- This topic has 9 odgovora, 4 glasa, and was last updated 15 years, 10 months ranije by
.
-
Članci
-
Očigledno da Oracle ne gleda blagonaklono na kreiranje ODF-a (The Open Document Foundation) i da shvata LibreOffice kao konkurenciju iako su i OpenOffice i LibreOffice, bar na papiru, OSS projekti pa bi saradnja bila dobrodošla.
Oni žele da osnivači ODF-a napuste OpenOffice.org veće jer je njihov posao sada u konfliktu sa OpenOffice.org-om.
Izvor i više detalja na http://techie-buzz.com/foss/oracle-asks-founders-of-the-documents-foundation-to-leave.html
linux4life
Mislim da bi trebalo otvoriti ‘kladionicu’ kad ce oracle da zatvori openoffice kod.
Ne verujem da će ići tako daleko tako brzo, ali treba znati da postoji Oracle OpenOffice, kao vlasnički softver koji košta 50-90$, i tu treba tražiti osnovne razlike, jer će OO biti osnova ove komercijalne verzije dok će Libre nastaviti da bude čist Open Ssource softver, koji dakle postaje konkurencija Oracle OO-u.
Bojim se da smo gubitkom Sun Microsystems-a, koji je imao mnogo više sluha za OSS, izgubili velike projekte poput MySQL-a, OpenOffice.org-a, OpenSolaris-a, a na ovom lošem putu su verovatno OpenJDK i NetBeans IDE.
Da li će od skora ili od ranije pokrenuti forkovi uspeti da se održe i nametnu nije baš sasvim sigurno, a tu najveće šanse verovatno ima LibreOffice.Pa, šta je tu čudno? Normalno je da orakl gleda na o-de-ef kao na konkurenciju. Ja ne znam samo zašto je taj projekat uopšte pokretan. Razumem za solaris, ali openofis je bio na zdravim nogama. Zatvori li se, mkolim lepo, eto forka.
A to što neki program ima i komercijalno izdanje može da bude samo dobro, jer je svakako bolje da nečega ima, nego da nema.
San je sa tim “sluhom” prošao kako je prošao. Bolje je da otvoreni kod podržava neko jak, onoliko koliko je realno, pa da imamo nešto na duge staze. Takođe, ne vidim kako ćemo izgubiti sve ono što je nabrojano. Čim se nešto zatvori (kao solaris), eto forka i rešen problem.
Zašto je fork pokrenut možeš pročitati na stranicama http://www.documentfoundation.org/ a posebno http://www.documentfoundation.org/pdf/tdf_release.pdf
Dakle, nema tu ništa čudno, bar nisam imao nameru da to tako predstavim. Jasno je da Oracle pre svega ima u vidu profit i to je sasvim normalno (koja komercijalna firma nema 😉 ), naravno, ali to nije osnovna ideja niti cilj Open Source softvera, kakav je, valjda, još uvek OpenOffice.org. Bojazan zajednice kao i nedostatak i/ili loši potezi Oracle-a od akvizicije Sun-a na ovamo su ponajviše doprineli nastanku LibreOffice-a.
Kao što je poznato forkovi MySQL-a postoje već neko vreme (mnogo pre preuzimanja od strane Oracle-a), poput MariaDB-a (koji je inače pokrenut od orinalnog kreatora MySQL-a (Michael Widenius)Po meni nije baš uvek loše što se forkovi pokreću, posebno kada to situacija nalaže, a to je obično kada dosadašnji razvoj nekog projekta naiđe na ozbiljne prepreke ili razmimoilaženja.
Pa, sad, šta je cilj npr. androida? Profit, bez obzira što je besplatan, slobodan i otvorenog koda. Gugl procenjuje da na osnovu androida godišnje zaradi $10,000,000,000. Razlika je u pristupu ostvarivanju profita, a cilj je uvek profit.
Kako ja vidim stvari Oracle je slon u staklarskoj radnji. Njemu se može da mahne repom, obori vitrinu sa staklićima i pomisli da je čuo kako nešto šuška iza njegovog *upeta. Oracle je u celoj priči nov. Oni nisu napravili do danas ništa toliko značajno za svet, osim što su imali monopol, od svog osnivanja, da posluju sa najbogatijim kompanijama na svetu. Zahvaljujući prosečnoj zapadnjačkoj poslovnosti, zaradli su mnogo para, lutajući za svojim identitetom, što čine i danas.
