Почетак › Форуми › Линукс › Опште Линукс дискусије › B-Link festival, KDE, install fest etc.
- This topic has 2 одговора, 2 гласа, and was last updated 12 years, 10 months раније by civan.
-
АуторЧланци
-
28. октобар 2011. у 11:43 am #12486civanУчесник
Od 17-20 novembra ce biti organizovan B-Link festival, i jedan od dana ce biti posvecen KDE-u.
Ono sta ja ovde zelim da pitam je da li je neko zainteresovan da napravi prezentaciju o bilo cemu vezanom za tematiku slobodnog softvera i KDE-a.
Druga stvar koja mi je pala na pamet, to jest dve stvari, je da ako dobijemo vise prostorija, mozemo da oragnizujemo linux test i install fest u isto vreme. To je nesto sto nasi prijatelji iz Novoga Sada rade cesto, a Beograd vecinom spava.
Ovo nije poziv samo Beogradjanima, nego svima koji misle da mogu da dodju i ucestvuju.
Sam poziv za prisustvo dogadjaju ce doci kasnije 🙂
Za sada, 95% dolazi Aaron Seigo (valjda ne moram da objasnjavam ko je doticni gospodin :D) a mozda uspem da dovucem i jos nekog… videcemo.
Bice reci o:
– slobodnom softveru (klasika 🙂 )
– kde-u (zajednici)
– normalnim KDE programima
– plazmi na portabilnim uredjajima (Plasma Active, Contour)
– Krita (i Calligra office)
– ownCloud platformi28. октобар 2011. у 4:36 pm #87443madcamaГостBilo bi lepo da sto pre dovrsite sajt. Nikad dovoljno dodatnih informacija. Zar ne?
15. новембар 2011. у 8:17 am #87482civanГостPodsetnik, sutra u 16 pocinje kde dan na b-linku.
** KDE – Ka slobodi
Galerija O3one , sreda 16. novembar
Andrićev Venac 12 (kod skupštine)od 16 do 19 časova
Učesnici:
– Aaron Seigo, vođa projekta Plazma i bivši predsednik KDE e.V.
– Ivan Čukić, integracija Plazme sa semantičkim tehnologijama i veštačkom inteligencijom
– Slobodan Terzić i drugi predstavnici Kubuntu i KDE zajednice Srbije
– i drugiTeme o kojima će biti reči:
* Slobodan softver *
Uobičajeni programi i operativni sistemi sa kojima se većina korisnika sreće dolaze sa ograničenjima – na koliko računara ih je moguće instalirati, koliko različitih korisnka sme da ih upotrebljava i u koje svrhe? Slobodan softver je nastao sa idejom da korisniku da punu slobodu da sa programom radi sta poželi. Slobodan softver garantuje četiri slobode – slobodu korišćenja, slobodu umnožavanja i deljenja, slobodu menjanja i slobodu učenja i istraživanja kako program radi.
* KDE *
KDE je međunarodni tim koji radi na razvoju i distribuciji slobodnog softvera. Ova globalna zajednica je razvila programe za komunikaciju, posao, obrazovanje i zabavu koje je moguce koristiti pod slobodnim sistemima poput Linuxa i BSD-a, ali i pod vlasničkim kao sto su Windows i Mac OSX.
* Lokalizacija *
Nisu svi ljudi na svetu u stanju da nauče engleski jezik i da koriste svoje računare na istom. Programi iz radionice KDE-a su lokalizovani na preko 50 različitih jezika, od kojih je jedan i srpski. Domaći tim za lokalizaciju je uspeo da odradi nemoguće – da napravi sistem koji je prirodno koristiti na srpskom jeziku, bez osećaja potpune izvestačenosti prevoda.
* Plasma na prenosnim uređajima (Plasma Active i Contour) *
Jedan od glavnih projekata KDE-a je radno korisničko okruženje – Plasma. Inicijalno nastala sa idejom da se stvori moderan desktop sistem, prijatan za oko, funkcionalan i prirodan za korišćenje, ubrzo je postala univerzalna alatka za pravljenje „organskih“ korisničkih okruženja.
Plasma Active je projekat pravljenja okruženja za pprenosne uređaje sa ekranom osetljivim na dodir, poput tableta i mobilnih telefona, koji u fokus stavlja korisnika, njegove aktivnosti i dokumente.
* Istaknutiji programi *
U sferi slodobnog softvera, mnogi programi su najbolji u svojoj klasi. Među poznatijim su Firefox, Chrome, Thunderbird… Iz KDE-a nam takođe dolaze neki vrhunski programi poput Krite – programa za slikanje koji simulira rad sa pravim četkicama, tušem, voštanim bojama i slično; i Amaroka – programa za organizaciju muzičke zbirke i puštanje pesama.
* Lični oblak (ownCloud) *
Veb aplikacije, kao sto su Google Docs, Flickr, Facebook, Dropbox i slične, postaju sve popularnije zbog toga sto olakšavaju deljenje podataka i dokumenata, i pružaju sigurnost protiv gubljenja podataka. Ovakav pristup rađa svoje probleme kao sto su gubljenje privatnosti i vlasništva nad podacima.
Cilj projekta ownCloud je da stvori servis kod koga korisnik odlučuje gde su mu podaci i ko može da im pristupi, a da pri tome pruža pristup i preko veb interfejsa, ali i preko uobičajenih programa na koje je korisnik navikao.
-
АуторЧланци
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.