Ovlaš?enja (Autor: stale)
Pri prelasku na
UNIX operativne sisteme mnogi korisnici se zbunjuju nad nekim osnovnim
osobinama UNIX okruženja. UNIX je stvoren kao višekorisni?ki sistem i
kao takav je morao da obezbedi privatnost svim korisnicima.
Osnovni mehanizam s’kojim se to postiže jesu ovlaš?enja.Svaki fajl na vašem fajl sistemu ima neka
ovlaš?enja, vlasnika i vlasni?ku grupu. Ovlaš?enja govore šta mogu da
rade vlasnik, vlasni?ka grupa i ostali. Na primer:
ls -l
-rwxr-x— 2 stale users
12493 2004-10-03 17:05 file
(-l kaže komandi ls da prikaže
duga?ki (long) listing)
Prvi karakter – nam govori da je ovo obi?an fajl
(da je bio direktorijum ovde bi stojalo slovo d). Slede?e tri
grupe od
po tri
slova nam redom govore koja su ovlaš?enja vlasnika, vlasni?ke grupe i
svih ostalih. Ovde vlasnik stale može da piše, ?ita i izvršava fajl.
Vlasni?ka grupa users može samo da ?ita i izvršava fajl. Dok svi
ostali nemaju nikakva ovlaš?enja. U sistemu to se vidi kao grupa od 9
bitova (rwxr-x— = 111 101 000) u fajlu. Da ne bismo koristili binarni
sistem koji je pomalo kabast mi koristimo oktalni za prikazivanje i
menjanje ovlaš?enja. U oktalnom sistemu ovlaš?enja za ovaj fajl bi
izgledala slede?a rwx = 4 + 2 + 1 = 7, r-x = 4 + 0 + 1 = 5 , — = 0 +
0 + 0 = 0 (r=4, w=2, x=1). To jest skra?eno 750.
Komanda chmod za
menjanje ovlaš?enja prihvata znakovni i oktalni format ovlaš?enja.
chmod 640 file1
je isto što i
chmod u=rw,g=r,o= file1
Znakovni format je mnogo lakši za menjanje relativnih ovlaš?enja (npr.
ako ho?emo da nam fajl bude izvršiv chmod
+x file). Dok je oktalni format lakši za menjanje apsolutnih
ovlaš?enja.
Primeri za znakovni format:
chmod u+x file
Dodaje prava vlasniku da izvrši fajl.
chmod ug=rw, o=r
file
Daje vlasniku i vlasni?koj grupi prava da pišu i
?itaju fajl, dok svima ostalima daje samo pravo da ?itaju fajl.
chmod go-x file
Oduzima prava vlasni?koj grupi i svima ostalima da
izvršavaju fajl.
chmod u=o file
Izjedna?ava ovlaš?enja vlasnika i svih ostalih.
Pored ovih 9 bitova ovlaš?enja
postoji još tri: SetUID, SetGUID, lepljivi bit. SetUID i SetGUID nam
govore da kada se izvrši fajl da ima ovlaš?enja vlasnika i
vlasni?ke
grupe fajla iz kojeg je program pokrenut a ne korisnika i njegove
grupe. Na primer za halt
komandu:
ls -l /sbin/halt
-rwsr-xr-x 1 root bin 8768
2004-06-21 18:33 halt
je namešten SetUID bit i kada budem
izvršio ovu komandu ima?u prava root
korisnika, a ne ovlaš?enja koja posedujem kao obi?an korisnik. SetGUID
bit primenjen na direktorijum, kaže da svaki fajl napravljen u tom
direktorijumu budu dodeljene vlasni?koj grupi direktorijuma a ne
vlasni?koj grupi korisnika. Ovo je korisno za deljenje fajlova.
Lepljivi bit za direktorijum kaze da ne možete da
izbrišete fajl osim ako niste vlasnik direktorijuma. Nije dovoljno da
imate prava za pisanje po direktorijumu. Na
primer za /tmp direktorijum:
ls -dl /tmp/
drwxrwxrwt 32 root root 1576
2004-10-08 06:34 tmp
(-d opcija kaže komandi ls
da izvrši listing direktorijuma a ne fajlova u njemu)
SetUID ima vrednost 4000.
SetGUID ima vrednost 2000.
Lepljivi bit ima vrednost 1000.
I sada da bi dodelili SetUID ovlaš?enja možemo uraditi slede?e chmod
4750 neki_fajl.
Direktorijum je
samo vrsta fajla koji sadrži tabelu imena i ?vorova koji povezuju fajl
sa njegovom adresom na hard disku. Da bismo ušli u direktorijum treba
nam prava izvršenja za taj direktorijum. Dok sa pravima ?itanja možemo
samo da vidimo šta se nalazi u direktorijumu. Samo ako imamo prava
pisanja za direktorijum možemo da menjamo imena fajlova u tom
direktorijumu ili da ih kopiramo.
