, SuSE ibivši Mandrake, a sada i Mandriva, koji su se oduvek trudili da umanje razlike izmeÄ‘u KDE-a i GNOME-a, to jest izgleda QT i GTK aplikacija.
Svi se se?aju RedHatovog BlueCurvea, dok je sli?an recept nastavio da koristi Mandrake.
Prednost ovakvih distribucija je veoma o?igledna.
Vrlo ?este frustracije korisnika terminalom i potrebom konzolnih intervencija na ovim distribucijama prakti?no ne postoje.
Na ovaj na?in je GNU/Linux kao sistem dobio vise korisnika koji su od nule mogli da koriste miš i klikovima urade sve što je potrebno za instalaciju i podešavanje sistema.
Jedna od Distribucija koja se u poslednje vreme naro?ito isti?e po pitanju lako?e instalacionog procesa i pode?avanja jeste PCLinuxOS.
Probaš Pa instaliraš
PCLinuxOS se isporu?uje na jednom Live CD-u koji se može preuzeti s mati?ne prezentacije distribucije.
Zanimljiv detalj je ?injenica da postoje razli?iti ISO-i, u zavisnosti od grafi?ke kartice koja se koristi, na kojima postoje drajveri za advekatne ?ipove.
Tako ?e nVidia ili ATI grafi?ke kartice imati 3D akceleraciju odmah po podizanju Live sistema.
Naravno, ukoliko je sistem potrbno koristiti na ra?unaru koji nema grafi?ki ?ip-set nijednog od pomenutih proizvođa?a, sistem ?e samo odabrati advekatan Xorg drajver i grafika ?e biti u funk?iji.
Prvi korak s ovom distribucijom otkriva namere i ciljnu grupu njenog rayvojnog tima.
Prvo što upada u o?i jeste log koji kombinuje boje sa svima nam poznatog operativnog sistema iz Redmonta.
No, simbolika u logu o?igledno asocira na dinamiku pa sami presudite šta su ljudi iz razvojnog tima PCLinuxOS-a hteli da kažu.
User friendly distribucija ne bi bila to što jeste kada ne bi imala splash screen koji pokriva ,,misteriozne’’ ispise sistema dok se startuje.
PCLinuxOS-ov splash je veoma skladno dizajniran pa izgleda vrlo efektno.
Nakon bootsplasha korisnika do?ekaju login menadžer ?ija je tema maksimalno okrenuta ka korisnicima koji migriraju sa Windowsa.
Ruku na Srce, iako previše podse?a na pomenuti sistem, lepo izgleda pa je možda, po subjektivnom mišljenju autora teksta, to ono što ekipa iz Redmonda nije uspela da uradi.
No, bilo kako bilo, korisnici ?e se vrlo lako sna?i.
Logovanje na Live sistem se vrši se preko ve? definisanog korisni?kog naloga sa korisni?kim imenom ,,guest” i istovetnom lozinkom, dok je lozinka za root login, predpostavljajte – ,,root”.
Proces inicijalizacije okruženja KDE takoÄ‘e je odli?no rešen – KDE-ov splash zauzima ceo ekran, diskretno pokayuju?i progres inicijalizacije grafi?kog okruženja.
Å lag na tortu predstavlja samo okruženje koje je vrlo zanimljivo prireÄ‘eno u vizuelnom smislu.
Sve u svemu, odli?no za novajlije na GNU/Linux.
Pošto je sstem podignut,korisnik može da isproba sve ono što mu je na raspolaganju, posle šega je sve to mogu?e instalirati na hard disk.
Instaler je slede?i abut PCLinuxOC-a jer je vrlo lak za koriš?enje.
Uz samo šejst klikova na taster Next mogu?e obaviti sav poso.
Particionisanje diska je takoÄ‘e moguce obaviti u grafi?kom režimu pomo?u Mandrivinog alata ove namene koji je provereno dobro rešenje jer pored osnovnih operacija sa particijama nudi mogucnost konverzije ili promene veli?ine particija.
Jedini korak koji može biti kriti?an jeste odabir željeneparticije na kojoj ?e sistem biti instaliran pa pre upuštanja u instalaciju neiskusnim korisnicima preporu?ujemo da konsultuju dokumentaciju ili neko stru?nije lice kako bi što bolje razumeli na koji na?in Linux ozna?ava dard diskove i particije.
Nakon Nekog vremena, koje zavisi od resursa kojima ra?unar na kom se sistem instalira raspolaže instalacija ?e biti završena.
Posle uspešno okon?anog instalacianog procesa i restarta ra?unara, PCLinuxOS je spreman za koriš?enje sa hard diska.
Prilikom testiranja, jedan detalj je osto vredan pažnje: ne treba pokretati nikakve aplikacije dok instaler radi jer je u protivnom mogu?e da se instalacioni proces ne završi kako treba.
Å ta dobijamo
Okruženje koje se dobijainstalacijom je vrlo aktraktivno i primamljivo.
Upotreba plave boje je sigurna opcija koju je tim PCLinuxOS-a odabrao i na njoj bazirao interfejs.