Nije mi jasno da jedan tehnološki lider, očigledno zbog svoje divergencije usluga i proizvoda, došao u situaciju da bude kupljen i da u miraz kupcu preda sva svoja dostignuća. To se događa uglavnom kompanijama koje previše rade za dobrobit zajednice, rasipajući svoj kadrovski potencijal, a da u međuvremenu ne stignu da izvuku iz tog rasipanja ni centa. Ne zaboravimo da je Sun kao glavnog takmaca imao Microsoft, koji ni 1% svog kadrovskog potencijala nije stavio u službu zajednice (mislim na FLOSS). Sun je naime, pred samu akviziciju, došao u situaciju, da ga Microsoft respektuje:- openOffice.org se pojavio u MS-ovoj antikampanji;
- openSolaris je zainteresovao svet svojim ZFS-om, svojim orginalnim rešenjima;
- openJDK je dobio svoje sponzore, sklopljen je pakt sa dugogodišnjim rivalom IBM-om;
- NetBeans je postao defakto standard za razvoj softvera;
- JavaEE je zaokružen proizvod kome nema šta da se doda, ili oduzme;
- MySQL je prvi puta dobio dobrog “gazdu” koji doduše nije previše investirao u njega, ali je u potpunosti podržavao projekat i nije bio u konfliktu s ničim;
- Sun-ovi serveri su bili jedni od najboljih, kao i njihov SPARC procesor i td….
Vidi se da je Sun-u trebalo veoma malo da stane na svoje noge i da započeto komercijalizuje. U ovome se ne može izbeći činjenica da je zajednica svom snagom pomogla Sun u svojim nastojanjima, ali do komercijalizacije nije došlo, Sun je ostao bez para i morao je biti prodat.
Oracle se pojavio kao dugogodišnji strateški partner i kao “dobar prijatelj”. Platili su pošteno i dobili u miraz 10x više nego što su platili. Najviše mi je žao truda koji je FLOSS uložio u pomenuto, a za uzvrat biva šikaniran. Oracle izgleda da ne zna šta će sa ovolikim proizvodima i jedan po jedan gasi, jer mu se ne isplate. Pa nisu se ni Sun-u isplatili, ali su mogli. Oracle se izgleda previše istrošio i sada želi da se finansijski konsoliduje, pa škartira sve što mu pravi prevelike troškove. Naravno ostaće mu samo baza podataka i Solaris, jer je zbog toga i kupio Sun. Da li će Java biti strateški interes? Mislim da hoće. Paket openOffice.org? Možda i on, ali sve drugo ići će pod led, sve dok se Oracle ne konsoliduje.
Drugo, Sun je vodio bespoštednu borbu sa Microsoftom oko openOffice.org, Jave, openSolarisa. Oracle sada ne želi da “muti” vodu, jer je njemu Microsoft važan partner, mada su s druge strane konkurencija, gde Oracle gubi trku (u Evropi mnogo bolje prolazi MS Dynamics, nego Oracle, na primer…). Najmanje sada Oracle-u treba da se konfrontira na frontu office softvera, sve svoje snage će sada prebaciti tamo gde je i zaradio pare, na svoja poslovna rešenja.Razloge za ovakav potez Oracla vidim upravo u ovom svetlu. 25. godina pratim Oracle, njegove proizvode, kao i Sun čiji je partner bila moja firma do skora, kada je Oracle raskinuo Agreement sa Sun-om. Oracle će staviti openOffice.org na led i čekaće bolja vremena, što znači da će otpustiti deo ekipe.
Dobro je što je DF nastavio razvoj LibreOffice, jer za njega je zaiteresovan IBM, Novell, Red Hat, a k`o što vidim i Mark iz Ubuntua-a se interesuje. Dakle ima nade, što reče Crni Gruja: “ne klonjavajmo duhom“!Moram reći da se sa poslednjim komentarom debelo ne slažem. Orakl nije slučajno lider na polju baza podataka, već je itekako inovativna kompanija. Džava mu je vrlo bitna zbog orakl baze čiji su alati zasnovani na džavi. Normalno je što gleda svoj ekonomski interes. Što se zajednice tiče, jedino je maj-es-ku-el ugrožen, jer forkovi ne mogu biti licencirani za uobičajenu komercijalnu upotrebu, pa se postavlja pitanje njihove budućnosti.
Ah, Neđo, pa nisam ni rekao da nije lider, nego baš suprotno, da će da se vrati korenima svoje zarade radi finansijske konsolidacije, upravo tamo gde je lider.
Defakto je da za FLOSS nije učinio onoliko koliko je to učinio Sun, pa valjda zbog toga je Sun kupljen, a ne Oracle. Java je Oracle-u jako bitna, još iz vremena kada nije bio njen gazda. Ali mu nije bitan NetBeans (ima svoj JDeveloper), ranije je sponzorisao Eclipse, za koji ima više svojih plug-in-ova, nego za NetBeans.Mislim da će na udar možda uskoro doći baš NetBeans, možda nakon MySQL-a. Naravno, Oracle neće da odbaci ove projekte, ali će da ih stavi pod led, što će izazvati frustraciju zajednice. Zajednica se uplašila Oracle-ove akvizicije Sun-a, jer je Oracle suviše kasno izašao sa svojim planovima za ove Sun-ove proizvode, pa se stvorila, možda bespotrebna, panika. Oracle jednostavno hoće da se finansijski konsoliduje pa mu treba dati vremena.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.