E sad dolazi
trenutak istine. Nisam vam govorio šta zna?i onaj broj desno od
ovlaš?enja kod listinga. On nam kazuje koliko ima pokaziva?a do ?vora
tog fajla. Kad je on na 0 fajl se fizi?ki briše. Kod svakog
direktorijuma ovaj broj je minimum jednak 2, zato što fajl . unutar
direktorijuma pokazuje na
njega. Svaki fajl u direktorijumu pokazuje na sam direktorijum. Å to
zna?i da u mom tmp
direktorijumu postoji 31 fajl (manje .
fajl), bilo fajlova ili tako zvanih direktorijuma. Pa da bismo
izbrisali jedan direktorijum treba da izbrišemo sve fajlove u njemu,
dobro je što postoji komanda koja to automatizuje rm -r (-r zna?i da
rekurzivno briše
direktorijum). Možemo imati više imena za isti fajl tako što svi
fajlovi pokazuju na isti ?vor. Na primer:
ls -li
232295 -rw-r–r– 5 stale users
0 2004-10-08 07:48 primer
232295 -rw-r–r– 5 stale users
0 2004-10-08 07:48 primer1
232295 -rw-r–r– 5 stale users
0 2004-10-08 07:48 primer2
232295 -rw-r–r– 5 stale users
0 2004-10-08 07:48 primer3
232295 -rw-r–r– 5 stale users
0 2004-10-08 07:48 primer4
(opcija -i govori programu ls
da nam pokaže i inode-ove)
Prime?ujemo da su svi brojevi levo
isti. Taj broj se po engleskom zove inode, a mi ?emo ga zvati samo ?vor
kao i do sada. Oni su isti! I prime?ujemo da nam broj pokaziva?a kazuje
da postoji ih 5. Sada kada bi rekao rm
primer ja ne bi obrisao fajl fizi?ki ve? bi obrisao samo
pokaziva? na njega. I naravno broj bi se smanjio sa 5 na 4. I sve dok
ne bi izbrisao sva 4 fajla, fajl bi ostao na hardisku. Sada ?u vam
otkriti tajnu kako sam napravio ovih 5 mutanata.
mkdir NEW
cd NEW
touch primer
ln primer primer1
ln primer primer2
ln primer primer3
ln primer primer4
(komanda ln služi za
pravljenje tkz ?vrstih i mekih linkova)
Ovo su sve teški linkovi i oni se prave na slede?i na?in sa
komadnom ln
ln staro_ime novo_ime
Teški linkovi su kul, ali imaju svoja
ograni?enja. Oni su ograni?eni samo na jedan fajl sistem, iliti jednu
particiju. Pošto na fajl sistemu postoji još jedna tabela koja povezuje
?vorove sa adresama, i te adrese su razli?ite za svaki fajl sistem.
Spominjao sam i meke linkove, pa je sad vreme da ih objasnim. Meki
linkovi sadrže
samo putanju do fajla na koji pokazuju. Recept za
pravljenje mekih linkova je slede?i: ¨prvo uzmemo dva jaja…¨
Ne samo sam se šalio.
ln -s fajl pokazivac_na_fajl
Da vidimo šta se dešava kada uradimo duga?ki listing mekog linka.
ls -l meki_link
lrwxrwxrwx 1 stale users 70 2004-09-27
23:21 meki_link-> /neki_dir/neki_fajl
Ovde kod mekog linka ovlaš?enja ništa ne zna?e ve? su bitna samo
ovlaš?enja kod neki_fajl (po tarzanski).
Na ovlaš?enjima koja se dodeljuju fajlovima možete uticati sa komandom
umask. Njoj se kao argument daju
ovlaš?enja u oktalnom obliku koja se oduzimaju od podrazumevanih
ovlaš?enja.
umask 022
Oduzima pravo pisanje vlasni?koj grupi i svima ostalima, što je
podrazumevano. Da bi ste saznali vaše maske samo ukucajte komandu umask.
Da bi ste promenili vlasnika i
vlasni?ku grupu možete koristiti komandu chown. Da bi ste
promenili
vlasnika
ili vlasni?ku grupu morate biti vlasnik tog fajla i morate pripadati
vlasni?koj grupi datoteke koje menjate, ili pak možete biti
administrator.
chown stale.users file
Menja vlasnika i vlasni?ku grupu fajla.
chown .users file
Menja samo vlasni?ku grupu.
chown stale file
Menja samo vlasnika.