Panel je odli?no uklopljen u okruženje, dok je pogled u podešavanja panela otkrio pozadinsku sli?icu koja panel poistove?uje sa sa izgledom panela Windowsa xp.
Ikone i stil suostali na podrazumevanom odabiru KDE-a, dok je raspored ikona na desktopu vrlo karakteristi?an za ovakvu distribuciju.
Pored pre?ica ka direktorijumu Home i kanti za sme?e, jedna ikona na desktopu nosi naziv My Computer i namenjena je korisnicima koji dolaze sa Windowsa kako bi se lakše snašli sa organizacijom fajlova na GNU/Linux.
My Computer nije ništa drugo do pre?ica ka lokaciji system:/ gde se pored putanje ka storage ureÄ‘ajima nalaze pre?ice kojima se vrlo brzo pristupa podešavanjima, mrežnim lokacijama, stampa?ima i pre?icama ka aplikacijama.
Ovo je definisano najbolji na?in za dobrodošlicu Windows korisnicima u organizaciju GNU/Linuxa.
Pored My Computera, na desktopu postoji nekoliko pre?ica ka online i lokalnoj dokumentaciji zahvaljuju?i kojoj se vrlo brzo mogu prona?i odgovor na sva pitanja.
Odabir aplikacija je manje-više standardan, mada da treba primetiti da Open Officea nema, ve? je kancelariske poslove poslove mogu?e obaviti pomo?u Kofficea.
Kofficee je vrlo kvalitetan skup programa, narošito kada je u pitanju rad s kancelariskim bazama podataka, jer je u paket uklju?en i Kexi koji predstavlja jednu od najboljih alatki ove namene u svetu slobodnog softvera.
No, OpenOffice nikako ne bi škodilo.
Verzija Kofficea je 1.42, dok je KDE prisutan u verziji 3.4.3.
Pored Konquerora, koji je univerzalnih browser i ujedno podrazumevani fajl-menadžer, Firefox postoji u verziji 1.0.7, dok se e-mail usluge mogu koristiti pomo?u Thunderbirda ili Kmaila.
Kada smo kod fajl-menadžera, treba pomenuti i Krusader koji ?e dobro do?i ljubiteljima Total Commandera.
Ostatak internet svite je vrlo pažljivo odabran – za ?askanje su su dostupni Gaim i Kopete, dok je vrlo prijatno iznenaÄ‘enje prisustvo p2p programa poput aMule, Limeware (Gnutella) ili BitiTorent klijenta.
Ni Web dizajna nije zaboravljen pa se uz PCLinuxOS isporu?uje i WYSIWYG editor NUV.
PCLinuxOS je potpuno multimedijalan sistem jer su svi aspekti koriš?enja ra?unara u ove svrhe odli?no pokriveni odabirom kvalitetnih aplikacijama.
Pored alata za audio-reprodukciju kao što su XMMS i AmaroK, prisutan je i Audacity za bradu zvuka.
Video-reprodukciju je takoÄ‘e oblast u kojoj PCLinuxOS brijira jer, pored prisustva svih potrebnih kodeka, uz njega dolaze i programi kao što su Mplazer
(KMplayer), XINE, Kaffeine i RealPlayer.
Narezivanje diskova se može obaviti pomo?u K3B-a i GnomeBakera, dok su skeniranje, povezivanje digitalnih kamera i obrada slika lak posao zahvaljuju?i GIMP-u, digiKamu, GTKamu ili Xsaneu.
Ostatak sitnih aplikacija najrazli?itijih namena obezbeÄ‘uje da se apsolutno svi poslovi za kojima prose?an korisnik može imati potrebu obavljaju veoma lako.
Zajista odli?an odabir aplikacija PCLinuxOS ?ini jednom od najkorisnijih distribucija na sceni.
Jedino odsustvo OpenOfficea i alat za vektorsku grafiku poput inkscapea baca fleku na odli?anutisak koji PCLinuxOS ostavlja.
Pošto je baziran na Mandrivi, PCLinuxOS poseduje vrlo kvalitetnu i poznatu alatku zakonfiguraciju sistema,poznatiju kao Mandriva Control Center.
Baziran je na Mandrivi povla?i dosta sli?nosti pa se donekle može re?i da je PCLinuxOS zapravo Live Mandriva.
Naravno, pred ovim distribucijom je dugo puta,ali se svakako može konstatovati da je pravo osveženja i odli?no rešenje za korisnike koji se prvi put sre?u sa Linuxom.
U prilog ovakvoj tvrdnji ide i to što se PCLinuxOS prvo mora podi?i kao live sistem, što je vrlo zna?ajno za sve ljude koji žele prvo da probaju GNU/Linux kao platforma dorastao za desktop upotrebe.
…
Perfonmanse PcLinuxOS-a su vrlo dobre, ma da zaostaje u odnosu na Debian ili Slackware (bazirane) sisteme.
No, ukoliko se uzme u obzir da moderni ra?unari obiluju resursima, razlike se skoro i ne prime?uju pa svim korisnicima pa svim korisnicima koji žele da zakora?e u svet GNU/Linuxa
i slobodnog softvera toplo preporu?ujemo PCLinuxOS kao pravu stepenicu