Za početak objasniću samu strukturu komandi. Komanda se sastoji iz tri dela i to: ime komande opcije komande (slova ili reči kojima prethodi -) (ove opcije se takođe nazivaju i flegovi) argumenti (nazivi fajlova, direktorijuma, proizvoljni tekst) Primer za početak … Čitaj dalje
Sva podešavanja se vrše u ?etiri fajla: /etc/hosts , /etc/sysconfig/network , /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-eth0 i /etc/resolv.conf .
Problemi koji mogu nastati ako sve nije ispravno podešeno mogu biti razni. Na primer, problemi sa mrežom, nemogu?nost konektovanja klijent ra?unara na web preko gataway-a, konektovanje na web ali bez mogu?nosti surfovanja ( bez ikakvog u?itavanja u browser ), itd. Na primer, ako želite da izmenite Vašu mrežnu konfiguraciju na :
Sada ?emo se pozabaviti
i slanjem poruka e-pošte istim putem, ali uz osiguravanje privatnosti
sistemom zaštite GnuPG. GnuPG (GNU Privacy Guard) je besplatan sistem
zaštite otvorenog izvornog koda, i kao takav predstavlja odgovaraju?u
potpunu zamenu za PGP. Pošto je izdat pod GPL licencom, moÄ‘ete ga
slobodno preuzeti sa Interneta i instalirati na koliko želite
ra?unara, kao i menjati izvorni kod ili kopirati. Skript ?emo uraditi
u programskom jeziku PHP zbog njegove brzine, jednostavnosti i
portabilnosti. (GnuPG), PHP i Apache su dostupni i na Windows i na Unix
platformama, tako da bi skript trebao, uz eventualne minimalne izmene,
raditi istovetno. Konkretno, mi ?emo govoriti o Unix (Linux) platformi.
Programski paket GIMP nije novijeg datuma, naprotiv, postoji ve? duže
vreme na tržištu programa otvorenog koda, i predstavlja izuzetno par?e
software-a namenjeno obradi slika i izradi animacija. Od sli?nosti sa
Adobe Photoshop-om, kao de facto standardom na tom polju, izdvajamo
ikonice na komandnoj strukturi, Ä…to je pohvalno jer omogu?ava lako i
brzo snalaženje.
Konzolni režim rada ima svojih prednosti, poput brzine, stabilnosti
i nadasve fleksibilnosti u rešavanju svakodnevnih problema putem
datoteka za serijsko izvršavanje instrukcija – skripti. MeÄ‘u nedostacima
se sigurno nalazi, možda i kao jedan od najbitnijih, izostanak
strukture za privremeno ?uvanje obrisanih datoteka dok je u grafi?kom
okruženju X Windows to rešeno primenom tzv. kante za sme?e (“trash can”
– engl.). Bilo je pokušaja izrade adekvatnog rešenja za povra?aj
obrisanih datoteka, ali su se uglavnom oni zasnivali na primenjivanju
specijalnih zakrpa za jezgro, kao i primeni šestog inode-a koji je u
razvoju ext2 sistema organizacije podataka bio rezervisan za tu namenu.
Inode predstavlja uskladišten opis individualnog podatka na UNIX fajl
sistemu. U tom slu?aju vra?anje u preÄ‘ašnje stanje treba uraditi u što
kra?em roku od onog kobnog koriš?enja komande “rm”, jer su postojali
dobri izgledi da ?e se u međuvremenu na to mesto na disku upisati nove
informacije. Opširnije o sistemu inode oporavka fajlova pogledati:
http://www.praeclarus.demon.co.uk/tesh/e2-undel/howto.txt .